Posebna molba

Posebna molba je logička greška koja nastaje kada se uvode povoljni detalji ili isključuju nepovoljni. Pritom se, bez ikakvog opravdanja za to, izjavljuje kako valja nabrojati dodatna razmatranja. Ovu grešku pravi onaj ko navodi izuzetak od opšteprihvaćenog pravila ili principa, a ničim ne potkrepljuje potrebu da se uvede takav izuzetak. Greška je u tome što se tvrdi da je nešto izuzetak, ali se ne daje dobar, često nijedan, razlog za to. Ljudi često ne trpe da nisu u pravu. Umesto da pojme kako je ispravno promeniti mišljenje nakon boljeg shvatanja iznetog problema, mnogi će radije izmisliti razne načine da zadrže svoja verovanja i stavove, nezavisno od toga da li su ispravni ili nisu.

Greška jednostavni argument, koja nastaje kada se iznose samo dokazi u korist iznesene tvrdnje, a dokazi protiv nje se potpuno zanemaruju, je verzija ove greške. Greška nijedan pravi Škot je takoće verzija posebne molbe.

Primeri

• Sve što postoji mora da ima svoj uzrok, osim Boga.

Kosmološki argument je primer u kome se vidi posebna molba.

• Nakon što se ispostavilo da mu homeopatski lek nije pomogao, Stevan se obratio homeopati. On mu je rekao da nije delovao zato što nije verovao da će ga izlečiti.

Primer posebne molbe u vidu toga da se mora verovati da bi lek delovao. U ovom slučaju je posebna molba uzrok placebo efekta.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 102—103. ISBN 978-86-86059-45-1.