Pređi na sadržaj

Poljoprivreda u Moldaviji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Poljoprivredno zemljište u dolini Dnjestra, u Moldaviji
Polje kukuruza u Starom Orheju (Orheiul Vechi), u Moldaviji
Polja suncokreta u Balti, Moldavija

Moldavija je agrarno-industrijska država, sa poljoprivrednim zemljištem koje zauzima 2.499.000 hektara na ukupnoj površini od 3.384.600 hektara.[1] Procenjuje se da je od ovoga 1.810.500 hektara obradivo.[1] Moldavija se nalazi u istočnoj Evropi i nema izlaz na more, graniči se sa Rumunijom i Ukrajinom.[2] Poljoprivredni sektor Moldavije ima koristi od geografske blizine velikih tržišta, odnosno Evropske unije.[1] Kao udeo u BDP-u, poljoprivreda je opala sa 56% u 1995. na 13,8% u 2013.[3] Podaci iz 2015. procenjuju da je poljoprivreda činila 12% BDP-a Moldavije.[4] Poljoprivreda kao sektor je izvozno orijentisana, a sastav ukupnog izvoza Moldavije sadrži poljoprivredu i poljoprivredno-prehrambeni sektor kao glavnu komponentu.[5] 70% poljoprivredno-prehrambenog izvoza u 2012. uključivalo je pića, jestivo voće i orašaste plodove, uljarice, preparate od povrća i žitarice. [6] Voću, povrću i orašastim plodovima pripisuje se 33% izvoza Moldavije za 2011–2013.[5] Moldavija je takođe jedan od deset najvećih izvoznika jabuka u svetu. Međutim, zbog dugogodišnjeg naglaska na voću, povrće se često uvozi.[7][8]

Opadajući udeo poljoprivrede u BDP-u ne obuhvata nacionalnu dodatu vrednost, gde poljoprivredni sektor u Moldaviji ima najveći udeo u odnosu na zemlje Centralne i istočne Evrope, uz nisku produktivnost.[9] Rast Moldavije odgovara opadanju uloge poljoprivrede kao sektora i rastućem značaju uslužnog sektora, usklađujući se sa trendovima rasta privreda u razvoju.[10]

Poljoprivredni sektor

[uredi | uredi izvor]

73% korišćenih poljoprivrednih površina čini obradivo zemljište.[11] Ovaj procenat je među najvišim u istočnoj Evropi.[10] Područje Moldavije može se podeliti na tri različite agroekološke zone, gde se teren, tip zemljišta, klima i dostupnost vode razlikuju između severne, centralne i južne agroekološke zone. Ratarski usevi najviše odgovaraju severnoj agroekološkoj zoni.[6] Korišćenje površine zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju varira, pri čemu je hortikulturna proizvodnja činila 22,3% poljoprivredne proizvodnje u 2013.[12] 281.000 hektara zemlje zauzimaju voćnjaci i vinogradi, dok senokosi i pašnjaci pokrivaju oko 352.300 hektara.[13] Ove brojke se mogu posmatrati kao procenat korišćene poljoprivredne površine, pri čemu od ovoga trajni zasadi zauzimaju 10%, a prirodni pašnjaci i livade 17%.[11] Poljoprivredna površina u Moldaviji nije u potpunosti iskorišćena, pošto se procenjuje da se 18-20% ove površine ne obrađuje kao rezultat nekorišćenja od strane vlasnika zemljišta ili oskudnih resursa.[1] Poljoprivreda u Moldaviji obuhvata i šumarstvo, lov i ribolov.[6] Poljoprivrednu proizvodnju Moldavije karakteriše prirodni potencijal, ljudski resursi i tehnološka efikasnost.[14]

Sporazum o pridruživanju između Moldavije i Evropske unije, potpisan 2014. godine, uključuje Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, koja postavlja osnovu za ulazak Moldavije na tržište EU sa svojim proizvodima i uslugama.[15]

Prirodni potencijal

[uredi | uredi izvor]

