Pređi na sadržaj

Подвизи дружине „Пет петлића”

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Podvizi družine Pet petlića
Naslovna korica prvog izdanja iz 1933. godine
Nastanak i sadržaj
AutorAleksandar Vučo
IlustratorDušan Matić
Dizajner koricaDušan Matić
ZemljaKraljevina Jugoslavija
Jeziksrpski
Žanr / vrsta delapoezija za decu
Izdavanje
IzdavačNadrealistička izdanja
Datum1933
Broj stranicaXI, 33 str.,
5 listova s tablama
Tip medijabroširano izdanje

Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji.[1]

Vučova poema podviprvobitno je 1931. godine izlazila u nastavcima u Politikinom podlisku za decu, da bi se 1933, sa predgovorom, kolažima i tekstovima - komentarima Dušana Matića, pojavila kao zasebna knjga u okviru edicije Nadrealistička izdanja.[2]

Predgovor za knjigu napisao je Dušan Matić, koji je uradio i naslovnu koricu i ilustracije. Ovo delo predstavlja primer saradnje članova beogradske grupe nadrealista i koautorstva u srpskoj literaturi,[3] a u predgovoru knjige Matić praktično daje definiciju tehničke i semantičke logike kolaža beogradskih nadrealista.[4]

Sadržaj

[uredi | uredi izvor]

Predgovor

[uredi | uredi izvor]

Predgovor za knjigu napisao je Dušan Matić.[5] Iako je predgovor napisan za decu, Matić u njemu praktično daje definiciju tehničke i semantičke logike kolaža beogradskih nadrealista:[4]

Glavni članak: Beogradski nadrealizam

Poema

[uredi | uredi izvor]

Sama poema Podvizi družine „Pet petlića” ima šest pevanja, četiri međučina Šta je u međuvremenu bilo i završni kratki odeljak Šta se zatim dešava.

  • Prvo pevanje : u kome se opisuju glavne ličnosti ovog speva
  • Drugo pevanje : u kome je opisano kako se Bulja upoznao sa lepom Mirom i kako su Petlići rešili da je spasu iz ropstva
    • Sadrži dva međučina Šta je u međuvremenu bilo
  • Treće pevanje : u kome se vidi da je zbog lubenica propalo Mirino izbavljenje iz manastira
  • Četvrto pevanje : u kome se opisuje početak i kraj jednog luftbalona
    • Sadrži dva međučina Šta je u međuvremenu bilo
  • Peto pevanje : u kome je opisano kako su Petlići uspeli da sakriju Miru
  • Šesto pevanje: u kome se vidi...
    • Završava se kratkim odeljkom Šta se zatim dešava[5]

Korice i ilustracije

[uredi | uredi izvor]

Dušan Matić je takođe uradio i naslovne korice za knjigu, kao i ilustracije - pet tabli sa narativnim kolažima u duhu Beogradskog nadrealizma.[5]

Radnja poeme

[uredi | uredi izvor]

Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine "Petlići", spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina.[7]

Glavni likovi

[uredi | uredi izvor]

Glavni junaci poeme su pet dečaka („Petlići”) i devojčica Mira. Odmah u prvom pevanju Vučo predstavlja „Petliće”, pet dečaka, od kojih svaki ima nadimak kojim je naglašena njegova bitna karakterna osobina:

  • Kraka, spretan i hrabar, „... u stanju je, kad zatreba, da preskoči svaki zid”,
  • Njore, kraće Njog, hrabar i odlučan, ali uvek gladan, „... ni po koju cenu neće da napusti druga svog”,
  • Jova nežno dete, ali neustrašiv, „... ne voli ni klis ni mete. Ko god hoće neka trči - I na vrelom, letnjem suncu nek mu nos i teme cvrči”,
  • Bulja (od buljav), spretan, vispren i okretan, kad ga neko nešto pita uvek se „tako strašno iskolači i namrači kô da mu je iznenada crni tigar za vrat stao”,
  • Đođa-vođa, vođa družine, „snažan je i vrlo smeo, i od glave sve do pete spreman je kô granit-kamen da izdrži teret ceo”
  • Mira je lepa i vragolasta devojčica koja na sve načine pokušava da pobegne iz

