Pređi na sadržaj

Planski jezik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Planski jezik je jezik, koji je sastavio (sačinio) čovek ili ljudi radi praktične potrebe,[1] a ne kao eksperiment ili fikciju — veštački jezici. Mnogi tzv. nacionalni (pisani) jezici su do izvesne mere planski tako što je njihova (uglavnom pisana) upotreba (planski) normirana (uglavnom u odnosu na leksiku, gramatiku i ortografiju). Termin „planski jezik” najčešće se koristi (ili uglavnom) samo onda kada kreiranjem dođe do stvaranja potpuno novog jezika. Ako je takav planski jezički korpus sačinjen od materijala uzetog od prirodnih jezika, pre ili posle prestaćemo da ga smatramo dijalektom već će to biti novi (planski) jezik.

ISO 639 ima kod za brojne planske jezike: Oni će se pojaviti u pravim zagradama u listi ispod: Postoje mnogi tipovi planskih jezika: kvaziesperantski, kvazivolapički, kompromisni planski jezici, regionalni planski jezici itd.

Konstruisani jezik se takođe može nazvati veštačkim, planiranim ili izmišljenim jezikom,[2] ili (u nekim slučajevima) fikcionim jezikom. Planirani jezici (ili projektovani jezici) su jezici koji su namenski dizajnirani; oni su rezultat namerne, kontrolisane intervencije i stoga su oblik jezičkog planiranja.[3]

Izraz planirani jezik se ponekad koristi da označi međunarodne pomoćne jezike i druge jezike dizajnirane za stvarnu upotrebu u ljudskoj komunikaciji. Neki to preferiraju u odnosu na pridev veštački, jer se ovaj izraz može shvatiti u pejorativnom smislu. Izvan esperanto[a] kulture, termin jezičko planiranje označava preporuke date prirodnom jeziku radi njegove standardizacije; u tom pogledu, čak i „prirodni jezik” može biti veštački u nekim aspektima, što znači da su neke od njegovih reči stvorene svesnom odlukom. Preskriptivne gramatike, koje datiraju iz antičkih vremena za klasične jezike kao što su latinski i sanskrit, su kodifikacije prirodnih jezika zasnovane na pravilima, te su takve kodifikacije sredina između naivne prirodne selekcije i razvoja jezika i njegove eksplicitne konstrukcije. Termin glosopeja se takođe koristi da označava konstrukciju jezika, posebno konstrukciju umetničkih jezika.[4]

Govornici konlanga su retki. Na primer, mađarski popis stanovništva iz 2011. je otkrio 8.397 govornika esperanta,[5] a popis iz 2001. godine je registrovao 10 govornika romanida, po dva interlingve i ido i po jednog govornika idiom neutrala i mundolinka.[6] Ruski popis stanovništva iz 2010. pokazao je da u Rusiji ima oko 992 govornika esperanta (na 120 mestu) i devet esperantido idoa.[7]

Planirano, izgrađeno, veštačko

[uredi | uredi izvor]

Termini „planirano“, „konstruisano“ i „veštačko“ se u nekim tradicijama različito koriste. Na primer, mali broj govornika interlingve smatra svoj jezik veštačkim, jer tvrde da on nema izmišljeni sadržaj: rečnik interlingve je uzet iz malog skupa prirodnih jezika, a njegova gramatika je usko zasnovana na ovim izvornim jezicima, čak uključujući i određeni stepen nepravilnosti; njeni zagovornici radije opisuju njen rečnik i gramatiku kao standardizovane, a ne kao veštačke ili konstruisane. Slično, latino sine flekione (LsF) je pojednostavljenje latinskog iz kojeg su uklonjene fleksije. Kao i kod interlingve, neki radije opisuju njegov razvoj kao „planiranje“ pre nego „konstruisanje“. Neki govornici esperanta i esperantida takođe izbegavaju termin „veštački jezik“, jer poriču da postoji nešto „neprirodno“ u upotrebi njihovog jezika u ljudskoj komunikaciji.

