Pređi na sadržaj

Прави детектив (1. sezona)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pravi detektiv (sezona 1)
Država  SAD
Mreža HBO
Premijerno prikazivanje 12. januar — 9. mart 2014.
Broj epizoda 8
Sledeća sezona Sezona 2

Prva sezona serije Pravi detektiv, krimi-drame pisca Nika Picolata, premijerno je prikazana 12. januara 2014. godine putem kablovske mreže HBO. Glavne uloge tumače Metju Mekonahi i Vudi Harelson uz Mišel Monahan, Majkla Potsa i Torija Kitlsa. Sezona se sastoji od 8 epizoda u trajanju između 50 i 58 minuta.

Pričajući radnju kroz različit vremenski period, sezona serije bazirana je na detektivima policije Luizijane, Rastinu Rastu Kolu (Mekonahi) i Martinu Martiju Hartu (Harelson) kako istražuju ritualno ubistvo prostitutke Dore Lang. Na putu do istine oni moraju ispitati i nekoliko drugih slučajeva koji su ostali nerešeni. Uz to, Hart se bori sa svojim porodičnim problemima, dok Rasta muči njegova prošlost. Prva sezona serije Pravi detektiv istražuje teme kao što su filozofski pesimizam, muškost i Hrišćanstvo, dok je kritika kao teme analizirala prikaz žene kroz seriju, lični senzibilitet autora prema temama koje serija obrađuje, kao i uticaj stripova i horor priča u narativu serije.

Picolato je prvu sezonu serije zamislio kao roman, ali se predomislio jer je smatrao da je priča prikladnija za ekran. Sve epizode režirao je Keri Fukunaga, a snimanja su se odigravala u periodu od tri meseca na teritoriji Luizijane. Kritika je seriju dočekala rečima hvale, konstatujući da je tokom 2014. serija bila jedna od najkvalitetnijih drama na malim ekranima. Takođe, ekipa serije dobila je brojne nominacije za prestižne televizijske nagrade u Sjedinjenim Državama.

Epizode[uredi | uredi izvor]

  • 1. epizoda "The Long Bright Dark" - Dugi svetli mrak

Vermilion Periš, Luizijana, 3. januar 1995. godine; detektivi za krvne delikte Martin Hart i Rastin Kol istražuju ubistvo 28-ogodišnje prostitutke Dore Lang. Njeno telo nađeno je u molitvenom položaju sa jelenjim rogovima privezanim za glavu. Oko tela nalaze latice smokvinog cveta kao i zamke za ptice karakteristične za Kadžune, francuske koloniste u Luizijani. Hart i Kol nailaze na slučaj nestanka petogodišnje Mari Fonteno. Otprilike u isto vreme, još jedno dete tvrdi da ga je kroz šumu jurilo špageti-čudovište sa zelenim ušima. Na insistiranje svoje supruge Megi, Hart poziva ćutljivog Kola na večeru, ali ga razbesni kada se Kol pojavi pijan. Tokom istrage mesta otmice Mari Fonteno, njih dvojica nalaze latice smokvinog cveta.

Sedamnaest godina kasnije, u maju 2012. godine Harta i Kola pojedinačno ispituju dvojica detektiva, Tomas Papanja i Mejnard Gilbou. Hart i Kol nisu razgovarali od 2002. godine. Nedavno otkriveno mesto zločina liči na ono Dore Lang te detektivi sumnjaju da Kol i Hart nisu uhvatili pravog ubicu 1995. godine kao što se verovalo.

  • 2. epizoda "Seeing Things" - Videti stvari

1995. Animozitet između Kola i Harta raste nakon što Kol insinuira da Hart vara svoju suprugu. Velečasni Bili Li Tatl, cenjeni sveštenik i brat od strica guvernera države, zagovara formiranje posebne jedinice koja će svoju pažnju usmeriti na antihrišćanske zločine, kao što je onaj nad Dorom Lang. Hart i Kol proveravaju trag na ranču sa prostitutkama odbeglim od kuće. Oni nalaze dnevnik Langove gde se sreću sa terminima Karkosa i Žuti Kralj. U ostacima zapaljene crkve koju je Lang posećivala oni nalaze uznemirujuće slike na zidu - ljudsku figuru sa jelenjim rogovima.

2012. Kol se seća saobraćajne nesreće u kojoj je poginula njegova ćerka, a što je dovelo da raspada njegovog braka te četiri godine na tajnom zadatku u narkoticima. Tajni zadatak završen je pucnjavom u kojoj je Kol ranjen i smešten u mentalnu instituciju radi oporavka. Nakon izlaska sa lečenja, zahtevao je prelazak na krvne delikte gde je dodeljen za partnera Hartu. Kol otkriva da povremeno pati od halucinacija izazvanih dugogodišnjim korišćenjem droga. Snimci iz 1995. to prikazuju često dok je Hart sa Kolom, ali on na to ne obraća isuviše pažnje. Hart je razveden od Megi, ali se ne navodi razlog.

  • 3. epizoda "The Locked Room" - Zaključana soba

1995. Nakon razgovora sa sveštenikom Džoelom Teriotom, detektivi saznaju da je Langova u crkvi viđena sa visokim čovekom čiji je donji deo vilice pokrivenom velikim ožiljkom. Oni nastavljaju sa istragom dok im nad glavom visi jedinica za istraživanje slučaja koju forsira uticajni velečasni Tatl. Harta razbesni kada zatekne svoju ljubavnicu Lisu sa drugim muškarcem. Kol, ubeđen da ovo nije prvi takav slučaj, istražuje ranija nerešena ubistva i nalazi na slučaj Rijane Oliver, otpisan kao nezgodu. Hart i Kol posećuju „Školu za prosvećenje puta” koju je vodio Bili Li Tatl, ali je nalaze zatvorenu sa samo domarom na kosilici za travu koji kaže Kolu da škola odavno ne radi. Detektivi nailaze na Redžija Ledua, momka Rijane Oliver i bivšeg zatvorskog cimera muža Dore Lang. Oni izdaju poternicu za Leduom.