Pored portreta i karakterizacije dece, prisutan je i portret sestara iz instituta. One imaju dvosmislena i karikaturalna imena: Kalavestra, prepredena stara sestra, Kerubina, Ananija, Utopija, Bigamija, Paraskeva i Čaplja. Likovi dece opisani su plastičnije, detaljnije i svakako privlačnije od likova sestara iz instituta, od kojih je portret lika sestre Kalavestre najupečatljiviji.[7]

O delu

[uredi | uredi izvor]

Poetski model ove poeme je bajkovit i sadrži elemente fantastičnog i realnog. U njemu je Vučo decu odlobodio strogih pravila i idiličnih slika i kroz uvođenje gradskog prostora i urbane sredine, usmerio dečiju pažnju na akciju, avanture, snagu volje i smisao prijateljstva. On na dovitljiv način povezuje dečake i stvarni svet tako što sve njihove aktivnosti i druženja vezuje upravo za ulicu. Nijedan od dečaka ne potiče iz bogate porodice, već su to deca iz siromašnih porodica gradskog predgrađa, a takvih porodica je bilo mnogo u Beogradu u vremenu između dva svetska rata. Na taj način je predočena socijalna stvarnost tog vremena, ali i porodična predstava života. Istovremeno Vučo pokazuje bezdušnost bogatih i ukazuje na činjenicu da u nepravednim državnim sistemima dete pati koliko i odrasli. Ipak, potreba za igrom ne prestaje. Uprkos svemu tome dečaci su spremni da se druže i nepokolebljivo ulaze u teške situacije koje donosi život.[7] Družina „Pet petlića” je simbol dobrote, iskrenosti i čedosti. U pitanju su nestašni, ali veoma plemeniti i hrabri dečaci, koji se bore protiv nepravde i zla i pobeđuju je na kolektivnom planu, zato što se drže zajedno i složni su. U osnovi njihove avanture jeste čovekoljublje.[8]

Zna­ča­jan uti­caj na ovo delo su od­i­gra­le ide­je nad­re­a­li­zma, po­seb­no ona o de­ci kao „ro­đe­nim nad­re­a­li­sti­ma”. Ipak, ne bi tre­ba­lo shva­ti­ti da je po­e­ma Podvizi družine „Pet petlića” nad­re­a­li­stič­ko de­lo. Ona ni­je ni na­sta­la u vre­me pu­nog zamaha nad­re­a­li­stič­kog po­kre­ta u Srbiji, ali u njoj postoji niz ele­me­na­ta neo­dvo­ji­vih od nad­re­a­li­zma: ha­o­tič­nost snov­nih do­ži­vlja­ja, ma­ni­fe­sta­ci­je pod­sve­snog, neo­b­u­zda­na aso­ci­ja­tiv­nost... U Vu­čo­vom slu­ča­ju naj­bit­ni­ji je uti­caj romana za decu Alisa u Zemlji čuda Lu­i­sa Ke­ro­la, koga su nad­re­a­li­sti sma­tra­li svo­jim pre­te­čom.[1]

Još jedna bitna karakteristika ove poeme je da je njom Vučo, sli­kom grad­skog pej­za­ža, bio prvi srpski pesnik koji je u po­e­zi­ju uneo sliku gradske sredine kao nov pro­stor detinjstva.[b][1]

Humor i kritika društva

[uredi | uredi izvor]

U po­e­ma­ma Alek­san­ra Vu­ča zna­čaj­no me­sto za­u­zi­ma hu­mor. Hu­mo­ri­stič­ke sce­ne ponekad slu­že da bi rad­nja mo­gla da se na­sta­vi ne­kim no­vim za­ple­tom i da bi iza­zva­la deč­ju ra­do­zna­lost. Upo­tre­bom iro­ni­je, alu­zi­je i ka­ri­ka­tu­ral­nih sli­ka Vu­čo de­ma­ski­ra dru­štve­ni si­stem u ko­me siromašni teškim radom zarađuju za život, dok bogati parazitiraju na njihov račun. Me­đu­tim, nje­mu je društveni sistem samo okvir­ni obje­kat pa­žnje. pre svega ga interesuju deč­ji od­no­si i deč­je mo­ral­no od­re­đi­va­nje pre­ma ne­prav­da­ma. Nje­go­voj kri­ti­ci pod­le­že i re­li­gi­ja, moć­ni či­ni­lac gra­đan­skog dru­štva. Nje­nu in­sti­tu­ci­ju, cr­kvu, Vu­čo ve­zuje uz vra­go­la­stu de­voj­či­cu Mi­ru ko­ja se za­de­si­la me­đu okrut­nim se­stra­ma ro­bu­ju­ći nji­ho­voj ri­go­ro­znoj di­sci­pli­ni sa ko­jom se autor ob­ra­ču­na­va pre­ko po­du­hva­ta de­ča­ka u oslo­ba­đa­nju de­voj­či­ce ma­na­stir­skog za­to­če­ni­štva. Hu­mor je ovde u „slu­žbi” ubla­ža­va­nja te­ške si­tu­a­ci­je. Da to ni­je ta­ko, po­e­ma Podvizi družine „Pet petlića” ima­la bi so­ci­jal­nu no­tu i sa­svim si­gur­no pre­šla u kri­ti­ku dru­štve­nog po­ret­ka.[1]