Nasuprot tome, neki filozofi su tvrdili da su svi ljudski jezici konvencionalni ili veštački. Izmišljeni gigant Fransoa Rablea Pantagruel je, na primer, rekao: „Pogrešna je upotreba termina da se kaže da imamo prirodni jezik; jezici postoje kroz proizvoljne institucije i konvencije naroda. Glasovi, kako kažu dijalektičari, ne označavaju prirodno, već kapriciozno.“[8]

Pregled

[uredi | uredi izvor]

U smislu svrhe, većina izgrađenih jezika može se široko podeliti na:

Granice između ovih kategorija nisu potpuno jasne.[10] Konstruisani jezik bi lako mogao da spada u više od jedne od gore navedenih kategorija. Logički jezik stvoren iz estetskih razloga takođe bi se mogao klasifikovati kao umetnički jezik; onaj koji je kreiran sa filozofskim motivima mogao bi uključiti da se koristi kao pomoćni jezik. Ne postoje pravila, bilo inherentna procesu izgradnje jezika ili nametnuta spolja, koja bi konstruisani jezik ograničila na uklapanje samo u jednu od navedenih kategorija.

Konstruisani jezik može imati izvorne govornike ako ga mala deca uče od roditelja koji ga tečno govore. Prema Ethnologue, postoji „200–2000 osoba koje govore esperanto kao prvi jezik“. Član Instituta za klingonski jezik, d'Armond Spers, pokušao je da odgaja svog sina kao maternjeg (dvojezičnog sa engleskim) govornika klingonskog jezika.[11]

Kad konstruisani jezik ima zajednicu tečnih govornika, posebno ako ima brojne izvorne govornike, on počinje da evoluira i time gubi svoj konstruisani status. Na primer, moderni hebrejski i njegove norme izgovora razvijeni su iz postojećih tradicija hebrejskog, kao što su hebrejski Mišnajk i biblijski hebrejski sledeći opšti sefardski izgovor, i nisu konstruisani od nule. Hebrejski je pretrpeo značajne promene od osnivanja države Izrael 1948.[12] Međutim, lingvista Gilad Zakerman tvrdi da je moderni hebrejski, koji on naziva „izraelskim“, poluevropski hibrid zasnovan ne samo na hebrejskom, već i na jidišu i drugim jezicima koje govore preporoditelji.[13] Zakerman stoga podržava prevod hebrejske Biblije na ono što on naziva „izraelskim“.[14] Esperanto kao živi govorni jezik značajno je evoluirao od preskriptivnog plana objavljenog 1887. godine, tako da moderna izdanja Fundamenta Krestomatio, zbirke ranih tekstova na tom jeziku iz 1903. godine, zahtevaju mnogo fusnota o sintaksičkim i leksičkim razlikama između ranog i modernog esperanta.[15]

Zagovornici konstruisanih jezika često imaju mnogo razloga za njihovu upotrebu. Ponekad se citira poznata, ali sporna Sapir–Vorfova hipoteza koja tvrdi da jezik kojim se govori utiče na način na koji čovek razmišlja. Dakle, „bolji“ jezik treba da omogući govorniku da misli jasnije ili inteligentnije ili da obuhvati više tačaka gledišta; ovo je bila namera Suzet Haden Elgin u stvaranju Ladana, feminističkog jezika[16] oličenog u njenoj feminističkoj naučnofantastičnoj seriji Maternji jezik.[17] Konstruisani jezici su uključeni u standardizovane testove kao što je SAT, gde su korišćeni za testiranje sposobnosti kandidata da zaključi i primeni gramatička pravila.[18][19]

Primeri projekata planskih jezika

[uredi | uredi izvor]

Primere kreiranih jezika koji se ne nazivaju planskim su nynorsk, zvanična pisana forma rumunskog, i indonežanski.

