Porodica (biologija)
U biologiji, porodica (lat. Familia) je jedna od taksonomskih kategorija u hijerarhijskoj klasifikaciji organizama. Nalazi se između reda i roda.[1]
U zoologiji postoji konvencija da se naučni nazivi porodica završavaju na -idae. Za razliku od zoologije u botanici imena porodica se završavaju na -aceae. Neposredno iznad porodice nalazi se natporodica (lat. Superfamilia), a ispod nje je potporodica (lat. Subfamilia).[2] U zoologiji postoji i poseban nivo grupa-porodica.[3]
Imena porodica često se izvode iz imena naročito poznatog roda te porodice, ali i iz morfoloških osobina određene porodice. Ovaj termin je 1689. godine u botanici uveo Pjer Manjol. Kod Karla Linea se ovaj nivo nazivao Prirodni red (lat. Ordines naturales) koji je kasnije bio zamenjen imenom porodica.[4].
Ono što pripada familiji — ili ako se opisana familija uopšte treba priznati — predlažu i određuju taksonomisti praktičari. Ne postoje stroga pravila za opisivanje ili prepoznavanje familije, ali se kod biljaka mogu okarakterisati na osnovu vegetativnih i reproduktivnih osobina biljnih vrsta. Taksonomisti često zauzimaju različite stavove o opisima i možda neko vreme ne postoji široki konsenzus u naučnoj zajednici. Objavljivanje novih podataka i mišljenja često omogućava prilagođavanja i konsenzus.
Nomenclature
[uredi | uredi izvor]Imenovanje porodica je kodifikovano od strane raznih međunarodnih tela koristeći sledeće sufikse:
- U gljivičnoj, algalnoj i botaničkoj nomenklaturi, porodična imena biljaka, gljivica i algi završavaju sufiksom „-aceae”, osim malog broja istorijskih, ali široko korišćenih imena, uključujući Compositae i Gramineae.[5][6]
- U zoološkoj nomenklaturi porodična imena životinja završavaju se sufiksom „-idae”.[7]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Taksonomski termin familia prvi je upotrebio francuski botaničar Pjer Magnol u svom Prodromus historiae generalis plantarum, in quo familiae plantarum per tabulas disponuntur (1689) gde je sedamdeset i šest grupa biljaka koje je prepoznao u svojim tabelama nazvao familijama (familiae). Koncept ranga u to vreme još nije bio sređen, a u predgovoru Prodromus Magnol je govorio o ujedinjenju svojih porodica u veće genera, što je daleko od načina na koji se taj termin koristi danas.
Karl Line je koristio reč familia u svojoj Philosophia botanica (1751) da označi glavne grupe biljaka: drveće[8], bilje, paprati, palme i tako dalje. Ovaj termin je koristio samo u morfološkom delu knjige, govoreći o vegetativnim i generativnim organima biljaka.
Kasnije, u francuskim botaničkim publikacijama, od Mišel Adansonovog rada Familles naturelles des plantes[9] (1763) i sve do kraja 19. veka, reč famille je korišćena kao francuski ekvivalent latinskom ordo (ili ordo naturalis).
U zoologiji, porodicu kao srednju poziciju između reda i roda uveo je Pjer Andre Latrej u svojoj knjizi Précis des caractères génériques des insectes, disposés dans un ordre naturel (1796). On je koristio familije (neke od kojih nisu imenovane) u nekim, ali ne u svim svojim redovima „insekata“ (koji su tada uključivali sve člankonošce).
U delima iz devetnaestog veka, kao što su Prodromus[10][11] Avgustina Piramusa de Kandole i Genera Plantarum[12][13] Džordža Bentama i Džozefa Daltona Hukera, ova reč ordo se koristila za ono što sada ima rang porodica.
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Familije se mogu koristiti za evoluciona, paleontološka i genetička istraživanja, jer su stabilnije od nižih taksonomskih nivoa kao što su rodovi i vrste.[14][15]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Systematics: Meaning, Branches and Its Application”. Biology Discussion (na jeziku: engleski). 2016-05-27. Pristupljeno 2017-04-12.
- ^ J. McNeill et al. (2006): International Code of Botanical Nomenclature (Vienna Code). Regnum Vegetabile, 146. Koeltz Scientific Books, Königstein. ISBN 978-3-906166-48-3. Online Version (engl.), Pristupljeno 27. 4. 2013.