2012. Intervjui se nastavljaju i otkrivaju Hartova sumnjiva moralna načela, kao i Kolov nihilistički pogled na svet.

  • 4. epizoda "Who Goes There" - Ko odlazi tamo

1995. Čarli Lang, bivši muž Dore Lang, otkriva da je Leduu pokazivao slike svoje žene. Hart prati ortake Redžija Ledua i primora ih da mu otkriju gde i za koga Ledu kuva metamfetamin. Ispostavlja se da Ledu radi za bajkersku bandu iz istočnog Teksasa, Gvozdene Kruzere, čiji član je Kol bio dok je bio na tajnom zadatku. Kol uzima slobodne dane kako bi „posetio bolesnog oca”. Lisa otkriva aferu Megi, što nju natera da napusti Harta zajedno sa ćerkama. Hart odlazi u bolnicu na njeno radno mesto i pravi scenu koju Kol zaustavlja pre nego sukob eskalira. Kol kontaktira Džindžera, člana Gvozdenih Kruzera, koji nudi Kolu metamfetamin u zamenu za pljačku suparničke bande u kojoj Kol treba da učestvuje. Plan pljačke se izjalovi i uz žrtve sa obe strane Kolova igra je prozrena te je primoran da uz Hartovu pomoć otme Džindžera i pobegne.

2012. Kol i Hart se slepo drže priče o Kolovoj poseti bolesnom ocu, iako je njegov otac 1995. godine već bio mrtav.

  • 5. epizoda "The Secret Fate of All Life" - Tajna sudbina svih života

1995. Džindžer upoznaje Kola sa DeValom Leduom, Redžijevim rođakom i partnerom. DeVal odbija saradnju, ali ne znajući odvede detektive do skrovišta duboko u rečnom rukavcu. Hart zarobi Redžija Ledua, koji izjavi nešto o Karkosi. Hart upuca Ledua kada pronađe dvoje zlostavljane dece na imanju, od kojih je samo jedno živo. DeVal pokuša da pobegne, ali ga raznese jedna od mina postavljenih okolo imanja. Detektivi isceniraju napad na njih, predstavljajući Redžijevo ubistvo kao samoodbranu. Kolege u stanici, kao i čitava javnost, Kola i Harta slave kao heroje.

2002. Hart i Megi su ponovo zajedno, dok Kol izlazi sa Meginom prijateljicom. Dok Kol zbog svoje reputacije vrsnog ispitivača sarađuje na slučaju svojih kolega, jedan od optuženih zatraži nagodbu ukoliko Kolu otkrije šta zna o Žutom Kralju. Na sam termin, Kol odmah obrati pažnju, ali zatvorenik izvrši samoubistvo pre nego što Kol uspe da sazna išta više. Kol odlazi u „Školu za prosvećenje puta” gde pronalazi brojne zamke za ptice i latice smokvinog cveta, kao i mračne slike na zidovima.

2012. Papanja i Gilbou otkrivaju Hartu da za ubistva sumnjiče Kola, koji je od početka istrage svojim tragovima skretao tok istrage tamo gde je on želeo. Kol se takođe sumnjiči za ubistvo velečasnog Tatla dve godine ranije, baš u vreme povratka Kola u Luizijanu. Nakon što svoje tvrdnje iznesu Kolu, on samoinicijativno napušta razgovor.

  • 6. epizoda "Haunted House" - Ukleta kuća

2002. Kol povezuje brojne nestale osobe sa školama koje su sponzorisali Tatlovi. Bivši sveštenik u jednoj od crkva tvrdi da je Bili Li prikrivao zlostavljanje dece. Dete sa imanja Leduovih koje je preživelo pati od akutne depresije i ne govori, ali Kol odluči da je poseti. Ona Kolu otkriva da je postojao i treći napadač, ogroman čovek sa ožiljcima. Upitana da kaže nešto o njegovom licu, devojčica počinje da vrišti nakon čega tehničari u bolnici izbace Kola iz prostorije. Kolov čin samo pojačava tenzije i on biva suspendovan sa posla. Hart počinje aferu sa Bet, jednom od prostitutki koje je sa Kolom sreo 1995. Nakon što Megi sazna i za ovu preljubu ona kuša pijanog Kola, nakon čega njih dvoje nakratko imaju odnos. Megi priznaje svom suprugu šta je učinila, znajući da joj on to neće oprostiti. Hart i Kol se potuku na parkingu ispred stanice. Nakon tuče, Kol daje otkaz.

2012. Papanja i Gilbou ispituju Megi koja vrlo vešto izbegava direktne odgovore na pitanja. Hart napušta razgovor tvrdeći da Kol nije počinilac. Kol ga sustigne na putu i zatraži da sednu i porazgovaraju.

  • 7. epizoda "After You've Gone" - Nakon što odeš

2012. Kol ispriča Hartu da veruje da postoji sekta koja je odgovorna za brojne nestanke žene i dece širom obale Luizijane. Među dokazima, Kol ističe traku koju je ukrao iz kuće velečasnog Tatla, nakon čega je, kako Kol kaže, kult odlučio da ga ubije kako ga ucene ne bi prisilile na priznanje. Uznemirujući snimak prikazuje silovanje i ritualno ubistvo petogodišnje Mari Fonteno, nestale 1995, od strane grupe muškaraca sa kostimima i maskama. Hart, kog snimak duboko gane, odluči da pomogne Kolu. Oni otkrivaju da je Tatl imao polubrata čije prezime je Čildres. Čildresov sin po nekim navodima ima ožiljak na licu. Dalje, dolaze do bivšeg kolege, Stiva Gerasija, koji je radio na slučaju nestale devojčice Fonteno, a koji je istragu obustavio po naredbi svog tadašnjeg šerifa, Teda Čildresa. Detektivi prete Gerasiju ukoliko im ne otkrije detalje ili ode u policiju. Gilbou i Papanja se raspituju za put do izgorele crkve koju je posećivala Dora Lang kod istog domara iz 1995. u „Školi za prosvećenje puta”. Njih dvojica se odvezu ne primetivši veliki ožiljak na domarovoj vilici.