Jezik i stil

[uredi | uredi izvor]

Na­čin pripovedanja je deč­ji. Pe­snik prepričava događaje onako kako bi ih prepričala deca. On pot­pu­no usvaja deč­ji na­čin rasuđivanja, pa mali čitalac, ka­da či­ta ovu po­e­mu, sti­če uti­sak da slu­ša svog vr­šnja­ka a ne ne­kog od­ra­slog. Je­zik ko­jim se u svo­jim de­li­ma slu­že nad­re­a­li­sti je sli­čan je­zi­ku ko­jim se slu­že de­ca, na­rav­no, aso­ci­ja­tiv­no gle­da­no. Uzi­ma­nje re­či bez zakonitosti ko­je vla­da­ju u od­re­đe­nom dru­štvu: na­bra­ja­nje, re­đa­nje bez re­da, što je svoj­stve­no de­ci ali i nad­re­a­li­sti­ma. Vučo koristi i idiome ko­ji su ta­ko­đe bli­ski de­ci kao usta­lje­ni je­zič­ki iz­ra­zi, kao i žargon.[1]

Poruka dela

[uredi | uredi izvor]

Iako je namenjena najmlađima, poema Podvizi družine „Pet petlića” nosi važne poruke. Prikazuje zdravorazumski odnos dece prema svetu, njihovu okrenutost realnom životu, a istovremeno i iskrenu želju za igrom i slobodom. U osnovi dečije igre i avanture jeste prijateljstvo. Ono odiše iskrenošću, plemenitošću i požrtvovanošću, a igra je njihovo glavno sredstvo u borbi protiv surovosti i realnosti sveta odraslih.[8] Time Vučo potvrđuje da su prave odlike detinjstva igra, mašta i sloboda, a istovremeno ukazuje na to da se najveće vrline, kao što su hrabrost, čovekoljublje, odlučnost, istrajnost i sl. stvaraju i primenjuju već u najranijem detinjstvu. [7]

Društveni kontekst

[uredi | uredi izvor]

Tokom treće i četvrte decenije 20. veka u srpskoj književnosti za decu dešavaju se krupne promene. Stanislav Vinaver prevodi Alisu u čarobnoj zemlji[v] Luisa Kerola, Povest Petra Pana Džejmsa Metjua Barija i Izistinske priče Radjarda Kiplinga, dok pisci iz kruga beogradskih nadrealista, Aleksandar Vučo, Dušan Matić i Marko Ristić postavljaju temelje i učestvuju u izgradnji moderne srpske poezije za decu. Te promene nastaju kao svesna težnja za promenom postojećeg stanja na domaćoj književnoj sceni za decu,[2] na kojoj, prema mišljenju istoričara književnosti i književnog kritičara Milana Pražića[9] u tom trenutku „nije bilo ni jakih stvaralaca niti primetnijih ostvarenja koja bi se svojom vrednošću nametala pažnji književne javnosti”.[10]

