Porfirio Dijaz

Porfirio Dijaz
Lični podaci
Datum rođenja	(1830-09-15)15. septembar 1830.
Mesto rođenja	Oahaka, Meksiko
Datum smrti	2. jul 1915.(1915-07-02) (84 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Profesija	vojno lice, političar
Politička karijera
Politička stranka	Liberalna stranka
Mandati 29. predsednik Meksika 28. novembar — 6. decembar 1876. Prethodnik Hose Marija Iglesias Naslednik Huan Mendez
Potpis

Hose de la Kruz Porfirio Dijaz Mori (šp. José de la Cruz Porfirio Díaz Mory; Oahaka, 15. septembar 1830 — Pariz, 2. jul 1915) bio je meksički političar, general i predsednik koji je vladao kao diktator. On je bio sedam mandata na mestu predsednika Meksika, ukupno 31 godinu, od 28. novembra 1876. do 6. decembra 1876, 17. februara 1877. do 1. decembra 1880. i od 1. decembra 1884. do 25. maja 1911. Ceo period od 1876. do 1911. godine je često se naziva i porfirijat.

Veteran Rata za reforme (1858–1860) i francuske intervencije u Meksiku (1862–1867), Dijaz se uzdigao u čin generala, predvodeći republičke trupe protiv vladavine cara Maksimilijana koju su nametnuli Francuzi. Potom se pobunio protiv predsednika Benita Huareza i Sebastijana Lerda de Tehade, po principu da nema ponovnog izbora za predsednika. Dijaz je uspeo da preuzme vlast, svrgavajući Lerda pučem 1876. godine, uz pomoć svojih političkih pristalica, a izabran je 1877. Godine 1880, on je podneo ostavku, a njegov politički saveznik Manuel Gonzalez izabran je za predsednika, koji je bio na funkciji od 1880. do 1884. godine. Godine 1884. Dijaz je odustao od ideje o odustvu ponovnog izbora i neprekidno je bio na funkciji do 1911.

Dijaz je kontroverzna ličnost u meksičkoj istoriji. Njegov režim je okončao politička previranja i promovisao ekonomski razvoj. On i njegovi saveznici činili su grupu tehnokrata poznatih kao Sientifikosi, „naučnici”. Njegova ekonomska politika uveliko je koristila njegovom krugu saveznika, kao i stranim investitorima, i pomogla je nekolicini bogatih zemljoposednika (hacendados) da steknu ogromne površine zemlje, ostavljajući ruralne campesinos bez sredstava za život. U kasnijim godinama ova politika postala je nepopularna zbog građanske represije i političkih sukoba, kao i izazova radne snage i seljaštva, grupa koje nisu učestvovale u prosperitetu Meksika.

Uprkos javnim izjavama 1908. u kojima se zalaže za povratak demokratiji i obustavu prakse uzastopnog kandidovanja, Diaz je preobratio svoje stanovište i ponovo se kandidovao na izborima 1910. godine. Njegov neuspeh da institucionalizuje predsedničko nasleđe, pošto je tada imao 80 godina, pokrenuo je političku krizu između Sientifikosa i sledbenika generala Bernarda Rejesa, u savezništvu sa vojskom i sa perifernim regijama Meksika. Nakon što se Dijaz 1910. proglasio pobednikom osmog mandata, njegov izborni protivkandidat, bogati posednik Fransisko I. Madero, objavio je plan San Luis Potosa pozivajući na oružanu pobunu protiv Dijaza, što je dovelo do izbijanja Meksičke revolucije. Nakon što je Savezna armija pretrpela brojne vojne poraze protiv snaga koje su podržavale Madera, Dijaz je u maju 1911. godine morao da podnese ostavku i otišao je u egzil u Pariz, gde je četiri godine kasnije umro.

Biografija

Rođen je u državi Oahaka. Bio je mestik, mešane španske i domorodačke krvi. Otac mu je umro kada je imao tri godine, a majka mu je vodila gostionicu dok taj posao nije propao.

