Pređi na sadržaj

Porodična disbetalipoproteinemija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Porodična disbetalipoproteinemija
SinonimiRemnant hyperlipidemia, Remnant hyperlipoproteinaemia, Broad beta disease[1] and Remnant removal disease[1]
Porodična disbetalipoproteinemija je uzrokovana mutacijom ove tačke u ApoE

Porodična disbetalipoproteinemija (PD) ili porodična hiperlipoproteinemija tipa III je stanje koje karakteriše povećan nivo ukupnog holesterola i triglicerida, i smanjen nivo lipoproteina visoke gustine (HDL). Ovaj genetski poremećaj metabolizma lipoproteina povezan je sa povećanim rizikom od preranog kardiovaskularnog oboljenja. U oko 10% slučajeva, PD je uzrokovan autozomno dominantnim mutacijama u genu apolipoproteina E ( APOE ).

Dijagnostikovanje autozomno dominantne PD je važno za adekvatno lečenje pacijenata i članova njihovih porodica. Kod pacijenata koji imaju mešovitu hiperlipidemiju, (autozomno dominantna) PD treba uzeti u obzir kao deo dijagnostičkog rada.

Pacijenti sa PD dobro reaguju na promene načina života i kombinovanu terapiju statinima i fibratima .

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Prijavljena prevalencija PD u opštoj populaciji kreće se od 0,1% do 0,4%.[2]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Porodična disbetalipoproteinemija je neuobičajen poremećaj koji se karakteriše oštećenim uklanjanjem ostataka lipoproteina bogatih trigliceridima zbog njihovog niskog afiniteta vezivanja za LDLR , što dovodi do akumulacije hilomikrona i ostataka VLDL . Većina slučajeva je homozigotna za ε2 izoformu, koja se prenosi autozomno recesivnom sa promenljivom penetracijom. Kod ovih pacijenata, apoE posredovan jetreni klirens ostataka hilomikrona i lipoproteina srednje gustine (IDL) je neispravan.[3]

Povećana proizvodnja lipoproteina ili smanjen klirens ostatka usled gojaznosti, intolerancije na glukozu, insulinske rezistencije, hipotireoze i niskog nivoa estrogena pogoršavaju fenotip.

Pacijenti imaju veće povišenje holesterola po čestici lipoproteina, što dovodi do povećanog odnosa ne-HDL-C/apoB (>2,5) i odnosa VLDL-C/triglicerida (>0,3). Tipičan lipidni profil pokazuje skoro podjednako povišen ukupni holesterol i trigliceride u opsegu od 300–1.000 mg/dL, apoB <120 mg/dL i niske nivoe LDL-C. Detekcija ε2ε2 genotipa je dijagnostička. Karakteristični su tuberoeruptivni ksantomi preko laktova i kolena i palmarni ksantomi u kožnim naborima šaka i zglobova. U poređenju sa opštom populacijom, pacijenti sa porodičnom disbetalipoproteinemijom imaju 5 do 10 puta veći rizik od preuranjene smti zbog kardiovaskularnih bolesti, od kojih su kod pacijenata sa PD najčeđći bolest perifernih arterija i koronarna arterijska bolest.

Pojava PD je verovatnije kada je prisutna mutacija apolipoproteina E (ApoE). ApoE koji služi kao ligand za receptor jetre za hilomikrone, IDL i VLDL, takođe poznat kao receptor lipoproteina veoma niske gustine. Pojedinci sa dve kopije ApoE2 gena imaju značajno povećan rizik od ovog stanja. Ovaj defekt sprečava normalan metabolizam hilomikrona, IDL i VLDL, inače poznatih kao ostaci, i stoga dovodi do akumulacije holesterola u ćelijama čistača (makrofaga) kako bi se poboljšao razvoj i ubrzanje ateroskleroze.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Znaci porodične disbetaproteinemije uključuju kanthoma striatum palmare (narandžasta ili žuta promena boje dlanova) i tuberoeruptivne ksantome preko laktova i kolena.

Bolest dovodi do prerane ateroskleroze, a samim tim i mogućeg ranog početka bolesti koronarnih arterija i perifernih vaskularnih bolesti koje dovode do srčanog udara, odnosno infarkta miokarda, bolova u grudima pri vežbanju, odnosno angine pektoris ili moždanog udara kod mladih odraslih ili pacijenata srednjih godina.

Dijanoza

[uredi | uredi izvor]

Testovi koji se mogu uraditi za dijagnozu ovog stanja uključuju:

  • Genetsko testiranje na apolipoprotein E (apoE)
  • Test krvi na lipidni panel
  • Nivo triglicerida
  • Test lipoproteina veoma niske gustine (VLDL).

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Cilj lečenja je kontrola stanja kao što su gojaznost, hipotireoza i dijabetes. U tom smislu promena u ishrani radi smanjenja kalorija, zasićenih masti i holesterola može pomoći u smanjenju holesterola u krvi.[4]

Ako su nivoi holesterola i triglicerida i dalje visoki nakon što je promenjen način ishrane, počinje se sa uzimanjem lekova za snižavanje nivoa triglicerida i holesterola u krvi, koji uključuju:

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa ovim stanjem imaju značajno povećan rizik od bolesti koronarnih arterija i perifernih vaskularnih bolesti.

Pravovremeno i redovno lečenje, kod većine pacijenata može u velikoj meri da smanji nivo holesterola i triglicerida.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Komplikacije mogu uključivati:[4]

  • srčani udar
  • moždani udar
  • perifernu vaskularnu bolest
  • intermitentne klaudikacije
  • gangrenu donjih udova (ekstremiteta)

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  2. ^ Safarova, Maya S.; Santos, Raul D.; Moriarty, Patrick M. (2024), Special Patient Populations, Elsevier, str. 320—335.e2, ISBN 978-0-323-88286-6, Pristupljeno 2024-08-28 
  3. ^ Koopal, Charlotte; Marais, A. David; Westerink, Jan; Visseren, Frank L.J. (2017). „Autosomal dominant familial dysbetalipoproteinemia: A pathophysiological framework and practical approach to diagnosis and therapy”. Journal of Clinical Lipidology. 11 (1): 12—23.e1. ISSN 1933-2874. doi:10.1016/j.jacl.2016.10.001. 
  4. ^ a b „Familial dysbetalipoproteinemia Information | Mount Sinai - New York”. Mount Sinai Health System (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-28. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).