Porodica Acev

Acev je porodica makedonskih rodoljuba, koja je kroz šest generacija dala veliki broj boraca i rukovodilaca u oslobodilačkoj borbi makedonskog naroda.

Simon je posle pogibije svog oca, kmeta na begovom imanju u selu Oreovec, polovinom XIX veka postao vođa jedne ustaničke grupe u prilepskom kraju. Poginuo je u borbi sa turskim odredima. Njegov sin jedinac Hadži-Kostadin posle dugogodišnjeg revolucionarnog rada posečen je od Turaka. Svih šest njegovih sinova Jonče, Ile, Dime, Tase, Riste i Ace učestvovali su u oslobodilačkoj borbi protiv turske feudalne vlasti, ginući jedan za drugim na bojnom polju ili po zatvorima na ostrvima u Egejskom moru.

Ace je imao šest sinova i svi su u novom periodu oslobodilačke borbe makedonskog naroda stajali na čelu ustaničkih odreda prilepskog kraja.^[1]

Njegov najstariji sin Mirče, pošto je pobegao iz zatvora Bejaz-kule u Solunu, bio je vojvoda jedne ustaničke čete za vreme Ilindenskog ustanka. Poginuo je kod sela Ulanci u tikveškom kraju.

Petar je u okviru svoje revolucionarne delatnosti postao jedan od najbližih saradnika Goce Delčeva i bio istaknuti rukovodilac Ilindenskog ustanka. Uhvaćen od Turaka, proveo je niz godina u zatvoru.

Georgi-Gogo je poginuo 1906. godine u napadu na srpsko selo Krapu kod Kurtovog Kamena kada su čete VMRO-a napale na Poreče sa namerom da ga nateraju da uđe u organizaciju VMROa i prihvati Bugarsku egzarhiju.^[2]^[3]

Dončo otac narodnih heroja (Mirčeta i Vere), aktivan učesnik Ilindenskog ustanka i NOR-a (1941-1944) jedini je iz ove plejade boraca dočekao oslobođenje Makedonije.

Brat Mirče Aceva Dimče poginuo je u februaru 1944. godine kao borac Prve makedonsko-kosovske brigade, a njegova sestra Vera bila je jedan od organizatora i rukovodilaca NOR-a u Makedoniji, a posle rata aktivni društveno-politički radnik u SR Makedoniji i SFRJ.

Reference

^ Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1980. tom 1 str. 4.deseti, tekst Lazara Mojsova
^ Nikolov, Boris Й. Vъtrešna makedono-odrinska revolюcionna organizaciя. Voйvodi i rъkovoditeli (1893-1934). Biografično-bibliografski spravočnik, Sofiя, 2001, str. 13.
^ http://www.promacedonia.org/bmark/sa/sa_7.htm

Literatura

Tekst Lazara Mojsova u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1980. tom 1 str. 4.

[1] Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1980. tom 1 str. 4.deseti, tekst Lazara Mojsova

[2] Nikolov, Boris Й. Vъtrešna makedono-odrinska revolюcionna organizaciя. Voйvodi i rъkovoditeli (1893-1934). Biografično-bibliografski spravočnik, Sofiя, 2001, str. 13.

[3] ttp://www.promacedonia.org/bmark/sa/sa_7.htm

[1]

[2]

[3]