Pošao je u vojsku i pre 40. godine postao general zbog taktičkih zamisli i genijalnog ratovanja. Bio je odan predsedniku Meksika, Benitu Huarezu. Pripadao je Liberalnoj stranci. Iako su mu nudili razne položaje i počasti da pređe na stranu cara Maksimilijana, uvek je odbijao. Nakon Huarezove smrti, pokušao je da postane predsednik, ali je izgubio izbore.

Na vlast je prvi put došao kao predsednik 1876. i vršio funkciju do 1880, kada je prepustio mesto mlađima, no razdoblje od 1880. do 1884. obeležila je korupcija i politička nesposobnost. Ponovno je došao na vlast 1884. godine i počeo da vlada poput diktatora. Promenio je ustav kako bi si omogućio dva mandata na funkciji predsednika, a kasnije je ukinuo sva ograničenja za reizbor. Deseterostruko je povećao izgradnju železničke mreže, uveo je telegraf, parnu mašinu, razvio industriju i privukao strani kapital. Bio je lukav političar koji je nagovarao zemljoposednike da pređu na kapitalizam.

Kada je rekao da je Meksiko spreman za demokratiju, pojavio se Fransisko Madero, no Dijaz je osporio rezultate izbora. To je bila iskra koja je stvorila niz događaja poznat kao Meksička revolucija.

Nakon silaska s vlasti 1911. otišao je u egzil, a umro je u Parizu četiri godine kasnije.

Ženio se dva puta.

