Plautila Neli
Plautila Neli | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1524. |
| Mesto rođenja | Firenca, Firentinska republika |
| Datum smrti | 1588. |
| Mesto smrti | Firenca, Veliko vojvodstvo Toskana |
| Zanimanje | Slikarka |
| Značajni radovi | Poslednja večera Oplakivanje Isusa |
Plautila Neli (1524 — 1588) bila je italijanska renesansna slikarka. Po nekima, bila je prvi ženski slikar ove epohe u Firenci.[1] Bila je i monahinja i članica dominikanskog reda.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Polisena Margerita Neli rođena je 1524. godine u Firenci, u imućnoj trgovačkoj porodici. Zamonašila se sa četrnaest godina i uzela monaško ime Plautila. Živela je u dominikanskom manastiru Sv. Katarine u Firenci.
Ovaj manastir je vodio Đirolamo Savonarola, uticajni kaluđer koji je nakratko vladao Firencom, a kasnije bio proglašen za jeretika i spaljen na lomači. Veruje se da je imao veliki uticaj na Nelijevu. [2] Po Savonarolinom učenju, jedna od dužnosti religioznih žena bilo je slikanje u ime Boga, pa je ovaj manastir bio važan centar ženskog slikarstva u Firenci. Sestra Plautila je bila samouka. Njen talenat je bio veoma cenjen i često je slikala po narudžbinama mnogih plemića. [3] Podučavala je i druge časne sestre.
Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]
Kao samouka umetnica, Plautila Neli je učila i vežbala kopirajući radove umetnika kao što su Anjolo Bronzino i Andrea del Sarto, a posebno su za nju bila značajna dela fra Bartolomea. Sve njene slike su imale verske motive. Potpisivala ih je frazom "Molite se za umetnicu", da bi se znalo kog je pola njihov autor. Obraćala je pažnju i na najsitnije detalje, a likove predstavljala sa veoma ekspresivnim izrazima lica i jasnim govorom tela. Nedvosmislenost je glavna karakteristika njenog stila.
Njeno najznačajnije delo je Poslednja večera, naslikano uljem na platnu. Takođe je i veoma ambiciozno, budući da se pre ovoga bavila najčešće skicama i minijaturama. Ipak, Nelijeva je uspešno dočarala jednu od najpopularnijih tema među tadašnjim slikarima u Firenci, i ova slika je oduševila brojne savremenike. Ona je prva žena koja je naslikala ovu biblijsku epizodu.
Što se tiče njene ikonografije, bitno je spomenuti Oplakivanje Isusa, kompoziciju urađenu za kapelu manastira Sv. Katarine gde je i živela. Iako je monahinjama bilo zabranjeno izučavanje muške anatomije, sestra Plautila se nije pridržavala ovog pravila, što objašnjava izuzetno stilizovani prikaz Hristovog tela na ovom delu.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fortune, Jane (2010). Invisible women. Linda Falcone (2. ed izd.). [Florence, Italy]: The Florentine Press. ISBN 978-88-902434-5-5. OCLC 493008305.
- ^ Plautilla Nelli : arte e devozione sulle orme di Savonarola = Art and devotion in Savonarola's footsteps. Fausta Navarro, Galleria degli Uffizi. Livorno. 2017. ISBN 978-88-8347-945-8. OCLC 980368866.
- ^ Vasari, Giorgio (2006). The lives of the most excellent painters, sculptors, and architects. Gaston du C. De Vere, Philip Joshua Jacks (Modern Library pbk. ed izd.). New York: Modern Library. ISBN 0-375-76036-9. OCLC 60311932.
- ^ „Plautilla Nelli and the painter nuns of 16th-century Florence”. Apollo Magazine (na jeziku: engleski). 2019-11-21. Pristupljeno 2021-12-16.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
