Pop-ap knjige

Pop-ap knjiga (ili slikovnica) je trodimenzionalna, mehanizovana knjiga kod koje, okretanjem stranica, ilustracije “iskaču” u prostor (eng. Pop-up – pojaviti se, naglo iskočiti odnekud). Ova tehnika primenjuje se često i kod čestitki i različitog reklamnog materijala.

Pojava trodimenzionalne mehanizovane knjige zauvek je promenila odnos između ilustracije, reči i čitaoca. Ova veza postala je dinamičnija, interaktivnija i naravno – zabavnija.

Prve konstrukcije

Primer točka od papira pomoću koga je moguće odrediti poziciju Marsa od 7000. g.p. n. e do 7000 g.n.e. iz knjige Astronomicum Caesareum.

Francuski mašina za šifrovanje u obliku knjige

Istorija pop-ap konstrukcija započinje sredinom 13. veka u srednjovekovnom manastiru opatije Sv. Albana (Abbey of St Albans) u Engleskoj. Benediktanski monah Metju Paris (Matthew Paris) je u svom rukopisu Chronica Majora napravio prvi poznati primerak knjige koja sadrži pokretni deo, a to je pokretni točak od papira (volvella), pomoću koga je moguće porediti tabele i izračunavati datume, bez potrebe da se lista cela knjiga. Obzirom da su rukopisne knjige unikatne i podložne oštećenjima ovakvo rešenje postalo je popularno, posebno među astronomima, jer je umnogome olakšavalo različite proračune. U 16. veku ovaj mehanizam počinje da se koristi i u kriptografiji, kao pomoć pri dekodiranju tajnih poruka.

Sledeći korak ka pojavi pop-apa bila je klapna (flap), odnosno preklopni deo ilustracije čijim otvaranjem se otkriva druga, ispod nje skrivena slika. Klapnu je u 16. veku osmislio profesor anatomije Andreas Vezalijus (Andreas Vesalius) kako bi svojim studentima što realnije dočarao izgled i položaj unutrašnjih organa čoveka. U tu svrhu koristio je nekoliko slojeva tabli koje preklapaju jedna drugu.

Sledeća inovacija, inspirisana vašarskim atrakcijamam 18. veka je rasklopiva konstrukcija harmonika (peepshow) ili tunel (tunnel book). Ilustrovane strane povezane su međusobno poput meha na harmonici, a krajevi su pričvršćeni za kartonske korice. Na prednjoj korici nalazi se otvor kroz koji se posmatra scena. Kada se meh na knjizi razvuče ilustracije se razdvajaju i odaju utisak dubine i trodimenzionalnosti.

Reklamna knjižica za Veliku industrijsku izložbu (Great Industrial Exhibition) održanu 1853. u Dablinu, Irska. Scena predstavlja ceremoniju otvaranja.

• 
  Razvučena knjižica
• 
  Pogled kroz otvor
• 
  Detalj unutar konstrukcije

Razvoj

Pop-ap čestitka.

U slikovnicama za decu pokretne ilustracije počinju da se primenjuju tek u 19. veku. Tomas Din (Thomas Dean), vlasnik londonske izdavačke kuće Dean & Son, imao je značajanu ulogu u daljem razvoju pop-ap knjiga. Od sredine 19. veka ova kompanija i objavila preko 70 naslova koji su sadržali različite pokretne delove (Living pictures). Na ovom poslu bio je angažovan veliki broj umetnika koji su ručno pravili i bojili pokretne delove, a uveli su i jedan novitet. Osmislili su princip žaluzine (dissolving views), kod koga različiti delovi ilustracije transformišu jedan crtež u drugi uz pomoć male poluge.

• 
  Inicijalna ilustracija prikazuje scenu na kojoj Pepeljugu predstavljaju princu.
• 
  Kada se žaluzina pomeri dobija se scena koja prikazuje Pepeljugu kako obuva cipelicu.