Što se tiče prirodnog potencijala, umerena klima Moldavije sa suvim i blagim zimama i toplim letima sa početnim intenzivnim padavinama favorizuje poljoprivrednu proizvodnju.[16] Topli period je u proseku 190 dana godišnje.[10] 2010. godine Moldavija je imala prosečnu temperaturu vazduha za godinu od 10,6 °C.[17] Padavine kao faktor proizvodnje nemaju konzistentnost na godišnjem nivou.[18] Leto je najvlažnija sezona, sa 39% ukupnih godišnjih padavina.[18] 2010. godine količina padavina je bila 734 mm.[14] Između 1887. i 2010. godine, padavine su se povećale za 66 mm na godišnjem nivou.[19] Ovo povećanje nije bilo dosledno, jer su se tokom ovog perioda dešavale i suše, kao na primer 2009.[6] Suša 2012. godine izazvala je pad proizvodnje kukuruza za 60%, što je takođe uticalo na druge useve, uključujući pšenicu i suncokret, kao rezultat ograničene dostupnosti vode kao faktora proizvodnje.[20]

Sastav zemljišta postoji kao još jedan faktor poljoprivredne proizvodnje, pri čemu se moldavski tipovi zemljišta odlikuju prirodnom plodnošću, jer u njima dominira crnica.[21] 80% moldavske površine ima crnicu unutar tla.[22] Kvalitet poljoprivrednog zemljišta varira po hektaru, pri čemu se 27% ovog zemljišta smatra dobrim, a svaki drugi hektar je prosečnog kvaliteta.[21] Sastav zemljišta varira u ukupnom poljoprivrednom zemljištu, u zavisnosti od agroekološke zone Moldavije.[10]

Degradacija zemljišta i uticaj na poljoprivrednu praksu

[uredi | uredi izvor]

Degradacija zemljišta i njen uticaj na produktivnost poljoprivrednog zemljišta nastali su kao rezultat smanjenja šumskih površina, upravljanja vodama i neodrživih poljoprivrednih praksi.[10] Viši nivoi erozije i klizišta su nastali zbog smanjenja procenta šumskih površina, koje čine 11% ukupne površine zemljišta.[23] Godišnji gubitak humusa (organske materije u zemljištu) se procenjuje na 5-7 tona po hektaru, sa godišnjim troškom za privredu koji se predviđa na 239 miliona američkih dolara.[13] Prirodni plodni sastav zemljišta je ugrožen i suočava se sa poremećajem kao rezultatom degradacije, narušavajući ravnotežu azota, fosfora i kalijuma u zemljištu.[1] 2 miliona hektara je pogođeno degradacijom u poslednjih 20–25 godina.[24]

Ljudski resursi

[uredi | uredi izvor]

Poljoprivreda kao izvor zapošljavanja je opala sa 50% na 28% za stanovništvo u 2015. godini, zajedno sa padom poljoprivredne proizvodnje kao udela u ukupnoj proizvodnji u Moldaviji.[9] U 2000, polovinu ukupne zaposlenosti obezbeđivala je poljoprivreda.[10] U pogledu ljudskih resursa za poljoprivredni sektor, ruralno stanovništvo se smatra primarnim izvorom zapošljavanja. Od najsiromašnijih 40% stanovništva Moldavije, 75% ove populacije živi u ruralnim područjima.[25] Poljoprivreda ovde ispunjava socio-ekonomsku ulogu, kao poslodavac u krajnjoj instanci i kao metod razvoja ruralnih područja.[4]

Tehnološka efikasnost

[uredi | uredi izvor]

Na poljoprivrednu proizvodnju utiču moderne tehnologije, uključujući mašine, đubrivo i navodnjavanje.[17] Neuspeh u usvajanju savremenih poljoprivrednih tehnologija kao što su usevi otporni na sušu i protivgradna zaštita doprineli su nestabilnosti u poljoprivrednoj proizvodnji Moldavije.[10] Više cene ulaganja tokom globalne finansijske krize doprinele su padu poljoprivredne proizvodnje.[6] Poljoprivredna ulaganja za gorivo, đubrivo i hemikalije za zaštitu bilja se uvoze, pri čemu su moldavski poljoprivredni proizvođači izloženi rizicima nestabilnosti cena i smanjene međunarodne konkurentnosti.[26]

Navodnjavanje takođe postoji kao faktor proizvodnje zbog relativno sušne klime u Moldaviji.[13] U Moldaviji za 131.688 hektara funkcioniše 78 sistema za navodnjavanje.[10]

Primarna poljoprivredna proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Poljoprivreda u Moldaviji uključuje hortikulturu, vinogradarstvo i proizvodnju žitarica kao primarne metode poljoprivrede.[27] Primarnu poljoprivrednu proizvodnju u Moldaviji čine sektor ratarstva i stočarstva, koji čine 66,3% odnosno 33,7% poljoprivredne proizvodnje u 2014. godini.[24] Sedam proizvoda su glavni pokretači 90% poljoprivredne proizvodnje, a čine ih žitarice, grožđe, svinje, živina, mleko i voće i povrće.[10]

