Pređi na sadržaj

Potez 29

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Potez 29

Potez 29
Potez 29

Opšti podaci
Namena putnički
Posada 2
Broj putnika 5
Poreklo Francuska
Proizvođač Aeroplani Anri Potez
Probni let 1927.
Uveden u upotrebu 1928.
Povučen iz upotrebe 1937.
Prvi operater Aeroput
Broj primeraka 146
Dimenzije
Dužina 10,69 m
Visina 3,5 m
Raspon krila 14,5 m
Površina krila 48,27 m²
Masa
Prazan 2.377 kg
Pogon
Motori klipni
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor Loren-Ditrih 12Eb
Snaga KEM-a 335 kW
Snaga KEM-a u ks 450 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 219 km/h
Ekonomska brzina 185 km/h
Dolet 500 km
Plafon leta 4.500 m
Portal Vazduhoplovstvo

Potez 29 je francuski jednomotorni putnički dvokrilac drvene konstrukcije, kojeg je razvila i proizvodila firma Aeroplani Anri Potez 20-ih godina, 20. veka.[1]

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]

Putnički avion Potez 29 je nastao preprojektovanjem lakog bombardera Potez 25. Od ovog aviona su zadržana: krila, repne površine (izuzev kormila pravca), motor i stajni trap, a iznova je projektovan trup u koji je smeštena kabina za pet putnika i dva pilota, prostor za prtljag i toalet. Prototip je poleteo početkom 1927. godine, a prvi primerci su isporučeni korisnicima 1928. godine. Proizvodnja ovog aviona je trajala do 1931. godine

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]
Kabina aviona Potez 29
Potez 29
Prvi Potez 29 napravljen za jugoslovenski Aeroput
Avion Potez 29 na aerodromu Skoplje 31. jula 1929. god. pri otvaranju linije Beograd - Skoplje
Potez 29 - sanitet

Trup: Prednji deo trupa aviona je bio obložen duraluminijumskim limom. Bočne stranice kabina i gornja površina trupa su bile oblepljene drvenom lepenkom a ostali deo repa je oblepljen impregniranim platnom. Noseća struktura trupa aviona je drvena rešetkasta konstrukcija. U srednjem delu trupa se nalaze dve kabine u prvoj su se nalazili piloti koji su sedeli jedan pored drugog a iza njih se nalazila putnička kabina sa sedištima za pet putnika, prostorom za prtljag i kabina za toalet. Kabina trupa aviona je velika tako da je popunila kompletnu prazninu između krila aviona. Kabina pilota je bila pregradnim zidom odvojena od prostora za putnike, a komunikacija između ova dva prostora se odvijala preko vrata koja su se nalazila na pregradnom zidu. Kod sanitetske varijante ovog aviona u prostor za putnike moglo je da stane tri nosila sa ranjenicima i jedna stolica za pratioca.

Pogonska grupa: U avione Potez 29 su ugrađivani sledeći motori: Lorraine-Dietrich 12Eb, Gnome Rhone Jupiter, Renault 12Jb i Salmson 18 Ab. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Napadna ivica elise je bila okovana mesinganim limom.

Krila su bila drvene konstrukcije sa dve ramenjače. Napadne ivice krila su bile oblepljene drvenom lepenkom a ostali deo presvučena impregniranim platnom. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa parom ukoso postavljenih metalnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su imala oblik pravougaonika i bila su različitih dimenzija. Donje krilo je bilo znatno kraće i uže od gornjeg krila. Krila su bila poravnata izlaznim ivicama tako da je napadna ivica donjeg krila u odnosu na gornje bila povučena prema repu aviona. Ovakva konstrukcija krila je prvi put primenjena u vazduhoplovstvu. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni trap je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi, klasičan, fiksan sa zglobnom osovinom. Točkovi aviona su bili relativno velikog prečnika sa pneumaticima, izvedeni kao točkovi kod bicikla sa žičanim paocima i pričvršćeni za osovinu. U prednje stubove stajnog trapa su bili ugrađeni amortizeri u obliku gumenih koturova, što je omogućavalo avionu da trpi prilične neravnine poletno sletnih staza. Kasnije su u toku eksploatacije gumeni amortizeri bili zamenjeni hidrauličnim (uljnim) amortizerima. Na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača sa amortizerom u obliku gumene trake.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno 146 primeraka ovog aviona, od kojih je 19 korišćeno u civilnom vazduhoplovstvu (Aeroput-Jugoslavija i CIDNA Francusko-Rumunska kompanija), a ostali su korišćeni u ratnom vazduhoplovstvu Francuske i Velike Britanije. Postoje tri varijante ovog aviona, prva Potez 29 smatra se prototipom, napravljeno ih je 6 primeraka za potrebe Jugoslovenskog društva za vazdušni saobraćaj Aeroput. Ova varijanta je bila opremljena motorom Lorraine 12Eb od 450 KS. U Aeroputu je ovaj avion imao oznaku Potez 29-2. Druga varijanta Potez 29-2 ima takođe motor Lorraine 12Eb, a pravljena je za potrebe francuskog ratnog vazduhoplovstva kao transportni avion i sanitet. Razlika između prvog i drugog tipa je očigledno samo u opremi aviona, pošto je prvi tip bio namenjen za civilnu upotrebu. Treća varijanta je pravljenja za potrebe francusko-rumunske vazduhoplovne kompanije CIDNA, imala je oznaku Potez 29-4. Ovaj avion je bio opremljen radijalnim motorom Jupiter Gnome-Rhone 9Ady snage 480 KS.