Već u predgovoru za prvo izdanje „Petlića” Dušan Matić se dotiče i teškomg položaja šegrta i radničke dece. Od prvih redova ističe socijalne razlike između najmlađih članova društva. Slici siromašne radničke dece Matić suprotstavlja sliku bezbrižne buržoaske dece, rezultat suprotstavljenih slika je revolucionarno intonirano poređenje. Matićev predgovor i Vučovi stihovi duboko su utkani u društvenoistorijski i kulturni kontekst vremena u kome je delo nastalo. Oni sadrže realnu sliku života u Kraljevini Jugoslaviji krajem treće i na početku četvrte decenije 20. veka, obeleženog teškim siromaštvom i bednom egzistencijom s jedne i skupocenim životom buržoaskog društva s druge strane. Otvorenim preispitivanjem društvenih hijerarhija i dominantnih vrednosnih sistema, poema Podvizi družine „Pet petlića” svojom pojavom označava početak novog doba pevanja za decu, poezije koja će dublje i složenije zahvatiti stvarnost, ne krijući njene tamne strane. Poema istovremeno odbacuje krute konvencije i propisanenorme građanske kulture i uvodi novu, antiburžoasku koncepciju deteta i detinjstva – dečaci iz družine definitivno više nisu „nevinčad” i „anđeli” već subjekti s pravom na pobunu.[2]

Poema Podvizi družine „Pet petlića” i sadržinski i formalno predstavlja jedno od najneobičnijih dela za decu objavljenih u Srbiji. Suprotstavivši se neinventivnom, didaktičkom stvaralaštvu sledbenika Jovana jovanovića Zmaja, ona osvaja prostor moderne poezije, uvodi osobenu „estetiku ružnog”,[11] netipičnu za knjige za decu, i jezikom savremene popularne kulture progovara o detinjstvu koje je sve samo ne idilično.[2]

TV adaptacija

[uredi | uredi izvor]

Godine 1982. Televizija Beograd snimila je mini TV seriju Podvizi družine Pet petlića, prema scenariju Aleksandra Vuča.[12]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Institutom se ovde naziva dom sa vaspitačima pri manastiru, u kome se uče i vaspitavaju devojke[6]
  2. ^ Sliku gradske sredine još 1915. godine u slovenačku literaturu uveo je Oton Župančič
  3. ^ Originalni naslov prvog vinaverovog prevoda na srpski jezik romana Alisa u Zemlji čuda

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d Bogojević, Dejan (2010). „ALEKSANDAR VUČO – OSNIVAČ NADREALIZMA U DEČJOJ POEZIJI”. Književni pregled. 3. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  2. ^ a b v g Mijić Nemet, Ivana (2016). „Podvizi družine "Pet petlića" U svetlu prosvetne politike Kraljevine Jugoslavije”. Detinjstvo. 3/2016 (XLII). Arhivirano iz originala 27. 08. 2020. g. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  3. ^ Deretić, Jovan (2007). „Avangarda”. Kratka istorija srpske književnosti (Projekat Rastko izd.). Novi Sad: Adresa. ISBN 978-86-86761-13-2. Pristupljeno 6. 3. 2020. COBISS.SR 167148295
  4. ^ а б Tešmanović, Anđelko. „Beogradski nadrealizam”. Serbian modern art. Anđelko Tešmanović. Приступљено 4. 3. 2020. 
  5. ^ а б в г Vučo, Aleksandar (Askerland) (1933). Podvizi družine "Pet petlića". Beograd: Nadrealistička izdanja. COBISS.SR 25934599
  6. ^ Vučo, Aleksandar; Raičković, Stevan; Erić, Dobrica (1980). „Rečnik manje poznatih reči i izraza”. Poeme. Beograd: Nolit. str. 272. 
  7. ^ a b v g „Aleksandar Vučo - Podvizi družine Pet petlića”. lektire.me. Pristupljeno 5. 3. 2020. 
  8. ^ a b Konatarević, Predrag. „Analiza poeme “Podvizi družine Pet petlića” Aleksandara Vuča”. MojeDete.info. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  9. ^ „Knjiga antropoloških ogleda Dar i moral Milana Pražića predstavljena u Gradskoj biblioteci u Vršcu 24.03.2016.”. Zvanična prezentacija. Gradska biblioteka Vršac. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  10. ^ Pražić, Milan (2002). Reč i vreme. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske. str. 108. 
  11. ^ Ljuštanović, Jovan (2009). Brisanje lava. Novi Sad: Dnevnik. str. 68. 
  12. ^ Podvizi druzine Pet petlica na sajtu IMDb (jezik: engleski)

Spoljašnji izvori

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Подвизи_дружине_„Пет_петлића”&oldid=26976272”