Портал:Biografija/Izabrani članak april 2016.
Hilari Dajana Rodam Klinton (engl. Hillary Diane Rodham Clinton, Čikago, 26. oktobar 1947) američka je političarka i pravnica. Kandidat je za demokratsku nominaciju za predsednika SAD na predsedničkim izborima koji će se u ovoj zemlji održati 2016. godine. Funkciju 67. državne sekretarke SAD obavljala je u administraciji trenutnog predsednika Baraka Obame, od 2009. do 2013. godine. Na položaju senatorke SAD iz Njujorka bila je od 2001. do 2009. godine. Kao supruga 42. predsednika SAD Bila Klintona, bila je prva dama Sjedinjenih Američkih Država, za vreme trajanja njegovog mandata od 1993. do 2001. godine.
Poreklom iz šireg područja Čikaga, Hilari Klinton je 1969. godine diplomirala na koledžu Velsli, a zatim 1973. doktorirala na Pravnom odseku Fakulteta Jejl. Posle mandata kongresne pravne zastupnice preselila se u Arkanzas i udala za Bila Klintona, 1975. godine. Godine 1977. bila je jedan od osnivača organizacije Advokati Arkanzasa za decu i porodicu, da bi naredne godine postala prva direktorka Korporacije za pravne usluge, a 1979. postala prva partnerka Advokatske firme „Rouz”. Kao prva dama Arkanzasa, u periodu 1979—1981. i 1983—1992, Klintonova je vodila radnu grupu za reformu obrazovnog sistema Arkanzasa, a bila je i u odboru direktora Volmarta. Američki Nacionalni pravni časopis je 1988. i 1991. godine uvrstio Hilari Klinton na listu „100 najuticajnijih advokata u Americi”. Njeno bogatstvo u 2015. godini iznosilo je preko 30 miliona dolara, odnosno između 45 i 53 miliona dolara ako se u obzir uzme i bogatstvo njenog muža.
Njena glavna politička inicijativa u ulozi prve dame — Plan Klintonine zdravstvene zaštite iz 1993. godine, za čije vođstvo je imenovao predsednik — u Kongresu SAD nije prošla. Klintonova je odigrala vodeću ulogu u zalaganju za poboljšanje zdravstvenog osiguranja dece i odraslih 1997. i 1999. godine. Jedina je prva dama koja je na poziv suda svedočila pred saveznom porotom, 1996. u vezi s aferom Vajtvoter, iako nije osuđena ni vezano za ovaj ni druge slučajeve tj. afere koje su nicale u vreme predsednikovanja njenog muža. Brak s predsednikom Bilom bio je predmet značajnih javnih rasprava nakon skandala sa Monikom Levinski 1998. godine, kada njena uloga prve dame biva polarizovana kod velike većine američke javnosti.
Nakon preseljenja u Njujork, Klintonova je 2000. izabrana kao prva žena na funkciju senatora te savezne države, te je tako postala prva i jedina do tada prva dama SAD koja se kandidovala za neku funkciju. Nakon Napada na Svetski trgovinski centar, podržala je vojnu akciju u Avganistanu i glasala za Iračku rezoluciju, ali je kasnije prigovorila da administracija Džordža Buša vodi rat u Iraku. Na mesto senatorke ponovo je izabrana 2006. godine. Tražila je nominaciju Demokratske stranke SAD na predsedničkim izborima 2008. godine. Iako je osvojila više primarnih izbora i delegata od bilo koje žene pre, izgubila je stranačku nominaciju od Baraka Obame.