Pozorište Baralt
 Pozorište Baralt | |
| Lokacija | Marakaibo Venecuela |
|---|---|
| Konstrukcija | |
| Otvoreno | 1840. |
| Period aktivnosti | 1840. — danas |
| 1883, 1932. | |
| Veb-sajt | |
| www | |
Pozorište Baralt (engl. The Baralt Theatre) je pozorište u centru Marakaiba, u Venecueli. Prvo pozorište na ovom mestu sagrađeno je sredinom 19. veka kao malo pozorište, a na njemu su se prikazivale mnoge predstave.
Glavna venecuelanska kulturna institucija, pozorište, je 1981. godine dobilo status narodnog spomenika, poznat po svojoj lokaciji i filmskim projekcijama širom zemlje.
Istorija izgradnje
[uredi | uredi izvor]Početak
[uredi | uredi izvor]
Prvi zahtev za izgradnju pozorišta, Hose Domingo Rus, 1811. godine, podneo je Španskoj imperiji, ali nije odobren. [1]
Prvo pozorište počelo je sa gradnjom 1839. Zemljište na kojem je sagrađen poklonio je u tu svrhu Miguel Antonio Baralt, koji ga je nasledio od svog oca, patrijarha uticajne porodice Baralt u Venecueli. Miguel je često iznajmljivao svoju zemlju. Pozorište se tamo i dalje nalazi; tamo je izgrađen pre nego što je poklonjen gradu. Zemlja je postala poznata po ratovima, a pozorište kao Baraltovo.[2]
Izgradnja pozorišta je ubrzo dobila pomoć od sindikata, a 5. decembra 1845. godine od države kada im je dodeljeno 3.000 pesosa. Ova zgrada je bila poznata i kao pozorište Baralt i bila je u upotrebi između 1840-ih i 1877, a tada je srušena i zamenjena kompletnijom zgradom pozorišta.[3]
Rekonstrukcije
[uredi | uredi izvor]Predsednik države Zulija, Rafael Para, naredio je rušenje i obnovu pozorišta 28. jula 1877; položio je kamen temeljac nove zgrade na ceremoniji 7. oktobra 1877. Novo pozorište je pripadalo arhitekturi klasicizma[3] i otvoren je 24. jula 1883; inauguracija je kombinovana sa tradicionalnom svečanosti za rođendan Simona Bolivara. Ovo pozorište je dobilo ime Baralt u čast cele porodice.[3] Pozorište je prikazivalo narodne predstave, retko u Latinskoj Americi; održano je takmičenje za izbor drame, a sedam pisaca ce prijavilo u dve kategorije. U kategoriju proze ušla su tri pisca, ali sudijama se nije dopala ni jedna predstava i nasumično su izabrali pobednika. [4]
Godine 1928. guverner Zulije, Visente Perez Soto, ponovo je najavio rušenje i rekonstrukciju.[3] Povećani prosperitet grada, izazvan razvojem naftne industrije i modernizacijom društva, doveo je do toga da Perez Soto želi rekonstrukciju.[1] Novo pozorište je ovom prilikom dizajnirao i otvorio 19. decembra 1932. godine Huan Visente Gomez.[1]
Specifičnosti
[uredi | uredi izvor]Pozorište ima dva dela: prvo je glavno pozorište sa pozornicom, garniturama za sedenje (kapaciteta 3.000) i toaletima; drugi je javni prostor, pušački prostor i restoran.[1]
Spoljna fasada pripada secesiji, sadrži velike lukove sa detaljima od gvožđa iznad ulaza i krov od cinka. Konstrukcija, takođe, sadrži betonske prozore kako bi omogućili ventilaciju; pre ovog dizajna, pozorište je koristilo vazdušne kanale za dovod hladnog vazduha iz ledene kutije sa ventilatorom u podrumu. Pozorištu je dodat mali paviljon istog dizajna.[1]
Unutra se nalaze velike slike i freske po zidovima, plafonima i stubovima u ar deko stilu Antonija Angula, umetnika iz Zulije. Prednju zavesu je poklonila španska vlada prilikom otvaranja 1932. godine, a dizajnirao ju je Cezar Bulben.[1]
Spomenik i zaostavština
[uredi | uredi izvor]
Pozorište je proglašeno narodnim spomenikom u novembru 1981. Ovo se smatra prvim korakom ka postajanju svetske baštine.[5] Od 1986.[1] podvrgnut je dugoj restauraciji, tek ponovno otvaren 1998.[5]
U pozorištu su u ponudi jutarnji obilasci, koji traju pola sata.[6]
Pozorište se pamti kao mesto prve projekcije filmova u zemlji, 11. jula 1896. godine, koju su priredili Luis Manuel Mendez i Manuel Truhiljo Duran.[1] Prikazani prvi filmovi snimljeni cu u Venecueli 28. januara 1897. godine.[7] U jednom trenutku bio je sedište bioskopa Univerziteta Zulija.[8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e ž IAM 2016.