Korišćenje u Jugoslaviji

[uredi | uredi izvor]

Aeroput sa odlučio za avion Potez 29 sa motorom Lorraine 12Eb od 450 KS zato što je njegova konstrukcija potpuno odgovarala bitnim konstruktivnim delovima aviona Potez 25 koji je u to vreme proizvodio zemunski Ikarus, zatim što je bio gotovo upola jeftiniji od svih drugih ponuđenih aviona i što je odgovarao uslovima koje je propisala država u to vreme.

Aeroput je bio prvi korisnik kome su 1928. godine isporučena 4 aviona Potez 29-2, a godinu dana kasnije još dva. Uz avione su kupovani i rezervni delovi i motori tako da je Aeroput u toku letačke sezone 1929. godine raspolagao sa šest kompletnih aviona Potez 29-2 i pet rezervnih motora za ove avione. Aeroput je avione Potez 29 koristio na ravničarskim linijama to su bile linije Beograd - Zagreb - Ljubljana prateći tok reke Save, linija Beograd - Budimpešta prateći tok reke Dunav, linija Beograd - Bukurešt i linije Beograd - Skoplje - Solun prateći doline reke Morave i Vardara kao i linija Beograd - Niš - Sofija prateći tok Morave i Nišave. Ovakav način letenja je olakšavao navigaciju a u slučaju kvara na motoru (avion je bio jednomotorac) lako je bilo pronaći pogodan teren za ateriranje.

U toku korišćenja u Aeroputu na avionima Potez 29 su vršene izvesne tehničke izmene, među kojima su bile najvažnije zamena gumenih amortizera hidrauličnim u toku 1931. godine i ugradnja duplih komandi na jednom od aviona u toku 1933. godine, za obuku pilota.

Šest Aeroputevih aviona Potez 29 koji su leteli do početka 1937. godine imali su nalet od 8.904 sati i prevalili 1.513.680 km, nijedan od 6 aviona nije imao udes. Bilo je prinudnih sletanja na pomoćne aerodrome, najčešće zbog tehničkih kvarova na motorima, ali bez ozbiljnih posledica. Avionom Potez 29 je otvorena prva domaća linija vazdušnog saobraćaja između Beograda i Zagreba 15. februara 1928. godine.[2][3]

Osobine aviona Potez 29

[uredi | uredi izvor]

Opšte karakteristike

[uredi | uredi izvor]
  • Motor - Loren-Ditrih 12Eb (nem. Lorraine-Dietrich) 335 kW (450 KS),
  • Elisa - dvokraka,
  • Razmah gornjeg krila - 14,5 m,
  • Razmah donjeg krila - 10,45 m,
  • Površina krila - 48,27 m²,
  • Dužina aviona - 10,69 m,
  • Visina aviona - 3,5 m,
  • Težina aviona - 2.377 kg,
  • Kapacitet - 5 putnika.

Performanse

[uredi | uredi izvor]
  • Maksimalna brzina - 219 km/h
  • Putna brzina - 185 km/h
  • Najveći dolet - 500 km
  • Plafon leta - 4500 m

Zemlje korisnici aviona Potez 29

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „vazduhoplovnetradicijesrbije.rs potez-29”. Arhivirano iz originala 05. 07. 2015. g. Pristupljeno 04. 07. 2015. 
  2. ^ Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  3. ^ Krunić 2010, str. 394

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  • Krunić, Čedomir (2010). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. knjiga 1. Beograd: Č.Krunić. str. 394. ISBN 978-86-901623-3-8. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]