  • 8. epizoda "Form and Void" - Oblik i praznina

2012. Čovek sa ožiljkom je prikazan kako živi u ogromnoj kući i nemaštini sa ženskom osobom, rođakom sa kojom ima odnose. On priča zagonetno, menjajući akcenat i drži leš svog oca vezan u šupi na imanju. On odlazi na posao gde kreči školu posmatrajući decu na igralištu. Hart i Kol izvlače informacije iz Stiva Gerasija nakon što mu pokažu snimak na kom kult ubija Mari Fonteno. Hart posumnja da je špageti čudovište sa zelenim ušima iz dečjeg svedočenja zapravo počinilac koji je krečio jednu od kuća nedaleko od kuće Dore Lang u zeleno. Oni nalaze malu firmu registrovanu na Vilijama Čildresa, čiji zaposleni po svedočenju štićenice staračkog doma ima ožiljak na licu. Detektivi odlaze na imanje Vilijama Čildresa gde i sam počinilac živi. Kol kreće u poteru za Vilijamovim sinom Erolom, kroz lavirint drveća i tunela koje Erol naziva Karkosom. Na kraju puta, Kol nailazi na totem Žutom Kralja, prekriven lobanjama, nakon čega nakratko ima halucinaciju zvezdanog vrtloga. Erol Čildres napada Kola i ubada ga u torzo. Hart, koji je zarobio ženu na imanju i pozvao pomoć dolazi da pomogne Kolu. Kako nijedan od dva pucnja ne obori ogromnog Erola Čildresa, i Hart i Kol su ozbiljno ranjeni, ali Kol uspe da upuca Čildresa u glavu. Detektivi Papanja i Gilbou dolaze u pomoć sa brojnim policajcima. Dok se Kol i Hart oporavljaju u bolnici, Papanja i Gilbou uspevaju da povežu brojne otmice i ubistva sa Čildresom. Tatlovi uspevaju da izbegnu podizanje optužnice, ali su javno oblaćeni. Hart brizne u plač nakon što ga poseti Megi sa ćerkama. Kol otkriva Hartu da je tokom komatoznog stanja u koje je zapao nakon obračuna sa Čildresom osetio prisustvo svog pokojnog oca i pokojne ćerke. Dvojica detektiva na parkingu ispred bolnice razgovaraju o večnoj borbi između svetla i tame uz Kolovu opasku da mu se čini kako svetlost ipak pobeđuje...

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glavne uloge[uredi | uredi izvor]

Sporedne uloge[uredi | uredi izvor]

  • Kevin Dan kao kapetan Ken Kesada
  • Aleksandra Dadario kao Lisa Tranjeti
  • Majkl Harni kao šerif Stiv Gerasi
  • Elizabet Riser kao Lori Perkis
  • Medison Volf kao (mala) Odri Hart
  • Erin Morijarti kao tinejdžerka Odri Hart
  • Megan Volf kao (mala) Mejsi Hart
  • Brajton Šapiro kao tinejdžerka Mejsi Hart
  • Don Jeso kao komandir Spis
  • Bred Karter kao Čarli Lang
  • Lili Simons kao Bet
  • Džej O. Sanders kao velečasni Bili Li Tatl
  • Šej Vigam kao Džoel Teriot
  • Glen Flešer kao Erol Čildres
  • Čarls Halford kao Redži Ledu
  • Džozef Sikura kao Džindžer
  • Pol Ben-Viktor kao Liroj Salter

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Zamisao[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je počeo da piše Pravog detektiva, Nik Picolato je predavao na Univerzitetu Severne Karoline na Čapel Hilu, DePou Univerzitetu i na Univerzitetu u Čikagu. Inspirisan HBO-ovim ranijim produkcijama, kao što su Žica, Porodica Soprano i Dedvud, on je počeo sa pisanjem kratkih priča kasnije objavljuje pod nazivom Između ovde i žutog mora. Objavljuje i roman tokom 2010. godine, Galveston, te se trudi da počne da piše igrani program. Njegovi pređašnji pokušaji pisanja za male ekrane propali su usred nedostatka finansiranja.[1] Prvi proboj bila mu je TV serija Ubistvo, za televizijsku kuću AMS. Zbog velikog neslaganja sa kreativnim direktorom, Picolato napušta projekat posle samo dve nedelje.

Pravog detektiva Picolato je zamislio kao roman.[2] Tek kada je projekat dobio definitivnu formu, on je uvideo da je sadržaj prikladniji za televiziju nego štampu. Spremajući adaptaciju Galvestona, pripremio je još šest scenarija od maja do jula 2010. godine, uključujući i pilot epizodu Pravog detektiva, dugu 90 stranica teksta. Ubrzo zatim, Picolato je sa HBO-om dogovorio produkciju pilot epizode za seriju Pravi detektiv. Do aprila 2012. godine bilo je poznato da će HBO producirati osam epizoda serije. Picolato je odbio da angažuje kreativni tim pisaca jer je smatrao da njegov usamljenički, romanopisni proces pisanja neće biti dobra kombinacija sa timom. Nakon tri meseca samostalnog rada, Picolato je dostavio kompletan scenario dug 500 stranica.

Ekipa serije[uredi | uredi izvor]

Redom: Metju Mekonahi, Vudi Harelson i Mišel Monahan; glavni glumci prve sezone serije Pravi detektiv

O glavnim ulogama za seriju, Picolato je počeo da razmišlja tokom pregovora sa produkcijskim kućama 2012. godine. Format serije, onako kako je zamišljen, zahtevao je da se glumci pojavljuju u samo jednoj sezoni što je napravilo prostor Picolatu da razmišlja o angažovanju filmskih zvezda koje zbog svog gustog rasporeda izbegavaju angažman na serijama sa više sezona. Od samog početka, Vudi Harelson i Metju Mekonahi su bili prvi izbor u autorovim zamislima.[3] Oduševljen Mekonahijevim nastupima u filmovima Killer Joe i The Lincoln Lawyer, Picolato je želeo da Mekonahi igra ulogu Martija Harta. Tek na nagovor Mekonahija, dodeljena mu je uloga Rastina Kola.[4] Sam Mekonahi je za magazin Verajati izjavio da je želeo da promeni određenu mu ulogu jer je "želeo da uđe u glavu tok lika. Opsesivan, ostrvo od čoveka - oduvek sam želeo lika koji drži monologe."[5] Kako bi se što bolje spremio za ulogu, Mekonahi je napisao esej od 450 stranica pod nazivom Četiri faze Rastina Kola, izučavajući evoluciju lika tokom sezone.[6]

Harelson je bio drugi značajan dodatak grupi glumaca i angažovan je na Mekonahijev zahtev.[7][8] On je izjavio da je delom pristao na projekat jer je želeo da obnovi saradnju sa delom ekipe filma Game Change rađenog 2012. godine za HBO. Mišel Monahan pristala je na glavnu žensku ulogu u seriji jer joj se svidela priča koju priča njen lik. Set glavnih uloga upotpunili su Majkl Pots i Tori Kitls.