Reference

• Alec-Tweedie, Ethel. The Maker of Modern Mexico: Porfirio Diaz, John Lane Co., 1906.
• Bancroft, Hubert Howe. Life of Porfirio Díaz, The History Company Publisher, San Francisco, 1887.
• Beals, Carleton. Porfirio Díaz, Dictator of Mexico, J.B. Lippincott & Company, Philadelphia, 1932.
• Cosío Villegas, Daniel. The United States Versus Porfirio Díaz.trans. by Nettie Lee Benson. Lincoln: University of Nebraska Press 1963.
• Creelman, James. Diaz: Master of Mexico (New York 1911) full text online
• Garner, Paul (2001). Porfirio Díaz. Pearson. 
• Godoy, José Francisco. Porfirio Díaz, President of Mexico, the Master Builder of a Great Commonwealth, G. P. Putnam's Sons, New York, 1910.
• Katz, Friedrich. "The Liberal Republic and the Porfiriato, 1867-1910" in Mexico Since Independence, Leslie Bethell, ed. Cambridge: Cambridge University Press 1991, pp. 49–124. ISBN 0-521-42372-4
• Krauze, Enrique (1987). Porfirio Díaz: Místico de la Autoridad. Mexico. 
• López Obrador, Andrés Manuel (2014). Neoporfirismo: Hoy como ayer. Grijalbo. ISBN 9786073123266. 
• Perry, Laurens Ballard. Juárez and Díaz: Machine Politics in Mexico, Northern Illinois University Press, DeKalb, IL, 1978.
• Roeder, Ralph. Hacia El México Moderno: Porfirio Díaz. México: Fondo de Cultura Económica, 1973.
• Turner, John Kenneth. Barbarous Mexico.(1910) Austin: University of Texas Press, reprint 1969.
• Vanderwood, Paul (1970). „Genesis of the Rurales: Mexico's Early Struggle for Public Security”. Hispanic American Historical Review. 50 (2): 323—344. JSTOR 2513029. doi:10.2307/2513029. 
• Cumberland, Charles C. Mexican Revolution: Genesis Under Madero, University of Texas Press, Austin, 1952.
• De María y Campos, Alfonso. "Porfirianos prominentes: origenes y años de juventud de ocho integrantes del group de los Científicos 1846–1876", Historia Mexicana 30 (1985), pp. 610–81.
• González Navarro, Moisés. "Las ideas raciales de los Científicos'. Historia Meixana 37 (1988) pp. 575–83.
• Hale, Charles A. Justo Sierra. Un liberal del Porfiriato. Mexico: Fondo de Cultura Económica 1997.
• Hale, Charles A. The Transformation of Liberalism in Late Nineteenth-Century Mexico. Princeton: Princeton University Press 1989.
• Harris, Charles H. III; Sadler, Louis R. (2009). The Secret War in El Paso: Mexican Revolutionary Intrigue, 1906–1920. Albuquerque, NM: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-4652-0. 
• Hart, John Mason. Revolutionary Mexico: The Coming and Process of the Mexican Revolution, University of California Press, Berkeley, 1989.
• Priego, Natalia. Positivism, Science, and 'The Scientists' in Porfirian Mexico. Liverpool: Liverpool University Press 2016.
• Raat, William. "The Antiposivitist Movement in Pre-Revolutionary Mexico, 1892–1911", Journal of Inter-American Studies and World Affairs, 19 (1977) pp. 83–98.
• Raat, William. "Los intelectuales, el Positivismo y la cuestión indígena". Historia Mexicana 20 (1971), pp. 412–27.
• Villegas, Abelardo. Positivismo y Porfirismo. Mexico: Secreatria de Educación Pública, Col Sepsetentas 1972.
• Zea, Leopoldo, El Positivismo en México. Nacimiento apogeo y decadenica. Mexico: Fondo de Cultura Económica 1968.
• Benjamin, Thomas; Ocasio-Meléndez, Marcial (1984). „Organizing the Memory of Modern Mexico: Porfirian Historiography in Perspective, 1880s–1980s”. Hispanic American Historical Review. 64 (2): 323—364. JSTOR 2514524. doi:10.1215/00182168-64.2.323 . 
• Gil, Carlos, ur. (1977). The Age of Porfirio Díaz: Selected Readings. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 0-8263-0443-5. 
• Brenner, Anita. The Wind that Swept Mexico. New Edition. Austin, TX: University of Texas Press, 1984.
• Brewster, Keith. "Mexican Revolution: October 1910 – February 1913" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 850–855. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
• Crossen, John F. "Mexican Revolution: October 1915 – May 1917" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 859–862. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
• Cumberland, Charles C. Mexican Revolution: The Constitutionalist Years. Austin, T: University of Texas Press, 1972.
• Gilly, A. The Mexican Revolution. London, 1983. Translated from Spanish.
• Gonzales, Michael J. The Mexican Revolution: 1910–1940. Albuquerque, NM: University of New Mexico Press, 2002.
• Katz, Friedrich. The Secret War in Mexico: Europe, the United States, and the Mexican Revolution. Chicago: University of Chicago Press, 1981.
• Knight, Alan. The Mexican Revolution, Volume 1: Porfirians, Liberals, and Peasants (1986); The Mexican Revolution, Volume 2: Counter-revolution and Reconstruction. University of Nebraska Press, 1986.
• Krauze, Enrique. Mexico: Biography of Power. New York: HarperCollins, 1997. Translated from Spanish.
• Matute, Alvaro. "Mexican Revolution: May 1917 – December 1920" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 862–864. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