- ^ Internationaler Code der Zoologischen Nomenklatur, Pristupljeno 27. 4. 2013.
- ^ Gerhard Wagenitz: Wörterbuch der Botanik, 2. izdanje, 2003/. 2008. ISBN 978-3-937872-94-0. str. 110.
- ^ Barnhart 1895.
- ^ ICN 2012, Section 2. Names of families and subfamilies, tribes and subtribes Article 18.
- ^ International Commission on Zoological Nomenclature (1999). „Article 29.2. Suffixes for family-group names”. International Code of Zoological Nomenclature (Fourth izd.). International Trust for Zoological Nomenclature, XXIX. str. 306. Arhivirano iz originala 9. 11. 2004. g. [1]
- ^ trees
- ^ javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Adanson, Michel”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 1 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 183. Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u
- ^ Buek, H.W. (1840—1874). Genera, species et synonyma Candolleana: alphabetico ordine disposita, seu Index generalis et specialis ad A.P. Decandolle, Prodromum systematis naturalis regni vegetabilis. Berlin: Sumptibus librariae Nauckianae.
- ^ Bentham & Hooker 1862–1883, Scitamineae pp. 636–657
- ^ Singh 2010, Bentham & Hooker pp. 308–312
- ^ Bentham & Hooker 1862–1883.
- ^ Sarda Sahney, Michael J. Benton & Paul A. Ferry (2010). „Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land”. Biology Letters. 6 (4): 544—547. PMC 2936204 . PMID 20106856. doi:10.1098/rsbl.2009.1024.
- ^ Sarda Sahney & Michael J. Benton (2008). „Recovery from the most profound mass extinction of all time”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1636): 759—765. PMC 2596898 . PMID 18198148. doi:10.1098/rspb.2007.1370.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Barnhart, John Hendley (15. 1. 1895). „Family Nomenclature”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 22 (1): 1—25. JSTOR 2485402. doi:10.2307/2485402.
- Bullock, A. A. (januar 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus”. Taxon. 7 (1): 1—35. JSTOR 1216226. doi:10.2307/1216226.
- Bullock, A. A. (avgust 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus: Additamenta et Corrigenda I”. Taxon. 7 (6): 158—163. JSTOR 1217503. doi:10.2307/1217503.
- ICN (2012). „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants”. Bratislava: International Association for Plant Taxonomy. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 1. 2016.
- Croizat, Leon (januar 1945). „History and Nomenclature of the Higher Units of Classification”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 72 (1): 52—75. JSTOR 2481265. doi:10.2307/2481265.
- Benton, Michael J. 2005. Vertebrate Palaeontology, 3rd ed. Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-632-05637-8
- Brummitt, R.K., and C.E. Powell. 1992. Authors of Plant Names. Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 0-947643-44-3
- Robert L. Carroll (1988) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York, Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution. Freeman. str. 1–698. ISBN 978-0-7167-1822-2.
- Gaffney, Eugene S., and Peter A. Meylan. 1988. "A phylogeny of turtles". In M.J. Benton (ed.), The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds, 157–219. Oxford: Clarendon Press.
- Haris Abba Kabara. 2001. Karmos hand book for botanical names.
- Lambert, David. 1990. Dinosaur Data Book. Oxford: Facts on File & British Museum (Natural History). ISBN 0-8160-2431-6
- McKenna, Malcolm C., and Susan K. Bell (editors). 1997. Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8
- Milner, Andrew. 1988. "The relationships and origin of living amphibians". In M.J. Benton (ed.), The Phylogeny and Classification of the Tetrapods, Volume 1: Amphibians, Reptiles, Birds, 59–102. Oxford: Clarendon Press.
- Novacek, Michael J. „The skull of leptictid insectivorans and the higher-level classification of eutherian mammals”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 183. 1986.: 1–112.
- Sereno, Paul C. „Phylogeny of the bird-hipped dinosaurs (Order Ornithischia)”. National Geographic Research. 2. 1986.: 234–56.