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Esperanto is the world's most widely spoken constructed international auxiliary language.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Artificial languages are informally called conlangs (constructed languages), and the study of artificial languages and related matters is interlinguistics.
  2. ^ „Ishtar for Belgium to Belgrade”. European Broadcasting Union. Pristupljeno 19. 5. 2013. 
  3. ^ Klaus Schubert. „Designed Languages for Communicative Needs within and between Language Communities”.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). In: Planned languages and language planning Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. april 2023) (PDF), Austrian National Library, 2019
  4. ^ Sarah L. Higley: Hildegard of Bingen's Unknown Language. Palgrave Macmillan, 2007.
  5. ^ „Hungarian Central Statistical Office”. www.ksh.hu. Pristupljeno 2019-08-18. 
  6. ^ „18. Demográfiai adatok – Központi Statisztikai Hivatal”. www.nepszamlalas2001.hu. Arhivirano iz originala 2018-06-17. g. Pristupljeno 2013-03-10. 
  7. ^ „Kiom da esperantistoj en Ruslando? Ne malpli ol 992 – La Ondo de Esperanto”. 18. 12. 2011. 
  8. ^ François Rabelais, Œuvres complètes, III, 19 (Paris: Seuil, 1973). Also cited in Claude Piron, Le Défi des Langues (L'Harmattan, 1994) ISBN 2-7384-2432-5
  9. ^ Peterson, David (2015). The Art of Language Invention (1st izd.). Penguin Books. str. 21–22. ISBN 978-0143126461. 
  10. ^ The "Conlang Triangle" by Raymond Brown. Accessed 8 August 2008
  11. ^ Derian, James Der (1. 8. 1999). „Hollywood at War: The Sequel”. Wired — preko www.wired.com. 
  12. ^ Hetzron 1990, str. 693
  13. ^ Hybridity versus Revivability: Multiple Causation, Forms and Patterns, Ghil'ad Zuckermann, Journal of Language Contact, Varia 2, pp. 40–67 (2009).
  14. ^ Let my people know! Arhivirano 2011-09-16 na sajtu Wayback Machine, Ghil'ad Zuckermann, Jerusalem Post, May 18, 2009.
  15. ^ Fundamenta Krestomatio, ed. L. L. Zamenhof, 1903; 18th edition with footnotes by Gaston Waringhien, UEA 1992.
  16. ^ Joshua Foer, "John Quijada and Ithkuil, the Language He Invented", The New Yorker, Dec. 24, 2012.
  17. ^ "My hypothesis was that if I constructed a language designed specifically to provide a more adequate mechanism for expressing women's perceptions, women would (a) embrace it and begin using it, or (b) embrace the idea but not the language, say "Elgin, you've got it all wrong!" and construct some other "women's language" to replace it." Glatzer, Jenna (2007). „Interview With Suzette Haden Elgin”. Arhivirano iz originala 2007-06-12. g. Pristupljeno 2007-03-20. 
  18. ^ Garber, Megan (2013-04-16). „The First SAT Tested Students Using a Fake Language”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-21. 
  19. ^ „Artificial language tests”. What's in a Brain (na jeziku: engleski). 2013-08-26. Pristupljeno 2021-06-21. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Peterson, David (2015). The Art of Language Invention (1st izd.). Penguin Books. str. 21–22. ISBN 978-0143126461. 
  • Morgan, Adrian (20. 11. 2006). „Conlanging and phonetics”. The Outer Hoard. 
  • Eco, Umberto (1995). The search for the perfect language. Oxford: Blackwell. ISBN 0-631-17465-6. 
  • Comrie, Bernard (1990). The World's Major Languages. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-506511-5. 
  • Couturat, Louis (1907). Les nouvelles langues internationales. Paris: Hachette. . With Léopold Leau. Republished 2001, Olms.
  • Couturat, Louis (1910). Étude sur la dérivation dans la langue internationales. Paris: Delagrave. . 100 p.
