Портал:Nemačka
Portal Nemačka
Savezna Republika Nemačka (nem. Bundesrepublik Deutschland), je jedna od najvećih industrijskih sila sveta, smeštena u centralnom delu Evrope. Na severu izlazi na Severno i Baltičko more gde se i graniči sa Danskom. Na istoku se graniči sa Poljskom i Češkom Republikom, na jugu sa Austrijom i Švajcarskom, a na zapadu sa Francuskom, Luksemburgom, Belgijom i Holandijom. Površina Nemačke iznosi 357.021 km², a sa preko 82 miliona stanovnika je najveća država-članica Evropske unije.
Nemačka je savezna parlamentarna republika koju čini 16 država. Glavni i najveći grad je Berlin. Savezna Republika Nemačka je članica Ujedinjenih nacija, NATO, grupe G8 i potpisnica protokola iz Kjota. Nemačka ekonomija je jedna od najrazvijenijih na svetu.
Izabrani članak
Parsifal (nem. Parsifal) je opera nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Vagner ju je definisao kao „Bühnenweihfestspiel“ - predstavu za osvećenje pozornice. Prvobitno je bila namenjena za ivođenja isključivo u njegovoj operskoj kući u Bajrojtu kraj Minhena. Bila je to njegova poslednja opera, premijerno izvedena 26. jula 1882. Dirigovao je Herman Levi, Vagnerov prijatelj jevrejskog porekla.
„Parsifal“ je zasnovan na srednjovekovnoj legendi o vitezu okruglog stola Parsifalu. O njemu su pisali veliki srednjovekovni pesnici Kretjen de Troa i Volfram fon Ešenbah (Vagner je kao izvor koristio Ešenbahovo delo, koje je pročitao još 1845). Parsifal je bio otac još jednog legendarnog viteza, Loengrina, koga je Vagner izabrao za protagonistu svoje ranije opere.
Opera je napisana pod izuzetnim uticajem filozofa Artura Šopenhauera i, kroz njega, budizma. Na taj način se u „Parsifalu“ javljaju motivi samoodricanja, saosećanja i reinkarnacije. Vagner je dosta ranije napisao skicu opere „Pobednici“ (nem. Die Sieger), koja je za temu trebalo da ima život Bude. Opstala je i skica opere sa sličnom tematikom, „Isus Nazarećanin“ (nem. Jesus von Nazareth). „Parsifal“ je takođe Vagnerova najkotroverznija opera, jer su neki autori (posle Drugog svetskog rata) sugerisali da ona sadrži skrivene poruke rasizma i antisemitizma.
Vagnerova je želja bila da se „Parsifal“ ne izvodi van Bajrojta, ali par decenija nakon njegove smrti od srčanog udara u Veneciji, 13. februara 1883. izvođenja dela prestala su da budu isključivo vezana za Bajrojt. Takođe, Vagner je od publike tražio da ne tapše na kraju prvog čina iz poštovanja prema Svetom gralu, što je u ranim izvođenjima dovodilo do komičnih situacija, kada zbunjena publika nije bila sigurna ni da li sme na kraju opere da tapše, ili je čak ućutkivala Vagnera koji je pokušavao da joj sopstvenim „Bravo!“ da znak za aplauz.
Naposletku, „Parsifal“, kao Vagnerovo poslednje delo, ujedno je i njegov kako muzički, tako i filozofski testament i zaveštanje.
Potrebno uraditi
- Potrebno napisati: Mihael Volgemut - Martin Valdzemiler - Istočna Frizija - Oto fon Gerike - Bavarski Alpi - junker - Frankfurtska skupština - Ernst Kasirer - Kondrad Cuze - Hajnrih Man - Georg fon Hertling - Sporazumom „dva plus četiri“ - Atletika na Letnjim olimpijskim igrama 1972.
- Kratki članci: Vendland - Aler (reka)- Kapov puč
- Potrebno proširiti: Regenzburg - Rajhstag - Keln - Dortmund - Oberhauzen - Hale - Milhauzen - Milhauzen - Volfsburg - Ems - Cvajbriken
Da li ste znali
- ... da je Ulmska katedrala sa visinom od 162 metara najveća katedrala na svetu?
- ... da na velikom broju auto-puteva Nemačke nema ograničenja brzine?
- ... da je Minhenski metro najduži na svetu?
- ... da je svaki šesti Amerikanac nemačkog porekla?
Izabrana biografija
Erih Dagobert fon Drigalski (nem. Erich Dagobert von Drygalski, * 9. februar 1865 u Kenigsbergu; † 10. januar 1949 u Minhenu) je bio njemački geograf, geofizičar i istraživač.
Drigalski je sa 17 godina počeo da studira matematiku i fiziku u Kenigsbergu. Nakon jednog semestra se prebacuje na geografiju na Univerzitet u Bonu, kako bi mogao da sluša predavanja Ferdinanda fon Rihthofena. Tog profesora je pratio zatim na Lajpciški kao i na Berlinski univerzitet. Fakultet je završio 1887. disertacijom "Geoid deformacije ledenog doba", studijom o ledenom pokrivaču polarnih regiona. Između 1887. i 1891. bio je asistent na geodetskom institutu u Berlinu i glavnoj kancelariji internacionalnog premjeravanja u Berlinu.
Predvodio je dvije veoma zapažene ekspedicije na Grenland 1891. i 1893. godine, organizovane od strane Berlinskog geografskog društva. Radovima sa svojih ekspedicija habilitirao je 1898. godine za docenta geografije i geofizike. Iste godine ga je „Njemačka komisija za istraživanje južnog pola“ postavila za vođu prve njemačke ekspedicije na Antarktik. Godine 1898. postao je docent i 1899. vanredni profesor geografije i geofizike na Berlinksom univerzitetu. Na ponudu iz Minhena 1906. godine, da preuzme katedru zemljopisa i geofizike je iste godine pozitivno odgovorio. Na toj katedri ostaje sve do zvanja profesora emeritusa. Osnovao je Geografski institut i ostao njegov upravnik sve do svoje smrti. Oženio se 1907. godine. Imao je četiri kćerke. Godine 1910. učestvovao je u jednog ekspediciji na Špicbergen pod vođstvom Grofa Cepelina. Godine 1934. godine odlazi u penziju. Erih fon Drigalski je umro u Minhenu 1949. godine. Na njegove naučna dostignuća danas podsjeća po njemu nazvana aleja u južnom dijelu grada kao i arhiv Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu.