- Willis, K.J., and J.C. McElwain. 2002. The Evolution of Plants. Oxford University Press. ISBN 0-19-850065-3
- International Commission on Zoological Nomenclature (1999), International Code of Zoological Nomenclature. Fourth Edition, International Trust for Zoological Nomenclature
- Moore, R. T. (1974). „Proposal for the recognition of super ranks” (PDF). Taxon. 23 (4): 650—652. JSTOR 1218807. doi:10.2307/1218807. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 10. 2016. g. Pristupljeno 30. 05. 2022.
- Luketa, S. (2012). „New views on the megaclassification of life” (PDF). Protistology. 7 (4): 218—237. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 30. 05. 2022.
- Chase, M.W.; Reveal, J.L. (2009), „A phylogenetic classification of the land plants to accompany APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 122—127, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01002.x
- Euzéby, J. P. (1997). „List of Bacterial Names with Standing in Nomenclature: a folder available on the Internet (13 Dec. 2007 version)”. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology. 47 (2): 590—592. PMID 9103655. doi:10.1099/00207713-47-2-590 .
- Gingerich, P. D. (1987). „Evolution and the fossil record: patterns, rates, and processes”. Canadian Journal of Zoology. 65 (5): 1053—1060. doi:10.1139/z87-169.
- Kluge, N.J. (1999). „A system of alternative nomenclatures of supra-species taxa. Linnaean and post-Linnaean principles of systematics”. Entomological Review. 79 (2): 133—147.
- Kluge, N.J. (2010). „Circumscriptional names of higher taxa in Hexapoda”. Bionomina. 1 (1): 15—55. doi:10.11646/bionomina.1.1.3 .
- Schuh, Randall T. and Andrew V. Z. Brower. 2009. Biological Systematics: Principles and Applications, 2nd edn. ISBN 978-0-8014-4799-0
- Simpson, Michael G. 2005. Plant Systematics. ISBN 978-0-12-644460-5
- Wiley, Edward O. and Bruce S. Lieberman. 2011. "Phylogenetics: Theory and Practice of Phylogenetic Systematics, 2nd edn." ISBN 978-0-470-90596-8
- Fortey, Richard (2008), Dry Store Room No. 1: The Secret Life of the Natural History Museum, London: Harper Perennial, ISBN 978-0-00-720989-7
- de Candolle, Augustin Pyramus (1818—1821). Regni vegetabilis systema naturale, sive Ordines, genera et species plantarum secundum methodi naturalis normas digestarum et descriptarum 2 vols. Paris: Treuttel et Würtz.
- de Candolle, AP (1819) [1813]. Théorie élémentaire de la botanique, ou exposition des principes de la classification naturelle et de l'art de décrire et d'etudier les végétaux (2nd izd.).
- de Candolle, AP (1824—1873). Prodromus systemati naturalis regni vegetabilis sive enumeratio contracta ordinum, generum specierumque plantarum huc usque cognitarum, juxta methodi naturalis normas digesta. (also available online at Gallica)
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1815a). Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse ; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (vol. III) (3 izd.). Paris: Desray. Pristupljeno 29. 10. 2014.
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1805). Principes élémentaires de botanique et de physique végétale (extract) (3 izd.). Paris: Desray.
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1815b). Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse ; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (vol. V) (3 izd.). Paris: Desray. Pristupljeno 29. 10. 2014.
- Bentham, G.; Hooker, J.D. (1862—1883). Genera plantarum ad exemplaria imprimis in herbariis kewensibus servata definita (3 vols.). London: L Reeve & Co. Pristupljeno 24. 1. 2014.
- Bentham, George (februar 1877). „On the Distribution of the Monocotyledonous Orders into Primary Groups, more especially in reference to the Australian Flora, with notes on some points of Terminology.”. Journal of the Linnean Society of London, Botany. 15 (88): 490—520. doi:10.1111/j.1095-8339.1877.tb00261.x .
- Singh, Gurcharan (2010). Plant Systematics: An Integrated Approach (3 izd.). Science Publishers. ISBN 978-1578083510. Pristupljeno 23. 1. 2014.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants – Melbourne Code”. IAPT-Taxon.org. 2012. Articles 2 and 3. Arhivirano iz originala 10. 06. 2019. g. Pristupljeno 30. 05. 2022.
- „ICTV Code. Section 3.IV, § 3.23; section 3.V, §§ 3.27-3.28..”. International Committee on Taxonomy of Viruses. oktobar 2018. Arhivirano iz originala 12. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 11. 2018.