Po ugledu na Dina mnogi izdavači počinju da objavljuju slična izdanja, ali pravu konkurenciju Din je dobio tek u Rafaelu Taku (Raphael Tuck), vlasniku izdavačke kuće Raphael Tuck & Sons. Ova kompanija proizvodila je luksuzne predmete od papira: čestitke, slagalice, papirne lutke, ukrasne papire i knjige različitih veličina i vrlo brzo su shvatili da će pokretni mehanizmi u velikoj meri povećati popularnost njihovih izdanja. Za razliku od Dina Tak je svoje knjige štampao u Nemačkoj, gde je u drugoj polovini 19. veka usavršena tehnika štampe u boji, što mu je omogućilo veliku prednost u pogledu tiraža.

Ernest Nister, (Ernest Nister) još jedan izdavač iz 19. veka, u svet pop-apa uveo je uspravne slike (stand-up). Kod ove konstrukcije se svaki nivo ilustracije na jednom kraju savija pod pravim uglom i pričvršćuje za donji nivo, a poslednji za podlogu. Otvaranjem knjige ti nivoi se izdižu i stvaraju utisak trodimenzionalnosti. Nister je takođe zaslužan i za unapređenje konstrukcije točka od papira (volvella) koji je unapredio konstrukcijom točka sa letvicama (revolving slats). Na dnu ili pri vrhu strane nalazi se poluga čijim pomeranjem se točak, skriven između listova okreće, a kroz izreze na strani pojavljuju različiti delovi ilustracije, stvarajući novu sliku.

Najoriginalnije pop-ap knjige 19. veka delo su minhenskog umetnika Lotara Megendorfera (Lothar Meggendorfer). On je razvio komplikovane sisteme poluga sakrivene među stranama pomoću kojih je moguće pokrenuti više različitih delova istovremeno i to na različite strane. Poluge je povezivao metalnim zakivcima i pokretanjem samo jedne pokretao se ceo mehanizam.

20. Vek

Uputstvo za upotrebu na kome je pripenjen mehanizam pop-ap konstrukcija.

Osnovni princip kirigamija.

Jedan od mnogobrojnih mehanizama u knjizi The Pop-up Book of Gnomes Rabena da Sjogrena (Rabén ja Sjögren)

Gotovo sve pokretne knjige početkom 20. veka štampane su u Nemačkoj, pa je sa izbijanjem Prvog svetskog rata proizvodnja pop-ap knjiga potpuno zamrla. Nova serija izdanja tako visokog kvaliteta ponovo je pokrenuta tek 1929. godine. Engleski izdavač S. Luis Žiro (S. Luis Giraud) osmislio je, dizajnirao i proizveo knjige sa konstrukcijama koje je nazvao „živi modeli”. Ovo su bile prve prave pop-ap knjige onakve kakve ih danas poznajemo. Svaki naslov sadržao je najmanje pet konstrukcija koje su se uzdizale bez potrebe da pomeranja bilo kakve poluge. Ovi komplikovani sklopovi nisu samo odavali utisak trodimenzionalnosti već su to zaista i bili, pošto su se mogli posmatrati sa svih strana. Između 1929. i 1949. Žiro je stvorio i seriju Godišnjaka za decu (Children's Annual), od kojih je svaki sadržao pet ili više pop-ap konstrukcija.

Opasnost od izbijanja Drugog svetskog rata, naterala je 3-ih godina većinu umetnika da se preseli preko okeana, u Ameriku. Američka izdavačka kuća Blue Ribbon oberučke je primila mnoge dizajnere i u svojim izdanjima klasičnih bajki i slikovnica sa likovima Volta Diznija (Walt Disney) primenila konstrukcije koje su do tada stvarane samo u Evropi. Ova izdavačka kuća prva je iskoristila mogućnost i pravno zaštitila ime koje pokretne knjige danas nose – pop-ap. Za samo pet godina, od 1930. do 1935. izdanja Blue ribbon-a postala su bestseleri koji su ostvarivali neverovatne profite. Pop-ap u Americi je procvetao, a pop-ap konstrukcije primenjuju su svuda. Proizvođači u pakovanjima svojih proizvoda poklanjaju kupcima pop-ap reklame. Čak se i uputstva za upotrebu prave sa pop-ap konstrukcijama. Novine, radi pridobijanja čitalaca, objavljuju strane od kojih se mogu sklopiti različite scene. Bračni par Džeraldin i Ben Klajn (Geraldine & Ben Klein) u po-ap uvode japansku veštinu savijanja i isecanja papira kirigami čime znatno pojednostavljuju i pojeftinjuju proizvodnju. Suština kirigamija je u tome da se cela konstrukcija dobija iz samo jednog komada papira. Nema dodatnih delova, mehanizama, komplikovanih sklopova.