Picolato je izbor režisera sveo na Karija Fukanagu i meksičkog režisera Alehandra Gonsalesa Injarita,[9][10] pre nego što se Injaritu povukao iz izbora zbog obaveza na filmu. U pripremi za režiju, Fukanaga je provodio vreme sa detektivima za krvne delikte Policije Luizijane.[11] Fukanaga je angažovao Adama Arkapoua, direktora fotografije krimi-serije Vrh jezera nakon pregovora u San Francisku.[12] Scenograf Aleks DiĐerlando pogotovo je opradvao Fukanagino poverenje što je Fukanaga naglasio u intervjuima.[13]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Prvobitno je planirano da se prva sezona serije snima u Arkanzasu, ali je kasnije odabrana Luizijana zbog boljih poreskih zakona kada je igrani program u pitanju.[14] Picolato je izjavio da je Luizijana dobar izbor i da u kadrovima postoji nešto grešno, što živi ispod slojeva kajanja. Dodao je da su šume mračne i guste, dok iz daleka sve to izgleda mnogo lepše i manje opasno. Snimanje je trajalo oko 100 dana, od januara do juna 2013. godine.[15] Prosečno je snimljeno 5 minuta u montaži iskorišćenog materijala po danu. Delovi scenografije morali su se konstruisati, prvenstveno izgorela crkva i šator sveštenika Teriota. Mesto zločina Dore Lang snimljeno je u polju šećerne trske, nedaleko od mesta Irat. Deo tih scena snimljen je i u studiju. Scena u kojoj Kol i Džindžer pobegnu od suparničke bande snimljena je iz jednog pokušaja tehnikom koju je Fukanaga ranije koristio u svojim projektima. Neke scene snimane su iz mnogo pokušaja, pripreme su bile intenzivne i veoma zahtevne: Mekonahi je sa trenerom vežbao udarce i borbene zahvate kako bi oni izgledali što uverljivije. Velik broj šminkera, statista i izvođača specijalnih efekata je bio angažovan, takođe. Snimanje je u velikoj meri održano u staroj Srednjoj školi Kener, kao i u tvrđavi iz 19. veka nedaleko od Nju Orleansa, Tvrđavi Makomb.[16]

Organizacija snimanja nije bila usklađena sa delovima epizoda što je predstavljalo dodatni izazov za logistiku, ali i za montažu.[17] Čitava sezona snimljena je na tridesetpetomilimetarskoj filmskoj traci. Ovu odluku produkcija je opravdala željom za određenom teksturom i nostalgijom za kvalitetom. Korišćena je Panavižn Milenijum XL2 kamera, uz sočiva koja su menjana u skladu sa vremenom kada je scena snimana. Za događaje iz 1995. odnosno 2002. odabrana su sočiva koja su blago bledila finalni snimak kako bi dočarao osećaj prisećanja dvojice detektiva. Događaji iz 2012. su snimani visokokvalitetnim sočivima koja su imala širu paletu boja.

Grafički dizajn[uredi | uredi izvor]

Džošua Volš zaslužan je za grafičku umetnost u seriji. Njegov rad sastoji se od stotinak đavoljih gnezda od smokvinog drveta, tamnih murala i ljudskih figura napravljenih od konzervi piva. Po DeĐerlandovoj izjavi, Volšovo interesovanje za lov i prepariranje životinja učinili su ga idealnim kandidatom za posao.[18]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Uvodna muzika je numera kantri-benda The Handsome Family napisana za njihov album iz 2003. godine Singing Bones, pod nazivom Far from Any Road ("Daleko od bilo kog puta"). Muzika sadrži elemente hrišćanske i bluz muzike, a birali su je Picolato i T. Boun Barnet, američki tekstopisac i kompozitor. Dvojac je odbio da koristi muziku Kadžuna, kao i bluz močvare, smatrajući to za previše. Barnet je izjavio da su i on i Picolato smatrali da je za muziku potrebnije da prati dramu u likovima nego triler u radnji.[19] Korišćene su pesme Bo Didlija, Melvinsa, Primusa, Grajndermena i drugih.[20] Barnet je u saradnji sa Rijanom Gidens i Kasandrom Vilson komponovao delove muzike za seriju. HBO je objavio album sa muzikom od serije, sadržan od 14 kompozicija iz prve dve sezone, avgusta 2015. godine i to na nosačima zvuka i na Ajtjuns.[21]

Teme[uredi | uredi izvor]

Muškost i prikaz žena[uredi | uredi izvor]

Gledaoci su pomenuli muškost kao jedan od osnovnih motiva serije. Kristofer Liret je za časopis Sautern Spejsiz rekao da je to priča "o muškarcima koji žive u brutalno muškom svetu", dok žene predstavljaju "nešto što bi trebalo spasiti, ali i erotsku prepreku", kao u filmovima Dvostruka obmana i Kineska četvrt.[22] Vila Paskin je u časopisu Slejt napisala da su ženski likovi prikazani u tri oblika (prostitutke, žrtve i "dosadne supruge") što dodatno naglašava južnjački policijski temperament glavnih likova.[23] U tom pogledu kritici je posebno bio interesantan lik Martija Harta koji žene deli na device i kurve kroz tretman svoje supruge i dve ćerke. Nakon što njegova starija ćerka bude uhvaćena kako na u automobilu na parkingu seksualno zadovoljava dvojicu mladića Hartova reakcija biće oprečna - očinski će želeti da zaštiti svoje dete, ali isto tako želeti da zadrži kontrolu nad njom.[24]

U članku objavljenom na internet stranici Salon, autorka Dženet Tarli napisala je kako "žene postaju refleksija muškaraca" jer je svet Pravog detektiva isključivo sagledan iz muškog ugla.[25] Sem Adams iz Indivajera nazvao je priču Pravog detektiva "groznim stvarima koje muškarci rade ženama" i nastavio poentirajući da "Dora Lang nikome nije nedostajala. Mari Fonteno je nestala, a policija je dozvolila da se istraga završi gomilom glasina".[26] Autor dalje kaže da je lik Kola jedini koji pati za ženama u svom životu dok njegov partner ne može ispravno da se ophodi ni prema jednoj ženi u svom životu. Profesor društvenih nauka sa Univerziteta Kingston, Skot Vilson, istakao je podelu ženskih likova u tri kategorije: superegoistične, opscene i svete. Kao superegoistični ženski lik profesor navodi lik Megi Hart koja emotivno ucenjuje svog nevernog supruga sve dok ga ne prevari sa njegovim partnerom.