Moldavsku hortikulturnu industriju, koju skoro u potpunosti čine mala i srednja preduzeća, podržava šema Voćne bašte Moldavije. Inicijativa je deo pomoći Evropske unije Moldaviji, a nastoji da promoviše trgovinu i ekonomski rast, kao i poljoprivredu i ruralnu proizvodnju.[15]

Isporuke konzerviranog povrća u Evropsku uniju porasle su za 455 odsto između 2014. i 2016. godine, dok se izvoz moldavskog konzerviranog voća i orašastih plodova više nego udvostručio, a prodaja kestena je skoro utrostručena. Između 2015. i 2019. godine, udeo moldavskog izvoza u Evropu porastao je sa oko 50% na 68%.[15][28]

Europlant, porodično preduzeće i uzgajivač luka i krompira, osnovao je Radu Grosu. Dobio je sredstva iz šeme Bašta Moldavije, kao i 720.000 evra od Evropske unije preko ProKredit banke za izgradnju skladišta u blizini glavnog grada Moldavije, Kišinjeva.[15]

Proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Moldavija je 2018. proizvela:

Pored manjih proizvodnja drugih poljoprivrednih proizvoda, poput uljane repice (85 hiljada tona). Moldavija ima proizvodnju grožđa i jabuka, između 20. i 25. mesta po veličini u svetu, a proizvodnju šljiva i semena suncokreta između 10. i 15. mesta po veličini u svetu.[29]

Sektor useva

[uredi | uredi izvor]

Ratarska proizvodnja je činila 60-70% ukupne poljoprivredne proizvodnje u periodu 2001–2012.[10] U ovom sektoru postoji fokus na rasute sirovine za izvoz, kako u Zajednicu nezavisnih država tako i u EU.[6] U sektoru dominiraju usevi sa niskom dodatom vrednošću, pri čemu 80% obradive površine zauzimaju žitarice, uljarice, šećerna repa i krmne kulture.[24] Naročito žitarice zauzimaju visoko učešće obradivih površina - 70% ukupnih zasejanih površina. Primarni usevi u Moldaviji, kao rezultat značaja sektora žitarica, uključuju pšenicu, ječam, kukuruz i uljanu repicu. Naime, pšenica, kukuruz i ječam zauzimaju više od polovine zasejanih površina u Moldaviji.[21] Na 894.000 hektara površine Moldavije gajene su žitarice i mahunarke 2011. godine, kukuruz na 455.500 hektara i pšenica na 301.800 hektara. Žetva u 2011. godini dala je 2.498.200 tona žitarica i mahunarki. Fokus na proizvodnju žitarica proizašao je iz niskih zahteva za kapitalom, pouzdane potražnje na tržištu i lake primene velike mehanizacije za proizvodnju.[6]

Poljoprivredna preduzeća su više specijalizovana za proizvodnju žitarica, kao i za proizvodnju suncokreta, grožđa i šećerne repe.[13] Ovo se razlikuje od individualnih farmi, gde je fokus centralizovan na grožđe, krompir, povrće i voće, kukuruz i stočnu hranu.[1] Proizvodi sa visokom dodatom vrednošću imaju nizak nivo proizvodnje, zbog zahteva ulaganja i dostupnosti navodnjavanja.[10] Proizvodi kao što su voće i povrće takođe se oslanjaju na uvezeno seme ili sadnice, sa početnim zahtevima koji su skupi za proizvodnju.[26] Na useve voća i povrća otpada manje od 20% korišćene poljoprivredne površine.[24]

Sandunelu, uzgajivač šargarepe, luka i cvekle, proizvodi oko 60% luka i šargarepe koji se prodaju u moldavskim supermarketima.[15][30] Kompaniji je dodeljeno 492.000 evra od Mobijasbanke, koju podržava Evropska investiciona banka. Firmi je pružena i pomoć poslovnog konsaltinga, koja je pomogla u pripremi dokumentacije za kredit.[7]

