Poplave u srednjoj Evropi 2024.

Poplavljen most u Klodskom, Poljska 15. septembar 2024.

Poplave u srednjoj Evropi 2024. su kontinuirana serija poplava uzrokovanih rekordno obilnim padavinama izazvanim Olujom Boris.

Poplave su počele u Austriji i Češkoj, zatim su se proširile na Poljsku, Rumuniju i Slovačku, a potom i na Nemačku, Mađarsku i Italiju. Do 18. septembra 2024. godine prijavljena su 24 smrtna slučaja.

Po državama

Austrija

Poplavljena reka u Beču

U Austriji je najviše pogođena država Donja Austrija, posebno centralni i severozapadni regioni, a najproblematičnije su reke Dunav, Kamp i Trajzen. Pre toga, većina briga je bila usmerena na rezervoar Otenštajn u Donjoj Saksoniji (koje je moralo da bude na brzinu isušeno tokom poplava 2002. godine, što je znatno povećalo štetu). Kuće duž ovih reka morale su biti evakuisane, među njima i celo selo Rust im Tulnerfeld. U Beču se Dunav mogao držati pod kontrolom, ali se Vin delimično izlio i oblasti u Pencingu su morale biti evakuisane. Usluga na bečkom metrou je drastično smanjena. Burgenland, koji su već pogodile poplave u junu, bio je pod upozorenjem od poplava i pretrpeo je štetu od olujnih vetrova i kiše. Pušenje brane u Sankt Peltenu poplavilo je grad.

U alpskim predelima obilne kiše su prešle u snežne padavine, što je izazvalo izuzetno rano nastupanje zimskih uslova. Očekuju se dalji problemi sa otapanjem snega. Jedna osoba zatrpala je lavina 13. septembra u Karvendelu i i dalje se vodi kao nestala. Spasilačke akcije ometale su loše vremenske prilike. Sekundarna lavina povrijedila spasioca. 15. septembra skijaš je pronađen mrtav ispod snežnog nanosa u Untertauernu.

Češka Republika

Spasilački čamac u Ostravi

Poplave u Češkoj počele su 13. septembra nakon obilnih kiša. Izveštava se da se preko 200 reka izlilo preko njihovih obala do 15. septembra. Najkritičnija situacija je bila u Severnoj Moravskoj, posebno u regionu Jesenjik, a zatim u Severoistočnoj Moravskoj gde su hiljade ljudi morale da budu evakuisane. Jesenjik i Opava su bili među najteže pogođenim mestima gde je nekoliko kuća uništeno rekom koja se prelila. Tamošnja operacija evakuacije počela je već u noći 14. i 15. septembra u glavnom stambenom naselju Liberec. Najveći grad pogođen poplavama bila je Ostrava. U delovima Južnočeškom kraju postoji stalna opasnost. Četiri osobe su prijavljene kao nestale širom zemlje, hiljade je raseljeno, a oko 250 hiljada je ostalo bez struje. Nekoliko puteva i železničkih pruga je zatvoreno i voda je ušla u stanicu praškog metroa, ali je ona ostala u funkciji. Jesenjik je dobio blizu 500 milimetara od kiše. Delovi Moravske i Šleske premašili su ukupne padavine iz 1997.

Martin Kupka, češki ministar saobraćaja, najavio je 15. septembra da će železničke operacije u Moravsko-šleskom kraju ostati obustavljene najmanje nedelju dana kako bi se eliminisala šteta izazvana jakim kišama i poplavama koje su usledile.

15. i 16. septembra četiri osobe su umrle u Moravsko-šleskom kraju. Prva osoba umrla je 15. septembra u potoku Krasovka. Dana 16. septembra, dve osobe u Krnovu i jedna u poplavljenom stanu pronađene su mrtve. Jedna žena se udavila i u Kobili na Vidnavki.

Italija

Klirinške operacije u Saso Markoni, blizu Bolonje

18. i 19. septembra dogodile su se velike poplave u Emiliji-Romanji, oko istih oblasti pogođenih smrtonosnim poplavama u maju 2023. Reke Marzeno i Lamone su se izlile u Romanji, što je izazvalo evakuaciju više od 1.000 ljudi. Nekoliko klizišta se dogodilo u oblasti Apeninskih planina. Dve osobe su prijavljene kao nestale u Banjakavalu, blizu Ravene. Velike poplave su se takođe dogodile u Faenci i Marke, dok je najmanje 1.000 ljudi evakuisano u Emiliji-Romanji.

Prethodnih dana jedan planinar je preminuo od hipotermije u snežnoj oluji u italijanskim Alpima 13. septembra. Vatrogasac je 17. septembra poginuo u Fođi kada je njegov službeni automobil odnela besna bujica na državnom putu 90 koji povezuje San Severo sa Apričenom. Istog dana, avion dvosed sa tri francuska državljana srušio se na toskansko-emilijske Apenine zbog lošeg vremena.

Poljska

Izlivanje reke u Prudnjiku, 14. septembar

Boris se nadvio nad jugozapadnom Poljskom, gde je tokom tri dana palo skoro pola godine kiše. Na nekim mestima ih je bilo više od 400 milimetara obilnih padavina, praćenih grmljavinom i tornadima. Boris je pogodio Opoljsko i Donju Šleziju, što je dovelo do poplava 14-16. Deset ljudi je poginulo u poplavama, hiljade je raseljeno, a između 50-70 hiljada je ostalo bez struje. Upozorenja o velikim poplavama postignuta su na 82 merne stanice, prvenstveno u slivu reke Odre.

Dana 14. septembra, u gradu Gluholazi, voda je preplavila barijere od poplava i uništila privremeni most na reci Bjala Gluholaska, što je dovelo do obavezne evakuacije. Zatvorene su škole u Nisi, Klodskom, Jelenji Gori i Prudnjiku. Vozovi u regionu obustavljeni su zbog više slučajeva erozije koloseka i oborenog drveća.