I dok se u Americi usavršavaju konstrukcije, u Evropi i dalje nastaju inovacije. Milanska izdavačka kuća Casa Editrice Hoepli je 1930. godine izdala prvu knjigu sa konstrukcijom vrteške (carousel). Kod ove konstrukcije knjiga se potpuno otvari i korice sastave, pa se tako dobija trodimenzionalna scenografija može gledati sa svih strana. Nekoliko slojeva na svakoj strani celoj sceni daju dubinu i utisak treće dimenzije.

Posleratni period obeležio je čehoslovački umetnik Vojteh Kubašta (Vojtěh Kubašta). Njegove konstrukcije odlikovale su se mnoštvom živopisnih detalja, a većina sitnih delova mogla je i dodatno da se pokrene na već uspravljenoj konstrukciji. U drugoj polovini 20. veka pop-ap postaje ozbiljan posao. Na svakoj knjizi je angažovano više od stotinu ljudi. Pisci pišu priče, ilustratori smišljaju likove i scene, dizajneri stvarali konstrukcije, a sve na kraju seku i sastavljaju radnici u Japanu. Objavljuje se više hiljada pop-ap izdanja koja se prodaju širom sveta. U to vreme prvi put se pojavio i pojam papirne konstrukcije (paper engineering), a umetnici koji su se njima bavili dobili su ugled i poštovanje kakvo zaslužuju. Ilustrator Nikola Bejli (Nicholas Bailey) počinje da tretira konstrukciju i stranicu kao jedinstvenu celinu, a u knjigama se pojavljuje i zvuk. Prva knjiga sa zvukom bila je The Pop-up Book of Gnomes. Sadržala je konstrukciju u kojoj, pri otvaranju strane, parče nazubljenog kartona prelazi preko drugog kartona ravne ivice, stvarajući tako zvuk testere.

Do prave ekspanzije došlo je osamdesetih godina. Objavljeno je na stotine izdanja sa neverovatnim konstrukcijama i mehanizmima. Pop-ap knjige, koje su do tada smatrane manje-više igračkama, po prvi put su visoko cenjene zbog svog sadržaja, umetničkog karaktera, a naročito genijalnosti njihovih konstrukcija. Haunted House Jana Pienkovskog (Jan Pieńkowski) postala je 1980. godine prva nagrađena pop-ap knjiga. Mnogi izdavači počinju ovakva izdanja da posmatraju kao idealna rešenja za udžbenike. Izvanredna pop-ap serija National geographic-a, objavljena u periodu od 1985. do 1994. kroz obrazovne tekstove, detaljne ilustracije i komplikovane pop-ap konstrukcije pružila je čitaocima mogućnost da prodru u suštinu materije. Pojavile su se i prve pop-ap knjige umetničkog karaktera, bez teksta i sa akcentom na samim konstrukcijama i mehanizmima.

Poznati dizajneri

Pop-ap Pepeljuga Metjua Reinharta.

Najpoznatija imena u svetu pop-apa danas su Robert Sabuda (Robert Sabuda) i Metju Rejnhart (Mathew Reinhart). Ova dva izuzetna dizajnera često sarađuju na projektima, a svaka njihova zajednička knjiga ima preko 35 sklopova koji popunjavaju cele strane, ali i mnoštvo malih konstrukcija skrivenih na raznim delovima strana, koje treba otkriti i pokrenuti, što za čitaoca predstavlja dodatni užitak, a za autora izazov.

