Pohatani

Pohatani i susedi 1630.

Pohatani su algonkvinski narod, koji je početkom 17. veka, u vreme prvog uspešnog naseljavanja Engleza na severnoamerički kontinent, živeo na velikom delu današnje američke države Virdžinije. Govorili su pohatanskim ili virdžinijsko algonkvinskim jezikom, koji spada u istočnu grupu algonkvinskih jezika.

Nekoliko hiljada potomaka Pohatana i danas živi na teritoriji Virdžinije.

Stanovništvo

Prema proceni, 1607. kada su Englezi osnovali Džejmstaun u istočnoj Virdžiniji, Pohatana je bilo oko 14.000–21.000.

Do 2014. država Virdžinija je priznala 8 pohatanskih plemena. Ukupan broj registrovanih pripadnika ovih 8 plemena je 3.000-3.500. Procenjeno je međutim da je broj potomaka ovih pohatanskih plemena koji imaju pravo na članstvo 3 do 4 puta veći.

Istorija

Predkolonijalno doba

Krajem 16. i početkom 17. veka, mamanatovik (vrhovni poglavica) po imenu Vahunsanakava (otac Pokahontas), stvorio je moćnu „državu” Cenekomaka („gusto naseljena zemlja”) ujedinjenjem 30 pohatanskih plemena. Englezi su vrhovnog poglavicu Vahunsanakavu nazivali i imenom Pohatan. Svako pleme je imalo svog veroansa (poglavicu) i svako je plaćalo danak vrhovnom poglavici.

17. vek

Nakon smrti Vahunsanakave 1618. novi mamanatovik (vrhovni poglavica) Pohatana postao je njegov brat Opečankano. Ubrzo je došlo do sukoba između Pohatana i Engleza. Opečankano je organizovao dva velika napada 1622. i 1644. na koja su Englezi oštro odgovorili, što je dovelo do skoro potpunog uništenja Pohatana do 1646. Istovremeno Pohatani su bili pogođeni novim zaraznim bolestima velikim boginjama i malim boginjama, na koje nisu imali prirodni imunitet, a koje su im preneli Englezi.

Do sredine 17. veka javila se velika potreba u engleskoj koloniji Virdžiniji za radnom snagom. Zbog čega je u koloniju prvo useljen veliki broj „sluga po ugovoru” (engl. indentured servants), koji su sa svojim poslodavcima imali potpisane ugovore, prema kojima su imali obavezu da rade određeni broj godina (nisu imali pravo na otkaz ugovora), nakon kojih bi ponovo postajali slobodni, a obično su kao nadoknadu za svoj rad dobijali u vlasništvo i male zemljišne posede. Sluge po ugovoru su činile skoro polovinu engleskih doseljenika. Vremenom engleski kolonisti su počeli da dovode i crne robove iz Afrike. Do 1700. u engleskim kolonijama je živelo 6.000 crnih robova, što je činilo jednu dvanaestinu stanovništva (oko 8% stanovništva). Bilo je uobičajeno da crni robovi beže i da se pridružuju Pohatanima, slično su radili i neke engleske „sluge po ugovoru”. Nakon „Bejkonovog ustanka” 1676. u koloniji je bilo dozvoljeno porobljavati „Indijance”. Donji dom (dom burgera) virdžinijskog parlamenta je 1691. zabranio indijansko ropstvo; ipak, mnogi Pohatani su držani kao sluge sve do 18. veka.

21. vek

Početkom 21. veka 8 pohatanskih plemena je državno priznato u Virdžiniji. Pamanki i Mataponi su jedina dva plemena koja su uspela da sačuvaju svoje rezervate, koje imaju od 17. veka.

Neka pohatanska plemena su napustila svoju tradicionalnu teritoriju. Počevši od kraja 19. veka, u naselje Pensouken na teritoriji Nju Džerzija, naselila se mala grupa Pohatana, koja za sebe koristi naziv „Pohatan Renape nacija”. Ova grupa potiče pretežno od pohatanskog plemena Rapahanok (starosedeoci Virdžinije) i od srodnog algonkvinskog naroda Nantikok (starosedeoci Delavera). „Pohatan Renape nacija” je državno priznata u Nju Džerziju.

Ubrzo nakon prvog kontakta Engleza i Pohatana, došlo je do sklapanja mešovitih brakova između pripadnika ova dva naroda. Najpoznatiji slučaj je brak između pohatanske „princeze” Pokahontas i engleskog koloniste Džona Rolfa. Njihov sin Tomas Rolf je predak mnogih stanovnika Virdžinije. Veliki broj najstarijih virdžinijskih porodica potiče iz brakova ili drugih zajednica između Pohatana i Engleza.

Istorijska plemena Pohatana

Prvi podaci o plemenima koja su bila deo „pohatanske konfederacije” potiču od Džona Smita, koji je 1607. zapisao imena 28 plemena. Na svojoj mapi, Smit je zabeležio imena 36 plemenskih prestonica (glavnih sela), dok je ukupan broj sela na Smitovoj karti 161.

Spisak Džona Smita

Imena nekih plemena:

• Kekoutas (Kekoutan)
• Paspahegs (Paspaheg)
• Čikahomini
• Nansemond
• Česapik
• Jougtanund
• Mataponi
• Pamanki
• Verovokomoko
• Čiskijak
• Pajankatank
• Kutatavomen 1
• Kutatavomen 2
• Morougtakund
• Rapahanok
• Nantugtakund
• Vikokomoko
• Sekakavon
• Onaumanient
• Patavomeks
• Touksenent
• Akohanok
• Akomak

Pored navedenih plemena Smit navodi još 8 glavnih sela.

Imena nekih glavnih sela:

• Varaskojak
• Orapaks
• Opiskopank
• Pisasek
• Utamusak
• Menapukunt
• Kupkipkok

Spisak Strejhija 1616

Vilijam Strejhi je 1616. zabeležio imena 32 plemena, od kojih se samo 18 poklapa sa onima sa Smitovog spiska. Imena nekih plemena:

• Kekoutan
• Paspaheg
• Čikahomini
• Veanok
• Arohatok
• Pohatan
• Apamatuk
• Kviokohanok
• Nansemond
• Jougtanund
• Matapament
• Pamanki
• Verovokomoko
• Čiskijak
• Akohanok
• Varaskojak
• Orapak
• Kantaunkak
• Šamapa
• Čepečo
• Parakonos
• Mumapakune
• Pataunk
• Kaposekok
• Pamarek

Literatura

• Egloff, Keith and Deborah Woodward. "First People: The Early Indians of Virginia," Charlottesville, VA: University Press of Virginia, 1992
• Wood, Karenne. "The Virginia Indian Heritage Trail," 2007.
• Waugaman, Sandra F. and Danielle Moretti-Langholtz, Ph.D. "We're Still Here: Contemporary Virginia Indians Tell Their Stories." Richmond: Palari Publishing, 2006 (revised edition).
• Rountree, Helen C.; E. Randolph Turner III (2002). Before and After Jamestown: Virginia's Powhatans and Their Predecessors. Gainesville: University Press of Florida. 
• Feest, Christian F. (1978). "Virginia Algonquians" in "Handbook of North American Indians". T. 15 "Northeast". Washington D.C: Smithsonian Institution. str. 253 —270.