Vinogradarstvo

[uredi | uredi izvor]
Vinogradi u okrugu Jaloveni, u Moldaviji

Moldavija se nalazi na listi prvih deset zemalja po proizvodnji i izvozu vina.[10] Sektor je izvozno orijentisan i čini 11% ukupnog moldavskog izvoza u 2011. Ovaj procenat je opao sa 35% u 2005. Kao udeo u industrijskoj proizvodnji, vino je činilo 7% ove brojke između 2008. i 2010.[6] Između 2011. i 2013. godine, vino kao izvoz naraslo je na skoro 16% vrednosti izvoza Moldavije.[13] Procenjuje se da će 139,9 hiljada hektara biti kultivisano i korišćeno kroz vinograde.Od 2014. godine, licence za proizvodnju u vinogradarstvu imala je 191 vinarija u Moldaviji.[6] Dve od devet jedinica za organsku preradu u Moldaviji su uključene u uzgoj organskog grožđa za proizvodnju organskog vina.[1]

Sektor stočarstva

[uredi | uredi izvor]

2011. godine stočarstvom se bavilo 61,2% svih poljoprivrednih gazdinstava.[31] Pored pada ukupne poljoprivredne proizvodnje, opao je i broj stočnog fonda, gde je u periodu 2001–2010. opalo 16% fonda svinja i 40% fonda goveda u gazdinstvima.[16] Stočarski sektor u Moldaviji ima manju ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji u poređenju sa sektorom ratarstva.[24] Niži nivoi proizvodnje u sektoru pozicioniraju Moldaviju kao neto uvoznika najvećeg dela stočarskih proizvoda.[10] Ovakva uloga u proizvodnji je stabilna i karakterišu je niži nivoi konkurentnosti. Za sektor stočarstva, ograničenja domaćih resursa deluju kao prepreka proizvodnim kapacitetima. Još jedan efekat koji ograničava sektor stočarstva su klimatske promene, pri čemu na proizvodnju utiču više temperature i češća kolebanja padavina.[6]

Organska poljoprivreda

[uredi | uredi izvor]

2,87% obradive površine Moldavije je korišćeno za organsku poljoprivrednu proizvodnju.[13] Procenjuje se da 94% ove zemljišne površine čine zemljišni posedi veličine 50 hektara ili više.[31] Organska poljoprivreda kao komponenta poljoprivrednog sektora Moldavije doprinela je procenjenoj vrednosti poljoprivrednog izvoza od 3,18% u 2013. Ovaj registrovani izvoz iznosio je 31,5 miliona evra, na nivou izvoza od preko 80.000 tona. 59 organskih proizvođača je registrovano u Moldaviji od 2013.Organska poljoprivreda je povećala rast zbog potražnje tržišta EU, politike podrške sektoru i veće premije cena za proizvođače.[1]

Istorija poljoprivrede u Moldaviji

[uredi | uredi izvor]
Okrug Hincešti u Moldaviji 1980. godine

Od 1995. godine, poljoprivredna proizvodnja je isporučivala oko 40% ukupne proizvodnje u Moldaviji, zapošljavajući otprilike 1/3 ukupne radne snage.[32] Između 1987. i 1990. godine, trgovinska korpa Moldavije predstavljala je poljoprivredne i prehrambene proizvode sa više od 50% ukupnog izvoza. Sastav sektora u periodu 1989-1990. obuhvatao je sektor ratarstva koji je činio 60% vrednosti poljoprivredne proizvodnje i stočarski sektor sa 40%. Poljoprivredno zemljište za ovaj period iznosilo je 2,3 miliona hektara, od čega su oranice zauzimale 1,5 miliona hektara.[32] Istorijski gledano, poljoprivredna proizvodnja je činila veći procenat BDP-a, gde je između 1995. i 1997. godine činila 27,39%, u poređenju sa 9,03% za 2007–2009.[17] U periodu 1989–1993, procenjeno je da je ukupna poljoprivredna proizvodnja u Moldaviji opala za 33%. Pad poljoprivrede se desio u sektoru stočarstva, sa padom proizvodnje mesa za 40% između 1991. i 1993. Moldavija je kao bivša članica Sovjetskog Saveza istorijski imala pristup značajnom tržištu, kao 1972. godine, gde je moldavski izvoz stoke činio 1% goveda i 2% svinja u SSSR-u.[32]

Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu u Moldaviji

[uredi | uredi izvor]

Za poljoprivredni sektor, neraskidiva veza između poljoprivrede i klimatskih uslova, uključujući temperaturu i padavine, dovodi do nestabilnosti klime kao rizika.[10] Direktna i indirektna međuzavisnost poljoprivrede i ruralnog stanovništva izlaže klimatske promene kao problem za privredu, zbog socio-ekonomske ranjivosti.[16] Nestalnost klime je istorijski doprinela smanjenju prinosa i povećanim rizicima za poljoprivredni sektor Moldavije.[6] Prirodne opasnosti u 2007. godini uticale su na BDP Moldavije između 3,5-7%, uz većinu gubitaka u poljoprivrednom sektoru i ruralnim oblastima.[2]