Proces stvaranja pop-ap knjiga

Proces stvaranja jedne pop-ap knjige od sedamdesetih godina do danas nije se puno promenio. Pisci pišu, ilustratori razvijaju koncept i izrađuju ilustracije, dizajner konstruišu sve složenije mehanizme. Ni malo lak zadatak, jer ilustracije u pop-ap knjizi moraju da budu čvrste i stabilne, a pri tome da se savršeno sklapaju pri okretanju strana. Odštampani delovi konstrukcije se seku i savijaju uz pomoć alata koji se izrađuju za svaku knjigu posebno. Sklapanje konstrukcija radi se ručno. U današnje vreme, kada se ovakva izdanja štampaju u velikim tiražima i najčešće na nekoliko jezika, svaki radnik sklapa samo jednu konstrukciju nekoliko stotina puta. Ceo proces zahteva veliko angažovanje svakog stručnjaka koji u njemu učestvuje.

Osnovni pop-ap mehanizmi

Pop-ap knjiga - od ideje do realizacije.

• PARALELNI SLOJEVI (multiple layers) - jedan od prvih mehanizama korišćen u pop-ap knjigama i bez sumnje najjednostavniji. Svaki deo je ravna površina, a utisak trodimenzionalnosti stvara se postavljanjem više slojeva.
• LEBDEĆI SLOJEVI (floating layers) - mehanizam sličan prethodnom po tome što može imati više paralelnih slojeva. Razlika je u tome što se ova konstrukcija posmatra kada su strane knjige potpuno otvorene.
• L-SKLOP (V-fold) - najjednostavniji, najčešći i najdugotrajniji mehanizam. Kao i prethodni posmatra se kada se stranice knjige potpuno otvore. Ovaj mehanizam mora biti savijen i postavljen pod nekim uglom. Nije neophodno da taj ugao bude 90°.
• MAGIČNA KUTIJA (magic box) - odličan primer kako se malom promenom konstrukcije može postići potpuno novi efekat. Princip kutije zasniva se na mehanizmu lebdećih slojeva kome su dodate stranice.
• MRDALICA (pivoting motion) - iako se ne mogu nazvati pravim pop-ap mehanizmima, mrdalice se veoma često koriste u pop-ap knjigama. Razlikujemo dve vrste konstrukcija:

1. klizeća mrdalica - jednostavan mehanizam kod koga je ilustracija zalepljena za polugu koja se može pokrenuti u dva pravca, odnosno izvući i vratiti.
2. mašuća mrdalica- mehanizam koji se može napraviti na dva načina: pomoću ravne poluge koja pokreće mehanizam koji je u jednoj tačci pričvršćen za podlogu, ili po principu točka, gde je mehanizam pričvršćen za podlogu na sredini, pri čemu jedan deo konstrukcije predstavlja samu ilustraciju, dok drugi kraj služi kao poluga.

Neki primeri osnovnih pop-ap mehanizama:

• 
  Mehanizam magične kutije može se primeniti i na konstrukcijama koje nisu kockaste
• 
  Klizeća mrdalica
• 
  mašuća mrdalica

Literatura

• Hinter, Mark. Paper engineering; for pop-up books and cards (1 izd.). Tarquin Publications. ISBN 978-0-906212-49-3. 

Vidi još

• Leporelo
• Slikovnica
• Književnost za decu
• Grafički dizajn
• Ilustracija
• Primenjena umetnost
• Ilustrator
• Kirigami

Spoljašnje veze

• Pop-Up and Movable Books Pristupljeno 22. 11. 2015.
• Dean & Son Publishers Movable Books and How To Date Them Pristupljeno 22. 11. 2015.
• Publisher - Ernest Nister/E. P. Dutton Pristupljeno 22. 11. 2015.
• Lothar Meggendorfer Animates The Inanimate Pristupljeno 22. 11. 2015.
• Wizard Who Made Art Jump Off the Page Pristupljeno 22. 11. 2015.
• Jan Pieńkowski Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2015) Pristupljeno 22. 11. 2015.
• Make Your Own Pop-Ups Pristupljeno 22. 11. 2015.