Filozof Erik K. Stejplton iznela je mišljenje da leš Dore Lang služi "kako bi stvorio prostor u kom su formirane zajednice sveta Pravog detektiva". Kroz njeno telo partnerstvo Kola i Harta se po prvi put artikuliše; a kasnije i sve što tom partnerstvu predstoji. Takoreći, telo Dore Lang ima upliv u odnos dvojice glavnih likova tokom čitave istrage slučaja.

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

Prva sezona serije istražuje Hrišćanstvo i kontrast religije i racionalnosti. Rođen u katoličkoj porodici, Picolato je [izjavio da je] religiju doživljavao kao način pričanja "da bi se izbegla istina".[27] Endru Romano iz Dejli Bista napisao je da serija aludira na Picolatovo detinjstvo i povlači paralelu između Hrišćanstva i kulta Karkose: "Oba su [...] priče. Priče koje ljudi sami sebi kazuju kako bi izbegli stvarnost. Priče koje narušavaju svaki zakon u univerzumu.". Romano veruje da poruka nije lična religioznost, već način na koji će se priča što uverljivije ispričati kao i opasku da nas prevelika religijska zaluđenost "može odvesti na neka veoma bolesna mesta". Džef Jensen iz Entertejment viklija istakao je samosvesnost serije kroz Kolovu snažnu kritiku religije: on na religiju gleda kao na komentar o pop-kulturi eskapizma.[28] Stepltonova još poručuje da su zločini koji čine okosnicu radnje: kroz žrtve, žrtvovanje i seksualno nasilje - "odgovor konzervativnom Hrišćanstvu iz kog nasilje nastaje i traži priliku da se nasilje manifestuje u strukturama koja mu to dozvoljava".

Teoretičarka Eda Konol je u liku Kola primetila likove Filipa Marloua iz detektivskih romana Rejmonda Čandlera i Lanselota, jednog od vitezova Okruglog stola. Ostali aspekti Pravog detektiva prikazuju hrišćanske alegorije, uključujući i uvodnu špicu za koju je Kol iznela stav da predstavlja Isusovo raspeće. Pisac Fil Janing istakao je da Kolov lik naginje ka Budizmu i filozofskom pesimizmu. Samozvanog pesimistu Kola iskustvo blisko smrti na kraju sezone ipak dotakne, nakon čega on smrt vidi kao čistu ljubav, što je jedna od odlika Budizma.[29]

Filozofski pesimizam[uredi | uredi izvor]

Kritika je primetila širok spektar uticaja čudne i horor fikcije u naraciji prve sezone, a naročito kada je u pitanju zbirka kratkih priča Roberta V. Čejmbersa Kralj u žutom. Takođe je primetan uticaj dela savremenog američkog pisca Tomasa Ligotija.[30] Aluzije na mračni narativ primetne su čestim upotrebama termina Žuti Kralj ili Karkosa (termin Karkosa primarno je upotrebio Embrouz Birs u svom delu Stanovnik Karkose, gde Karkosa predstavlja napušteni grad).[31] Žuta boja jasna je aluzija na ludilo i dekadenciju što je uvreženo filozofsko mišljenje u nekim krugovima.[32] Picolato je bio optužen da je Pravi detektiv plagijat Ligotijeve priče iz 2010. godine Zavera protiv ljudske rase, ali je on takve optužbe odbacio i javno priznao uticaj koji na njega Ligoti ostvaruje.[33]

Filozofi i pisci uvideli su uticaj brojnih mislilaca: Artur Šopenhauer, Fridrih Niče, Žil Delez, Emil Sioran i drugi.[34] Matjis Piters u jednom delu Film Internašionala ističe da Pravi detektiv uzima Šopenhauerovu filozofiju kroz pristup individualnosti, sklonosti poricanju, borbu svetlosti i tame.[35] Ben Vudard navodi da serija filozofski evoluira istražujući kako religija, kultura i društvo postaju biološke slabosti. On nastavlja da Biološki program oživljava i društveno redistribuira vizije, veru i gorke osobine stvarajući na raj način svet u kom 'ljudi odlaze'. Sama postavka radnje, dodaje Fintan Nejlan, naglašava svet u kom potrošnost ljudskosti ne može ostati skrivena. Ovo nije područje koje preplavljuje nada; već gde nada nikada nije pustila korenje. Sa ovim likovima i mestima, sve izgleda kao iz horora. Nejlan kaže da Kolove pobude nisu produkt mizantropije, već pre izazov: onima koji varaju i manipulišu ionako krhkim ličnostima zarad lične koristi. Kol se u koštac hvata "sa čitavom filozofskom istorijom ukorenjenom na tom mestu". Kristofer Or u Atlantiku seriju naziva finčerovskom, fuzijom Se7en i Zodijaka zbog svoje teme, glatke slike i "jasne, ali uznemirujuće aure".[36]

Neki kritičari sličnost ka seriji pronašli su i u stripovima. Adams je Kola poistovetio sa junakom stripa o Alanu Muru te sa serijom stripova Neviđeni od Granta Morisona, a sve zbog M-teorije u jednom od Kolovih monologa.[37] Ejbraham Rajsman istakao je superherojski strip Top10 kao inspiraciju za poslednju epizodu, najviše zbog finalnog dijaloga detektiva.[38][39]

Autorski projekat[uredi | uredi izvor]

Photo of a man with short hair and glasses wearing a suit at a film premiere
Keri Fukunaga (slika iz 2015. godine) samostalno je režirao prvu sezonu u potpunosti dok je Picolato sam napisao scenario.

Najviše razgovora na temu prve sezone Pravog detektiva vođeno je po pitanju autorskog senzibiliteta serije. Kako se autorskim delom smatra onaj umetnički projekat koji služi kao lična vizija autora (najčešće reditelja ili scenariste), Pravi detektiv predstavlja autorski projekat Picolata i Fukanage. Na početku svake epizode nalaze se imena njih dvojice u ulozi scenariste, odnosno reditelja. To predstavlja retkost u današnjem stvaralaštvu bilo na filmu ili televiziji jer je mnogo češći slučaj velik broj učesnika u izradi projekta.[40][41] Kolin Robertson iz časopisa List istakao je seriju Tvin Piks kao pravog umetničkog prethodnika naglasivši da je u obe serije prisutna borba protiv klišea u krimi-dramama i upotreba žanrovskih struktura kako bi se na subverzivan način ispričala priča daleko šira od radnje.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Gledanost[uredi | uredi izvor]

Prvu epizodu u Sjedinjenim Državama pratilo je 2,3 miliona gledalaca, najviše za HBO još od premijere serije Carstvo poroka.[42] Gledanost se nije naročito menjala, a svoj vrhunac doživela je u poslednjoj epizodi sa 3,5 miliona gledalaca.[43] U proseku, 2,33 miliona ljudi po epizodi gledalo je prvu sezonu Pravog detektiva,[44] dok je uz druge platforme (snimke, reprize i uslugu HBO Go) svaku epizodu odgledalo blizu 12 miliona ljudi. Ovaj rezultat bio je najbolji za prvu sezonu HBO produkcije još od serije Six Feet Under, 13 godina ranije.[45][46]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Pravi detektiv, dolazi u verovatno najboljoj od pet prethodnih godina kada je u pitanju dramski program ... stavlja uzvičnik na temu i izuzetan kvalitet.