Zapisi o prosečnoj temperaturi u Moldaviji pružaju dokaze o povećanju za 1 °C za godišnje prosečne temperature između 1887. i 2010.[33] Kumulativni klimatski podaci podržavaju trend povećanja temperature i poljoprivrednici su ih primetili u većim ekstremima toplotnih događaja.[16]

Vremenski događaji su se povećali po ozbiljnosti, dugotrajnosti i učestalosti, posebno u slučaju suša i poplava.[16] Sa produženim sušama koje dovode do osiromašenog vodosnabdevanja, povećane su potrebe za navodnjavanjem.[2] Zbog relativno sušne klime u Moldaviji, navodnjavanje stoji kao faktor proizvodnje za useve u poljoprivredi.[13] Razlika između raspoloživosti navodnjavanja i potražnje za navodnjavanjem rezultira nezadovoljenim potražiocima, što dovodi do sukoba oko vodnih resursa.[10] Efekti klimatskih promena na vodne resurse u Moldaviji variraju i vremenom su bili progresivni. 26% pada proizvodnje u Moldaviji u 1994. godini se može pripisati prirodnim katastrofama, prvenstveno teškoj suši.[34] Suše 1992. i 1994. smatrane su neuobičajenim, a ispitivanje obrazaca padavina otkrilo je da su se rizici od suše povećali, kao i njihov potencijal za veći obim.[32] Veća varijabilnost padavina kao rezultat klimatskih promena povećala je rizik od poplava pored suše.[33] Poplave u 2010. godini imale su uticaj od procenjenog smanjenja od 0,15% na BDP Moldavije, sa procenjenim troškovima od 42 miliona američkih dolara.Uticaj ovih poplava se uglavnom osetio u poljoprivrednim oblastima u Moldaviji.[19]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž Gerciu, Viorel; Rundgren, Gunnar (2017). „The Status and Potential of Organic Agriculture in the Republic of Moldova” (PDF). UN Environment Programme. 
  2. ^ a b v Boehlert, Brent B.; Iglesias, Ana; Neumann, James E.; Srivastava, Jitendra P.; Sutton, William R. (2013-01-01). „Reducing the vulnerability of Moldova's agricultural systems to climate change : impact assessment and adaptation options” (na jeziku: engleski): 1—151. 
  3. ^ Moroz, Victor; Ignat, Anatolie (2015). „External Factors' Impact over the Agricultural Sector of the Republic of Moldova”. Scientific Papers Series Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development. 15 (2): 217—226. 
  4. ^ a b Sarbu, Olga; Cimpoies, Liliana (2018-03-31). „Poverty Reduction in Rural Areas Through Agricultural Development: Evidence from Moldova”. The Journal "Agriculture and Forestry". 64 (1). doi:10.17707/AgricultForest.64.1.10 Slobodan pristup. 
  5. ^ a b The World Bank (2015). „Republic of Moldova Trade Study” (PDF). The World Bank. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j Government of the Republic of Moldova (2014). „National Strategy on Agriculture and Rural Development for the Period 2014-2020” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 11. 2022. g. Pristupljeno 26. 05. 2023. 
  7. ^ a b „EU-Moldova agriculture programme helps face down COVID-19 economic effect”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-20. 
  8. ^ eastfruit (2021-01-14). „Horticulture of Moldova 2020: droughts, frosts, and low prices • EastFruit”. EastFruit (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-20. 
  9. ^ a b Sarbu, Olga; Cimpoies, Liliana (2018-03-31). „Poverty Reduction in Rural Areas Through Agricultural Development: Evidence from Moldova”. The Journal "Agriculture and Forestry". 64 (1). doi:10.17707/AgricultForest.64.1.10 Slobodan pristup. 
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Government of the Republic of Moldova (2014). „National Strategy on Agriculture and Rural Development for the Period 2014-2020” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 11. 2022. g. Pristupljeno 26. 05. 2023. 
  11. ^ a b National Bureau of Statistics of the Republic of Moldova (2011). „2011 General Agricultural Consensus in the Republic of Moldova” (PDF). 