- ^ Arteaga Jurado 2007a.
- ^ a b v g Arteaga Jurado 2007b.
- ^ Knapp Jones 2014.
- ^ a b Arteaga Jurado 2007c.
- ^ Lonely Planet.
- ^ Analitica 3 February 2019.
- ^ Semprún Parra & Hernández 2018, str. 530.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- „Zulia Monuments: Teatro Baralt”. Institutional Assets and Monuments of Venezuela (na jeziku: španski). 4. 8. 2016. Pristupljeno 19. 9. 2019.
- Arteaga Jurado, Alejandro (2007a). „Sus Orígenes”. Renacer de sueños – La historia del Teatro Baralt. Zaida Gotera de Prado (President of the Fundación Teatro Baralt), Nereida Petit (architecture historian), Aleksie García (Coordinator at the Centro Rafael Urdaneta). Universidad Rafael Belloso Chacín.
- Arteaga Jurado, Alejandro (2007b). „Su Estructura”. Renacer de sueños – La historia del Teatro Baralt. Zaida Gotera de Prado (President of the Fundación Teatro Baralt), Nereida Petit (architecture historian), Aleksie García (Coordinator at the Centro Rafael Urdaneta). Universidad Rafael Belloso Chacín.
- Arteaga Jurado, Alejandro (2007c). „Lo Artístico, El Teatro hoy en día”. Renacer de sueños – La historia del Teatro Baralt. Zaida Gotera de Prado (President of the Fundación Teatro Baralt), Nereida Petit (architecture historian), Aleksie García (Coordinator at the Centro Rafael Urdaneta). Universidad Rafael Belloso Chacín.
- Knapp Jones, Willis (24. 7. 2014). Behind Spanish American Footlights. University of Texas Press. str. 340–341. ISBN 9781477300169.
- „Teatro Baralt”. Lonely Planet. Pristupljeno 13. 9. 2019.
- „Cines Unidos conmemora el Día Nacional del Cine”. Analitica (na jeziku: španski). 3. 2. 2019. Arhivirano iz originala 06. 02. 2019. g. Pristupljeno 13. 9. 2019.
- Semprún Parra, Jesús Ángel; Hernández, Luis Guillermo (11. 1. 2018). Diccionario General del Zulia (na jeziku: Spanish). 1. Sultana del Lago.
- Paz García, Jesús (9. 5. 2019). „Festival de cortometrajes nacional prepara su XV edición”. La Verdad (na jeziku: Spanish). Arhivirano iz originala 10. 11. 2019. g. Pristupljeno 10. 11. 2019.
- Panorama (26. 1. 2018). „Un total de 64 cortos compiten en el Festival Nacional "Manuel Trujillo Durán"” (na jeziku: Spanish). Arhivirano iz originala 10. 11. 2019. g. Pristupljeno 10. 11. 2019.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Zvanična stranica Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jul 2013)
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