Poplava u Klodskom, Poljska, 15. septembra

Dana 15. septembra premijer Poljske Donald Tusk proglasio je vanredno stanje. Samo tog dana iz pogođenih područja evakuisano je do 2.600 ljudi. Barijere od poplava su otkazale u Klodzku i Nisi, što je dovelo do poplava do 150 cm u centru grada Klodzko, a gradonačelnici su pozvali na evakuaciju. Brana u Mjedzigorzeu je preletela i Regionalni odbor za upravljanje vodama u Vroclavu je ocenio da je van kontrole. Kasnije iste večeri, brana u Stronje Slonske je propala, uzrokujući dovoljno jake bujice da potpuno unište kuće. Dana 16. septembra voda se izlila preko poplavnih nasipa u Jelenia Gora i Vlenj.

Češki helikopterski kontingent stacioniran u Povidzu u Poljskoj, u okviru saradnje NATO-a, pridružio se operaciji pomoći u Poljskoj. Poljski vatrogasci su 17. septembra u Tšebjenju spasili dva američka vojnika stacionirana u Poljskoj koje je odnela reka Bobr.

Rumunija

Sedam osoba je poginulo u poplavama u Rumuniji. Županije Galac i Vasluj bili su ozbiljno pogođeni poplavama izazvanim olujom Boris, sa više sela potopljenih, oštećenom ključnom infrastrukturom, a hiljade stanovnika raseljeno. Region, omeđen rekama Siret i Prut, iskusio je nemilosrdne padavine, koje su izazvale izlivanje ovih reka, izazivajući pustoš u celom području. Nekoliko sela je bilo preplavljeno poplavama, uključujući Slobozija Konaki, Kudalbi, Pekea, Kostake Negri, Grivica i Pisku. U ovim oblastima ulice su se pretvarale u reke, a kuće su bile potopljene pod nekoliko stopa vode. Stanovnici su bili primorani da se evakuišu, a mnogi su koristili čamce i improvizovane splavove jer su poplavne vode brzo rasle. Nekoliko lokalnih reka izbilo je svoje obale, pretvarajući poljoprivredna zemljišta i stambena područja u poplavljene zone, dodatno komplikujući spasilačke operacije. Ključni putevi kao što su DN25 i DN26, koji povezuju ruralna područja sa gradom Galac, potpuno su odsečeni, ostavljajući hitne službe da se bore da stignu do pogođenih područja. Klizišta izazvana obilnim padavinama dodatno su ometala saobraćajne veze, pri čemu je 100 kilometara železničke pruge između Barlada i Galaca zatvoreno zbog teških oštećenja, a delovi pruge suspendovani su u vazduhu.

Slovačka

Posle jakog vetra u noći sa 14. na 15. septembar 2024. godine, kojem su prethodile višednevne obilne kiše, narasli su i vodotoci u Slovačkoj. Najgora hidrološka situacija je bila u slivovima reka Kisuca i Mijava, kao i manjim rekama u Malim Karpatima. Narasle su i reke Dunav i Morava. Rohožnjik, Jablonjica, Stupava, i Djevinska Nova Ves su poplavljeni tokom noći i jutra. Potok Blatina se izlio i poplavio parking i podzemlje stambene zgrade u Sidliskom Severu, Pezinok. Narandžasto i crveno meteoalarmno upozorenje o poplavama izdato je za Zapadnu Slovačku 15. septembra. U podne 16. septembra nivo Dunava dostigao je visinu od 926 centimetara i izlio se na nasipe Tirš i Fajnor u Bratislavi. Dunav je dostigao visinu od 970 centimetara 17. septembra u 2.30 ujutru, u 7.00 sati pronađeno je telo 73-godišnjeg muškarca u poplavljenom podrumu porodične kuće u opštini Devin, a nivo Dunava je u 10 časova dostigao 966 centimetara 18. septembra nivo Dunava i Morave u Bratislavi dostigao je maksimum između 970 i 980 centimetara, u Devinu je dostigao približno 910 centimetara.

Iako je centar Bratislave uglavnom ostao netaknut u poplavama, nekoliko tramvajskih linija, Bratislavski zoološki vrt i Bratislavski lesni park pretrpeli su veliku štetu. Šteta širom zemlje procenjena je na 20 miliona evra.

Mađarska

Od 17 septembra, 500 kilometara Dunava je u pripremi upozorenje o poplavama zbog porasta vode. U Budimpešti je gradska vlast građanima podelila milion vreća peska. Željeznički saobraćaj između Budimpešte i Beča je otkazan. Donja polovina ostrva Margitsiget je zatvorena.

Srbija i Hrvatska

Prema hrvatskim vlastima, očekuje se da će Dunav preći na granicu između Hrvatske i Srbije oko vikenda 21-22. septembra.

Najniža temperatura je 13–14. septembra donela pad temperature i do 20 °C do Hrvatske, što je izazvalo nevremene snežne padavine na planinama.

Analiza EU ERCC – Koordinacionog centra za hitne reakcije

Vidi još

• Poplave u Evropi 2024.
• Poplave u Evropi 1910. – Istorijske poplave u srednjoj Evropi koje su rezultirale smrću više od hiljadu ljudi.
• Poplave u Sloveniji 2023.
• Poplave u Emiliji-Romanji 2023.
• Poplave u Evropi 2021.
• Poplave u srednjoj Evropi 2013.
• Poplave u Rumuniji 2012.
• Poplave u srednjoj Evropi 2010.
• Poplave u Evropi 2009.
• Poplave u Evropi 2002.
• Poplave u srednjoj Evropi 1997.