  12. ^ Golban, Arthur (2015). „Can Horticulture Become a Success Story in Increasing the Competitiveness of the Agricultural Enterprises from the Republic of Moldova?” (PDF). Lucrări Ştiinţifice. 58 (1): 209—214. 
  13. ^ a b v g d đ e Gerciu, Viorel; Rundgren, Gunnar (2017). „The Status and Potential of Organic Agriculture in the Republic of Moldova” (PDF). UN Environment Programme. 
  14. ^ a b Certan, Simion; Certan, Ion (2012). „Agriculture in the Republic in Moldova: Present and Future” (PDF). Scientific Papers Series "Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development". 12 (4): 65—73. 
  15. ^ a b v g d „EU-Moldova agriculture programme helps face down COVID-19 economic effect”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-20. 
  16. ^ a b v g d Boehlert, Brent B.; Iglesias, Ana; Neumann, James E.; Srivastava, Jitendra P.; Sutton, William R. (2013-01-01). „Reducing the vulnerability of Moldova's agricultural systems to climate change : impact assessment and adaptation options” (na jeziku: engleski): 1—151.  {{cite journal}}: Cite journal requires |journal= (help)
  17. ^ a b v Certan, Simion; Certan, Ion (2012). „Agriculture in the Republic in Moldova: Present and Future” (PDF). Scientific Papers Series "Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development". 12 (4): 65—73. 
  18. ^ a b Potopová, V.; Boroneanţ, C.; Boincean, B.; Soukup, J. (2016). „Impact of agricultural drought on main crop yields in the Republic of Moldova”. International Journal of Climatology (na jeziku: engleski). 36 (4): 2063—2082. Bibcode:2016IJCli..36.2063P. ISSN 1097-0088. doi:10.1002/joc.4481 Slobodan pristup. 
  19. ^ a b ŢĂRANU, Lillian (2014). An Assessment of Climate Change Impact on the Republic of Moldova's Agriculture Sector. Chinisau: Climate Change Office. ISBN 978-9975-53-362-1. 
  20. ^ Organisation for Economic Co-operation and Development (2016). „Financing Climate Action in Moldova” (PDF). 
  21. ^ a b v Leah, Tamara (2015). „Agriculture and Soils of the Republic of Moldova: Assessment, Findings, Solutions” (PDF). Agrarian Economy and Rural Development - Realities and Perspectives for Romania. (6th Edition of the International Symposium izd.): 330—336. 
  22. ^ Gribincea, Corina; Gribincea, Alexandru; Coretchi, Boris (2012). „The Influencing Factors on Volume Changes of Agriculture Production in Moldova”. Economics, Management and Financial Markets. 7 (4): 497—504. 
  23. ^ World Bank (2014). „Republic of Moldova: Forest Policy Note” (PDF). 
  24. ^ a b v g d Leah, Tamara (2015). „Agriculture and Soils of the Republic of Moldova: Assessment, Findings, Solutions” (PDF). Agrarian Economy and Rural Development - Realities and Perspectives for Romania. (6th Edition of the International Symposium izd.): 330—336. 
  25. ^ World Bank (2014). „Republic of Moldova: Forest Policy Note” (PDF). 
  26. ^ a b Moroz, Victor; Ignat, Anatolie (2015). „External Factors' Impact over the Agricultural Sector of the Republic of Moldova”. Scientific Papers Series Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development. 15 (2): 217—226. 
  27. ^ „Moldova”. www.fao.org. Pristupljeno 2020-05-28. 
  28. ^ „Moldova - Trade - European Commission”. ec.europa.eu. Pristupljeno 2021-04-20. 
  29. ^ Moldova production in 2018, by FAO
  30. ^ „EU4Business: SanduNelu, a success story in times of crisis”. issuu. Pristupljeno 2021-04-20. 
  31. ^ a b National Bureau of Statistics of the Republic of Moldova (2011). „2011 General Agricultural Consensus in the Republic of Moldova” (PDF). 
  32. ^ a b v g World Bank (1995). „Moldova - Agriculture Sector Review”. 1. 
  33. ^ a b ŢĂRANU, Lillian (2014). An Assessment of Climate Change Impact on the Republic of Moldova's Agriculture Sector. Chinisau: Climate Change Office. ISBN 978-9975-53-362-1. 
  34. ^ World Bank (1995). „Moldova - Agriculture Sector Review”. 1.  {{cite journal}}: Cite journal requires |journal= (help)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољопривреда_у_Молдавији&oldid=27699203”