• Niemeyer, Victor E. Revolution at Querétaro: The Mexican Constitutional Convention of 1916–1917. Austin: University of Texas Press, 1974.
• Quirk, Robert E. The Mexican Revolution, 1914–1915: The Convention of Aguascalientes. New York: The Citadel Press, 1981.
• Quirk, Robert E. The Mexican Revolution and the Catholic Church 1910–1919. Bloomington: Indiana University Press, 1973
• Ruiz, Ramón Eduardo. The Great Rebellion: Mexico, 1905–1924. New York: Norton, 1980.
• Tuñon Pablos, Esperanza. "Mexican Revolution: February 1913 – October 1915," in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 855–859 . Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997
• Tutino, John. From Insurrection to Revolution. Princeton: Princeton University Press, 1985.
• Wasserman, Mark. The Mexican Revolution: A Brief History with Documents. (Bedford Cultural Editions Series) first edition, 2012.
• Wilkie, James. The Mexican Revolution: Federal Expenditure and Social Change since 1910. Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1967.
• Womack, John, Jr. "The Mexican Revolution" in The Cambridge History of Latin America, vol. 5, ed. Leslie Bethell. Cambridge: Cambridge University Press, 1986.
• Baldwin, Deborah J. Protestants and the Mexican Revolution: Missionaries, Ministers, and Social Change. Urbana: University of Illinois Press 1990.
• Beezley, William H. Insurgent Governor: Abraham González and the Mexican Revolution in Chihuahua. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1973.
• Brunk, Samuel. Emiliano Zapata: Revolution and Betrayal in Mexico. Albuquerque: University of New Mexico Press 1995.
• Buchenau, Jürgen, Plutarco Elías Calles and the Mexican Revolution. Lanham MD: Rowman and Littlefied 2007.
• Buchenau, Jürgen. The Last Caudillo: Alvaro Obregón and the Mexican Revolution. Malden MA: Wiley-Blackwell 2011.
• Caballero, Raymond (2015). Lynching Pascual Orozco, Mexican Revolutionary Hero and Paradox. Create Space. ISBN 978-1514382509. 
• Cockcroft, James D. Intellectual Precursors of the Mexican Revolution. Austin: University of Texas Press 1968.
• Fisher, Lillian Estelle. "The Influence of the Present Mexican Revolution upon the Status of Mexican Women," Hispanic American Historical Review, Vol. 22, No. 1 (Feb. 1942), pp. 211–228.
• Garner, Paul. Porfirio Díaz. New York: Pearson 2001.
• Guzmán, Martín Luis. Memoirs of Pancho Villa. Translated by Virginia H. Taylor. Austin: University of Texas Press 1966.
• Hall, Linda. Alvaro Obregón, Power, and Revolution in Mexico, 1911–1920. College Station: Texas A&M Press 1981.
• Henderson, Peter V.N. In the Absence of Don Porfirio: Francisco León de la Barra and the Mexican Revolution. Wilmington, DE: Scholarly Resources, 2000
• Katz, Friedrich. The Life and Times of Pancho Villa. Stanford: Stanford University Press 1998.
• Lomnitz, Claudio. The Return of Comrade Ricardo Flores Magón. Brooklyn NY: Zone Books 2014.
• Lucas, Jeffrey Kent. The Rightward Drift of Mexico's Former Revolutionaries: The Case of Antonio Díaz Soto y Gama. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press, 2010.
• Macias, Anna. "Women and the Mexican Revolution, 1910–1920". The Americas, 37:1 (Jul. 1980), 53–82.
• Meyer, Michael. Huerta: A Political Portrait. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1972.
• Meyer, Michael. Mexican Rebel: Pascual Orozco and the Mexican Revolution, 1910–1915. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1967.
• Poniatowska, Elena. Las Soldaderas: Women of the Mexican Revolution. Texas: Cinco Puntos Press; First Edition, November 2006
• Reséndez, Andrés. "Battleground Women: Soldaderas and Female Soldiers in the Mexican Revolution." The Americas 51, 4 (April 1995).
• Ross, Stanley R. Francisco I. Madero: Apostle of Democracy. New York: Columbia University Press 1955.
• Richmond, Douglas W. Venustiano Carranza's Nationalist Struggle: 1893–1920. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1983.
• Shadle, Stanley F. Andrés Molina Enríquez: Mexican Land Reformer of the Revolutionary Era. Tucson: University of Arizona Press 1994.
• Smith, Stephanie J. Gender and the Mexican Revolution: Yucatán Women and the Realities of Patriarchy. North Carolina: University of North Carolina Press, 2009
• Womack, John, Jr. Zapata and the Mexican Revolution. New York: Vintage Press 1970.

Spoljašnje veze

• Historial Text Archive: Díaz, Porfirio (1830–1915)
• Porfirio Díaz na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Porfirio Dijaz na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• The New Student's Reference Work/Diaz, Porfirio
• Creelman's interview in Spanish Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2021)
• Creelman's interview in English Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. maj 2021)
• Novinski isečci na temu Porfirio Dijaz u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)