  • Libert, Alan (2000). A priori artificial languages (Languages of the world). Lincom Europa. ISBN 3-89586-667-9. 
  • Okrent, Arika (2009). In the Land of Invented Languages: Esperanto Rock Stars, Klingon Poets, Loglan Lovers, and the Mad Dreamers Who Tried to Build A Perfect LanguageNeophodna slobodna registracija. Spiegel & Grau. str. 352. ISBN 978-0-385-52788-0. 
  • Peterson, David (2015). The Art of Language Invention (1st izd.). Penguin Books. str. 22. ISBN 978-0143126461. 
  • "Babel's modern architects", by Amber Dance. The Los Angeles Times, 24 August 2007 (Originally published as "In their own words -- literally")
  • Bliss, Charles Keisel (1965). Semantography (Blissymbolics). Sydney: Semantography Press. .
  • Bodmer, Frederick, and Lancelot Hogben. The Loom of Language. N.Y.: Norton, 1944.
  • Couturat, L., Jespersen, O., Lorenz, R., Ostwalkd, W., and Pfaundler, L. International Language and Science: Considerations on the Introduction of an International Language into Science. Constable and Company Limited, London, 1910.
  • De Wahl, Edgar. Radicarium directiv del lingue international (Occidental) in 8 lingues. A.-S. "Ühisell" Trükk. Pikk Uul. 42, Tallinn, 1925.
  • Drezen, Ernst: Historio de la Mondlingvo ("History of the World Language"). Oosaka: Pirato, 1969 (3d ed.).
  • Eco, Umberto, [tra. James Fentress], The Search for the Perfect Language. Oxford: Blackwell, 1995.
  • Gär, Joseph. Deutsch-Occidental Wörterbuch nach dem Kürschners "Sechs-Sprachen-Lexicon", mit kurzer Occidental-Grammatik. Kosmoglott, Reval, Estland, 1925/1928.
  • Gode, Alexander, et al. Interlingua-English: a dictionary of the international language. Storm Publishers, New York, 1951.
  • Jesperson, Otto. An International Language. (1928)
  • Mainzer, Ludwig, Karlsruhe. Linguo international di la Delegitaro (Sistemo Ido), Vollständiges Lehrbuch der Internationalen Sprache (Reform-Esperanto). Otto Nemmich Verlag, Leipzig (Germany), 1909.
  • Meyjes (also: Posthumus Meyjes), Gregory Paul, ur. (2015). The Greatest Instrument for Promoting Harmony and Civilization: Excerpts from the Baháʼí Writings and Related Sources on the Question of an International Auxiliary Language. Oxford: George Ronald. ISBN 978-085398-591-4. 
  • Meyjes (also: Posthumus Meyjes), Gregory Paul (2006). „Language and World Order in Baháʼí Perspective: a New Paradigm Revealed”. Ur.: Omoniyi, T.; Fishman, J. A. Explorations in the Sociology of Language And Religion. 20 of Discourse Approaches to Politics, Society, and Culture. Amsterdam: John Benjamins. str. 26—41. ISBN 9789027227102. 
  • Nerrière, Jean-Paul, and Hon, David Globish The World Over. Paris, IGI, 2009
  • Pei, Mario. One Language for the World. N.Y.: Devin-Adair, 1958.
  • Pham Xuan Thai. Frater (Lingua sistemfrater). The simplest International Language Ever Constructed. . TU-HAI Publishing-House, Saigon (Republic of Vietnam), 1957.
  • Pigal, E. and the Hauptstelle der Occidental-Union in Mauern bei Wien. Occidental, Die Weltsprache, Einführung samt Lehrkursus, Lesestücken, Häufigkeitswörterverzeichnis u. a., Franckh. Verlagshandlung, Stuttgart, 1930.
  • Pirro, Jean. Versuch einer Universalischen Sprache. Guerin und Cie., Bar-Le-Duc (France), 1868.
  • Rubino, F., Hayhurst, A., and Guejlman, J. Gestuno: International sign language of the deaf. Carlisle: British Deaf Association, 1975.
  • Sudre, François. Langue musicale universelle inventée par François Sudre également inventeur de la téléphonie. G. Flaxland, Editeur, 4, place de la Madeleine, Paris (France), 1866.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Planski jezik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плански_језик&oldid=28890551”