– Tim Gudman, Holivud Reporter.[47]

Američka štampa svrstala je prvu sezonu serije Pravi detektiv među najbolje televizijske sadržaje u 2014. godini.[48] Brojni kritičari prvenstveno su pohvalili obe glavne uloge, naročito Mekonahija čiji nastup je opisivan kao "toliko dobar da vam vilica ostane u vazduhu" i "jednostavno privlačan".[49][50] Scene dijaloga između likova koje se najčešće odigravaju u klaustrofobičnom prostoru ocenjene su kao izuzetne. Karakterizacija likova nije naišla na jedinstven prijem te je Hafpost Kolova razmišljanja nazvao "očaravajućim" uz Vaniti Fer koji je dodao opis "zbijen i zanimljiv materijal".[51] Nasuprot tome, Njujork Post nazvao je Kolove monologe koještarijama iz 70-ih koje samo usporavaju tok radnje.[52] Ženske uloge u seriji ocenjene su kao stereotipne "ili besne ili erotične" mada je gluma Mišel Monahan ocenjena dobrom u nezahvalnoj ulozi.[53]

Usamljeni na poziciji režisera i scenariste, Fukanaga i Picolato, održali su čitavu sezonu čvrsto u svojim rukama što je vrlo netipično za savremene TV formate.[54] Serija je iz tog razloga izložena sijasetu mogućih problema: tok radnje, dijalozi i fotografija nisu bili ono na šta su gledaoci krimi-drama navikli. Scenario je kritikovan kao isuviše samodopadan i pretrpan[55] što je pripisivano Picolatovom neiskustvu pisanja za televiziju. Uprkos kritikovanju, Dejli Telegraf i Juproks sezonu su opisali kao ambicioznu i nabijenu radnjom i smislom.[56] Struktura vremenske nelinearnosti takođe je podelila kritičare: dok su neki tvrdili da je impresivno glatka i velika prednost,[56] drugi su navodili da premotavanje otežava praćenje toka radnje.[57] Juproks je pohvalio Fukanaginu atmosferičnost i "zastrašujuće prekrasnu fotografiju kao i kreativnu kontrolu obojice autora koja je doprinela kvalitetu sezone.[57] Boston Gloub pohvalio je oskudnu, praznu i snažnu muziku za seriju.[58]

Nekolicina kritičara je priču o dvojici detektiva različitih karaktera koji se ne slažu dobro opisala kao kliše,[59] premda su mnogi baš taj aspekt pohvalili: Dejli Bist ovakav narativ opisao je kao "potencijalno revolucionaran", a novinar Gartlanda naveo je da je "forma istinski radikalna i ispred svog vremena" iako sadržaj serije svakako nije ni revolucionaran ni radikalan. Emili Nusbaum je pišući za Njujorker izrazila nezadovoljstvo serijom kazavši da "sa jedne strane imamo muškarce heroje, a sa druge ženske zadnjice"; filozofske monologe opisala je kao "duboke razgovore koji se odvijaju u studentskim domovima" te istakla da je serija "samu sebe saplela".[60] Ipak, daleko više kritičara bilo je pozitivno nastrojeno prema prvoj sezoni Pravog detektiva, često navodeći da podseća na ostvarenja Dejvida Linča iz najboljih dana[61] pa sve do reči Endrua Romana koji je izjavio da je serija nešto najprovokativnije što je ikada gledao.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

A photograph of Woody Harrelson and Matthew McConaughey at the 66th Primetime Emmy Awards
Harelson (levo) i Mekonahi (desno) na 66. dodeli Emija.

Kako se vreme nominacija za 66. Emi približavalo, rani navodi u medijima svrstavali su Pravog detektiva u red favorita za tu prestižnu nagradu u više konkurencija.[62] U martu 2014. godine, HBO je prijavio seriju u kategoriji dramska serija što se okarakterisalo kao vrlo neobičan potez budući da se radi o seriji koja daleko više pripada formatu mini-serija[63][64][65] (svaka sezona serije odvojena je radnja) te zbog daleko jače konkurencije.[66] Tadašnji predsednik kompanije FX osudio je potez HBO produkcije rekavši da je mini-serija format čija se radnja završava tokom jedne sezone, dok je serija format čija se radnja nastavlja iz sezone u sezonu.[67] Bez obzira na tu odluku, Pravi detektiv važio je za najvećeg kandidata u brojnim kategorijama, a nakon što su objavljene nominacije serija je bila kandidat u 12 kategorija, 4 manje od glavnog protivkandidata - serije Brejking bed.[68] Serija je osvojila 5 nagrada: za režiju (Fukanaga), kasting, dizajn uvodne špice, šminku i najbolju fotografiju.

Prva sezona serije Pravi detektiv našla se u konkurenciji za brojne druge nagrade, najviše u kategorijama režije, scenario, glume i fotografije. Dobila je čak 4 nominacije za nagradu Zlatni globus i nominaciju Udruženja televizijskih kritičara za najbolji program godine. Među nagradama koje je serija osvojila treba istaći prestižnu BAFTA nagradu za najbolji strani program, nagradu Udruženja scenarista Sjedinjenih Država i nagradu Udruženja kritičara (koju je osvojio Mekonahi).

Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat Ref.
66. dodela Emi nagrade Najbolja serija - drama Pravi detektiv Nominacija [69]
Najbolji glumac u dramskoj seriji Metju Mekonahi Nominacija
Vudi Harelson Nominacija
Najbolji reditelj u dramskoj seriji Kari Fukanaga Pobednik
Najbolji scenarista u dramskoj seriji Nik Picolato Nominacija
66. dodela Emi nagrade (tehničke kategorije) Najbolja originalna muzika T. Boun Barnet Nominacija
Najbolji kasting Aleksa L. Fogel, Kristin Kromer i Megan Luis Pobednik
Najbolja šminka Felisiti Bouring, Vendi Bel, En Pejl, Kim Perodin, Linda Douds Pobednik
Najbolja fotografija Adam Arkapou Pobednik
Najbolji dizajn uvodne špice Patrik Kler, Raul Marks, Dženifer Sofio Kol Pobednik
Najbolja scenografija Aleks DiĐerlando, Mara LePer-Šlup, Tim Bič, Sintia Sladžter Nominacija
Najbolja montaža Afonso Golkalves Nominacija
72. dodela nagrade Zlatni globus Najbolja mini-serija i/ili TV film Pravi detektiv Nominacija [70]
Najbolji glumac u mini-seriji i/ili TV filmu Metju Mekonahi Nominacija
Vudi Harelson Nominacija
Najbolja sporedna glumica u mini-seriji i/ili TV filmu Mišel Monahan Nominacija
61. dodela nagrade BAFTA Najbolji međunarodni program Pravi detektiv Pobednik [71]
[72]
30. dodela nagrade Udruženja televizijskih kritičara Najbolji novi program Pravi detektiv Nominacija [73]
Najbolji program godine Nominacija
Najbolji program u kategoriji filmova, mini-serija ili TV-specijala Pobednik
Najbolji glumac u drami Metju Mekonahi Pobednik
4. dodela nagrade Critic's Choice Television Najbolja serija - drama Pravi detektiv Nominacija [74]
Najbolji glumac u dramskoj seriji Metju Mekonahi Pobednik
19. dodela nagrade Satelit Najbolja serija - drama Pravi detektiv Nominacija [75]
Najbolji glumac u dramskoj seriji Vudi Harelson Nominacija
Najbolja sporedna glumica u seriji, mini-seriji ili TV filmu Mišel Monahan Nominacija
21. dodela nagrada Udruženja glumaca Amerike Najbolji glumac u dramskoj seriji Metju Mekonahi Nominacija [76]
Vudi Harelson Nominacija
67. dodela nagrada Udruženja scenarista Amerike Najbolji scenario za dramsku seriju Nik Picolato Pobednik [77]
Najbolja nova serija Pobednik
67. dodela nagrade Udruženja reditelja Amerike Najbolja režija dramske serije Kari Fukanaga Nominacija [78]
2. dodela nagrade Udruženja lokacijskih stručnjaka za snimanje Najbolja lokacija za snimanje savremene televizijske serije Batu Čendler Pobednik [79]

Izdanje za kućne bioskope[uredi | uredi izvor]

