Potpunost (teorija računske složenosti)
U matematičkoj teoriji kompleksnosti računski problem je kompletan za složenosti klase što je, u tehničkom smislu, među "najtežim" problemima u klasi složenosti.
Više formalno, problem p se zove teškim za složenosti klase C pod određenim vrstama smanjenja (kompleksnosti), ako postoji smanjenje ( datog tipa) iz bilo kog problema iz C u p. Ako je problem težak za klasu onda je i član klase, kompletan za tu klasu (za tu vrstu redukcije).
Problem koji je kompletan za klasu C kaže se da je C-kompletan, i klasa svih problema kompletnih za C označava se sa C -kompletan . Prva kompletna klasa se definiše i najpoznatija je NP -kompletna klasa, koja sadrži mnoge teške probleme koji se mogu rešiti i koji se javljaju u praksi. Slično tome, problem težine za klasu C se zove C-teško, npr NP -teških.
Obično se pretpostavlja da je u pitanju smanjenje koje nema veću kompleksnost izračunavanja od same klase. Stoga se može reći da ako C -kompletan problem ima "računski lako" rešenje, onda svi problemi u " C " imaju "lako" rešenje.
Generalno, složenost klasa koje imaju rekurzivno popisivanje da znaju kompletne probleme, dok one koji nemaju, nemaju nikakve poznate kompletne probleme. Na primer, NP, co-NP, PLS PPA svi imaju poznate prirodne kompletne probleme, dok RP, ZPP, BPP i TFNP nemaju nikakve poznate kompletne probleme (iako takav problem može biti otkriven u budućnosti).
Postoje klase bez kompletnih problema. Na primer, Sipser pokazuje da postoji jezik M i da BPPM (BPP sa proročanstvom M) nema kompletnih problema.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ M. Sipser. On relativization and the existence of complete sets, Proceedings of ICALP'82, Springer-Verlag Lecture Notes in Computer Science volume 140. str. 523-531, 1982.