Pomorske karte

Pomorske karte su važan izvor za geografska istraživanja, a mogu se koristiti i u nastavi geografije kao nastavno sredstvo. Prema klasifikaciji tematskih karata, s obzirom na sadržaj, pomorske karte pripadaju grupi tehničkih karata, namenjenih najviše pomorcima za rešavanje različitih navigacionih zadataka. Razvoj pomorskih karata uveliko je uticao na razvoj kartografije uopšte. Brojni impulsi razvoja kartografije su stigli upravo iz pomorske kartografije. Pomorske karte su bitan element brodske opreme, ali i važan izvor za upoznavanje površine Zemlje, najviše morskih prostora i obalske linije. Pomorstvo i karte nedeljivo su povezani. Uz ostalo, i putem pomorskih karata pomorstvo se prožima sa geografijom.

Mapa puteva američke marine

Istorijski razvoj

Prvi pokušaj u izradi pomorskih karata značajan je za period portulanskih karata (naziv potiče od lat. Portus , odnosno tal. Porto , što znači luka), od kraja 13. do 17. veka. Portulanske karte izrađivale su se na osnovu terestričkih opažanja, beleški iz brodskih dnevnika, kao i na osnovu orijentacije s pomoću kompasa. Na kartu se se unosile kompasne linije ili rumbi, tj. ravne crte. Vetrulja se delila obično na 32 smera (od 11° i 15 '). Portulanske karte se nazivaju još i kompasne karte. Na osnovu rumbi i opisa obalne plovidbe unosili su se podaci o lukama, ostrvima i celoj obalskoj liniji. Praktičnu upotrebu u pomorstvu olakšavale su kompasne linije koje su približno odgovarale loksodromi (međutim, rumbi na portulanskim kartama nisu loksodromi jer su one ravne crte samo na Merkatorovoj uspravnoj cilindričnoj konformnoj projekciji). Portulanske karte su omogućavale povidbu celim Sredozemljem pa i šire. Prvi portulani su izrađeni već oko 1270. Najstariji sačuvani portulan je tzv. Pisanski portulan, koji je izrađen krajem 13 veka. Prvi datirani portulan izradio je Petrus Veskonte u Veneciji 1311. Uopšteno, portulanske karte su kvalitetnim prikazima obalske linije i ostrva uveliko nadilazile istovremene geografske karte. Vodeća središta izrade portulana su bile Genova, Venecija, Barselona i Majorka (Baleari), dakle, najvažnija središta pomorske trgovine Sredozemlja.

Među katalonskim i italijanskim portulanima postojala je bitna razlika. Na italijanskim portulanima prikazivani su isključivo obalna crta i luke Sredozemnog mora i atlantske obale zapadne Evrope. Kartografiran je dakle, samo sadržaj potreban za navigaciju. U pozadini je ostavljan nepopunjen prostor ili bi se ucrtao neki ukras, grb ili zastava neke važnije luke i sl. Na katalonskim portulanima prikazivani su, osim obalske linije, najvažniji geografski sadržaji u kopnenom zaleđu, i to za širi geografski prostor. Uz Sredozemlje, kartografirane su i atlantske obale Afrike, kao i cele zapadne i severne Evrope, a od 15. veka i novootkrivena područja istočne Afrike, Indije, Amerike pa čak i Kine.

Izrada karata

Značenje pomorskih karata nadilazi potrebe komercijalnog pomorstva. Pomorske karte koriste se za potrebe ribarstva, okeanografskih istraživanja, rudarsko-geološko-naftnih istraživanja i sl. Globalizacija pomorstva nameće međunarodnu saradnju u snimanju morskih i priobalnih prostora i izrade karata. Najznačajnija je svetska pomorsko-hidrografska ustanova Hidrografski institut Kneževine Monako. Vodeće svetske pomorske sile izrađuju mape za sve delove sveta, prvenstveno za UK, SAD, francusku pa i Rusiju. Ostale zemlje izrađuju pomorske karte tek za obalna područja svojih država i za veća plovna područja. Hrvatska izrađuje pomorske navigacione karte za Jadransko i Jonsko more i pregledne pomorske karte za celo Sredozemno more. Vodeće pomorsko-hidrografske ustanove objavljuju redovno kataloge sa popisom svih svojih izdanja. Objavljuju se i povezane kolekcije karata-pomorski atlasi.

Značajna karakteristika na pomorskim kartama je boja. Pomorske karte se proizvode u četiri osnovne boje: plava, žuta, ljubičasta, braon i crna. Plavom bojom označeni su samo plitki delovi mora, pa plava boja zapravo upućuje na opasnost pri navigaciji. Ostala morska područja se ne boje. Žutom bojom obojena su ostrva i kopno. Smeđom bojom su ucrtani elementi reljefa (izohipse), a ljubičastom svi uređaji važni za navigaciju (svetionici, bove, itd.) i obaveštenja i upozorenjlj. Ljubičastom bojom se unose i naknadne ispravke i ažuriranja sadržaja. Crnom bojom ištampana su geografska imena, iscrtana je obalska linija, izobata, brojčane oznake dubina, urednički podaci i morska mreža. Na pomorskim kartama koriste se i specifični slikovni znaci i alfanumerički znaci kojima se prikazuje prostorni raspored važnih objekata na obali.

Podela pomorskih karata

Pomorske karte se dele prema sadržaju i nameni na: navigacione (pomorske u užem smislu), informativne i pomoćne karte. U pomorskoj praksi najvažnije su navigacione karte.

Prema razmeri navigacijske karte se dele na:

1. Generalne karte - u razmeri 1: 750 000 i 1. 2 500 000. To su zapravo pregledne pomorske karte sa zaokruženim prikazom neke prostorne jedinice Svetskog mora, tj. odgovarajućeg navigacijskog bazena (npr. karte Sredozemnog mora, Jadranskog mora i sl.)
2. Ќursne karte – u razmeri od 1 : 150 000 do 1 : 300 000. Na kursnim kartama prikazana su pojedina plovidbena područja za potrebe duge, a ređe i obalske plovidbe.
3. Obalske karte – u razmeri od 1 : 50 000 do 1 : 100 000 (specijalne, detaljne navigacijske karte) namenjene su pre svega navigaciji pri obalnoj plovidbi. Na obalnim kartama rešavaju se skoje su manjeg formata i praktične za navigacije u nedostatku prostora na manjem brodu.
4. Planovi – karte u razmeri od 1 : 3 000 do 1 : 50 000. Planovi krupnije razmere nazivaju se lučki planovi (do razmere1 : 20 000), a karte u razmeri od 1 : 20 000 do 1 : 50 000 nazivaju se pomorski planovi. Na planovima su detaljno prikazane važnije luke, lučice, uvale i morski prolazi, kao i neki drugi prostori opasni za navigaciju. Na njima su prikazani svi relevantni elementi lučkih uređaja

Literatura

• Calder, Nigel (2008). How to Read a Nautical Chart. McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-159287-1. 

Spoljašnje veze

• Online version of Chart No.1 with "Symbols, Abbreviations and Terms" used in nautical charts Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2011)
• Portolan Chart of Gabriel de Vallseca, 1439