Polemon

Polemon
Lični podaci
Datum rođenja	oko 350. p. n. e.
Mesto rođenja	Atina,
Datum smrti	270/269. p. n. e.
Mesto smrti	Atina,
Filozofski rad
Škola filozofije	Platonova akademija

Polemon (stgrč. Πολεμων Πολεμων); oko 350. p. n. e. -270/269. p. n. e.) bio je starogrčki platonistički filozof, naučnik Platonove akademije u Atini.

Život

Polemon je rođen u prosperitetnoj porodici; njegov otac Filostrat je bio uticajan i bogat građanin. U mladosti, Polemon je vodio razuzdani i rasipnički život, ali je jednog dana, kada mu je bilo tridesetak godina, pijan, na čelu veseljaka poput njega, slučajno je provalio u Ksenokratovu školu. Ksenokrat je, uprkos neočekivanom bučnom upadu, mirno nastavio svoje predavanje, a njegovo rezonovanje je zainteresovalo Polemona. Posle nekog vremena, raskinuo je sa svojom prošlošću i počeo da vodi umeren način života. Ksenokrat mu je postao uzor. Zahvaljujući svojoj marljivosti i sposobnosti bio je najbolji đak u školi i 315. p. n. e., posle Ksenokratove smrti, postao je naučnik.

Polemon je poznat po svojoj staloženosti, ozbiljnosti, samokontroli i progresivnim uverenjima. Među njegovim učenicima bili su Atinski sanduk, Krantor, Zenon iz Kicijuma i Arkesilaj. Prema Jevseviju iz Cezareje, Polemon je umro 270/269. p. n. e. (u drugim rukopisima - 276/275. p. n. e.) Diogen Laertije kaže da je živeo kao pustinjak u bašti Akademije i da je umro u dubokoj starosti prirodnom smrću. Kratet ga je nasledio na čelu Akademije.

Filozofija

Diogen Laertije izveštava da je po svojim pogledima bio blizak Ksenokratu i tvrdio da treba vežbati u delima, a ne u dijalektičkim spekulacijama, „učiti harmoniku iz udžbenika, ali bez vežbi je isto što i iznenađivati sve pitanjima, bez protivreči sebi u rutini sopstvenog života.” Ceni je Sofokla i Homera. Rekao je da je Homer Sofokle u epu, a Sofokle Homer u tragediji.

Stvaralaštvo

Prema Diogenu Laertiju, Polemon je ostavio nekoliko rasprava, ali se već u rečniku Dvora (10. vek) navodi se da nije sačuvana nijedna. Kliment Aleksandrijski ga citira (ili drugog filozofa po imenu Polemon): „O životu u skladu sa prirodom“ (starogrčki: εν τοις περι του κατα φυσιν βιου). Sličan pasus postoji i kod Cicerona, koji je govorio o Polemonu, koji život po zakonima prirode smatra najvišom srećom.