HBO je 10. juna 2014. u prodaju pustio DVD i Blurej izdanje prve sezone serije Pravi detektiv. Osam epizoda serije za dodatak imale su dodatni materijal: intervju sa Mekonahijem i Harelsonom, Picolatom i kompozitorom Barnetom, scene sa snimanja kao i neke neiskorišćene snimljene scene. Tokom prve nedelje prodaje, Pravi detektiv bio je druga najprodavanija TV serija u okviru DVD i Blurej izdanja sa preko 65 hiljada prodatih kopija.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Romano, Andrew (4. 4. 2014). „Inside the Obsessive, Strange Mind of True Detective's Nic Pizzolatto”. The Daily Beast. The Newsweek Daily Beast Company. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  2. ^ Walker, Dave (7. 7. 2013). „Nic Pizzolatto, New Orleans-born novelist, discusses HBO's upcoming 'True Detective'”. The Times-Picayune. Ricky Matthews. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  3. ^ Goldberg, Lesley (9. 1. 2014). „'True Detective': Five Things to Know About HBO's New Cop Drama”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  4. ^ Drumming, Neil (9. 1. 2014). „'True Detective' director Cary Fukunaga explains the show's dark humor”. Salon. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  5. ^ Littleton, Cynthia (18. 2. 2014). „Matthew McConaughey on 'True Detective': 'I Wanted to Get in That Dude's Head'”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  6. ^ Ringen, Jonathan (4. 3. 2014). „Matthew McConaughey Reveals the Four Stages of 'True Detective' Rustin Cohle”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  7. ^ Ringen, Jonathan (3. 3. 2014). „Matthew McConaughey on 'True Detective,' His Pal Woody, McConaissance”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  8. ^ MacInnes, Paul (21. 3. 2014). „True Detective: how we made the most talked-about TV show of the year”. The Guardian. Guardian News and Media. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. 
  9. ^ Borrelli, Christopher (22. 1. 2014). „True voice brings 'True Detective' to life”. Chicago Tribune. Tony W. Hunter. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  10. ^ Stern, Marlow (26. 2. 2014). „True Detective Director Cary Fukunaga's Journey from Pro Snowboarder to Hollywood's Most Wanted”. The Daily Beast. The Newsweek Daily Beast Company. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  11. ^ Brown, Emma. „True Director”. Interview. Dan Ragone. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  12. ^ „HBO's True Detective Elevates the Television Drama”. InCamera. Kodak. 20. 11. 2013. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  13. ^ Hart, Hugh (6. 1. 2014). „Director Cary Fukunaga on Conjuring the Louisiana Noir of 'True Detective'”. Fast Company. Fast Company, Inc. Arhivirano iz originala 05. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  14. ^ White, Jr., Lamar (16. 1. 2014). „Exclusive: Nic Pizzolatto's Louisiana”. CenLamar. Arhivirano iz originala 05. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  15. ^ Hart, Hugh (6. 1. 2014). „Director Cary Fukunaga on Conjuring the Louisiana Noir of 'True Detective'”. Fast Company. Fast Company, Inc. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  16. ^ Martin, Denise (10. 3. 2014). „True Detective's Production Designer on the Fort”. New York. New York Media. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  17. ^ Kiang, Jessica (12. 7. 2013). „Interview: Cary Fukunaga Talks HBO's 'True Detective,' Says Child Soldier Film 'Beasts Of No Nation' Coming Next”. Indiewire. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  18. ^ Martin, Denise (6. 3. 2014). „Devil's Nests and Beer-Can Men: The Origins of 13 True Detective Set Pieces”. New York. New York Media. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  19. ^ Suebsaeng, Asawin (24. 1. 2014). „T Bone Burnett on How He Chooses Music for True Detective”. Mother Jones. Foundation For National Progress. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  20. ^ O'Neil, Luke (4. 3. 2014). „True Detective's Mystifying Kurt Vonnegut Connection”. Esquire. Arhivirano iz originala 05. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  21. ^ Allen, Gavin (18. 8. 2015). „True Detective soundtrack released: FINALLY the hit TV show's magnificently moody music is available to buy”. Daily Mirror. Arhivirano iz originala 7. 7. 2016. g. 
  22. ^ Lirette, Christopher (31. 8. 2014). „Something True about Louisiana: HBO's True Detective and the Petrochemical America Aesthetic”. Southern Spaces. Emory University. Arhivirano iz originala 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  23. ^ Paskin, Willa (10. 3. 2014). „True Detective Does Have a Woman Problem. That's Partly Why People Love It”. Slate. The Slate Group. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  24. ^ Rosenberg, Alyssa (24. 2. 2014). „Why Men Should Want 'True Detective' To Have Great, Nuanced Female Characters”. Think Progress. Arhivirano iz originala 05. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  25. ^ Turley, Janet (9. 3. 2014). „'True Detective' has a woman problem”. Salon. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  26. ^ Adams, Sam (24. 2. 2014). „Female Bodies and the Philbrosophy of 'True Detective'”. Indiewire. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  27. ^ Romano, Andrew (6. 3. 2014). „'True Detective's' Godless Universe: is the HBO Show Anti-Christian?”. The Daily Beast. The Newsweek Daily Beast Company. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  28. ^ Jensen, Jeff (12. 1. 2014). „'True Detective' post-mortem: Unraveling the mysteries”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  29. ^ Janning, Finn (decembar 2014). „True Detective: Pessimism, Buddhism, or Philosophy?” (PDF). Journal of Philosophy of Life. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 04. 2016. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  30. ^ Calia, Michael (2. 2. 2014). „Writer Nic Pizzolatto on Thomas Ligotti and the Weird Secrets of 'True Detective'”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  31. ^ Calia, Michael (30. 1. 2014). „The Most Shocking Thing About HBO's 'True Detective'”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  32. ^ Hughes, Michael M. (14. 2. 2014). „The One Literary Reference You Must Know to Appreciate True Detective”. io9. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  33. ^ Leopoldo, Todd (8. 8. 2014). „'True Detective' writer accused of plagiarism”. CNN. Arhivirano iz originala 13. 5. 2016. g. 
  34. ^ Michel, Lincoln (18. 2. 2014). „A 'True Detective' Reading List”. BuzzFeed. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. 
  35. ^ Peters, Mathijs (2014). „'A Giant Gutter in Outer Space': On the Schopenhauerian Themes of HBO's hit series True Detective”. Film International. Intellect Ltd. Arhivirano iz originala 25. 09. 2016. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  36. ^ Orr, Christopher (11. 2. 2014). „True Detective: The Best Show on TV”. The Atlantic. Hayley Romer. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  37. ^ Adams, Sam (21. 2. 2014). „The Comic Books Behind 'True Detective'”. Indiewire. Arhivirano iz originala 5. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  38. ^ Riesman, Abraham (10. 3. 2014). „Was There a Hidden Comic Book Homage in the True Detective Finale?”. New York. New York Media. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  39. ^ Stewart, Adam and Mark (4. 4. 2014). „The Expert's Guide To HBO's 'True Detective' And Weird Comic Book Fiction”. ComicsAlliance. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  40. ^ Poniewozik, James (10. 8. 2015). „True Detective, Louie, and the Limits of TV Auteurism”. Time. Arhivirano iz originala 4. 8. 2017. g. 
  41. ^ Robertson, Colin (9. 4. 2014). „Mad Men, True Detective and the rise of the TV auteur”. The List. Arhivirano iz originala 25. 09. 2016. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  42. ^ Adalian, Josef (13. 1. 2014). „'True Detective': HBO's Best Premiere Since 2010”. New York. New York Media. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  43. ^ Faughnder, Ryan (10. 3. 2014). „HBO's 'True Detective' season finale locks up a ratings high”. Los Angeles Times. Timothy Ryan. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  44. ^ „'True Detective': Season One Ratings”. TV Series Finale. 12. 3. 2014. Arhivirano iz originala 2. 12. 2014. g. 
  45. ^ Andreeva, Nellie (15. 4. 2014). „'True Detective' Now Most Watched HBO Freshman Series Ever”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  46. ^ Adalian, Josef (10. 3. 2014). „Ratings: True Detective Soars With Finale”. New York. New York Media. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  47. ^ Goodman, Tim (2. 1. 2014). „True Detective: TV Review”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  48. ^ „TV Critic Top 10 Lists – Best TV Shows of 2014”. Metacritic. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  49. ^ Wiegand, David (9. 1. 2014). „'True Detective' review: 2 stars shine brightly”. San Francisco Chronicle. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  50. ^ Lloyd, Robert (10. 1. 2014). „Review: 'True Detective's' slow and steady pace a winning formula”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  51. ^ Lawson, Richard (15. 1. 2014). „Review: HBO's True Detective Is Mind Over Murder'”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  52. ^ Starr, Michael (7. 1. 2014). „'True Detective' needs dramatic jolt”. New York Post. Jesse Angelo. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  53. ^ Greenwald, Andy (8. 1. 2014). „Resisting Arrest”. Grantland. ESPN. Arhivirano iz originala 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  54. ^ Hughes, Sarah (18. 2. 2014). „Is True Detective, starring Woody Harrelson and Matthew McConaughey, the best US detective show since The Wire?”. The Independent. Independent Print Limited. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  55. ^ Peary, Gerald (8. 1. 2014). „Fuse TV Review: HBO's 'True Detective'—A Work in Progress”. The Arts Fuse. Arhivirano iz originala 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  56. ^ a b Hale, Mike (11. 1. 2014). „A Coupling as Bizarre as the Murder”. The New York Times. Arthur Ochs Sulzberger, Jr. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  57. ^ a b „Review: McConaughey & Harrelson amaze in HBO’s ‘True Detective’”. Uproxx. 7. 1. 2014. Arhivirano iz originala 24. 05. 2017. g. Pristupljeno 17. 08. 2020. 
  58. ^ Rodman, Sarah (9. 1. 2014). „McConaughey, Harrelson make 'True Detective' arresting”. Boston Globe. John W. Henry. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  59. ^ Romano, Andrew (11. 1. 2014). „'True Detective' Review: You Have to Watch HBO's Revolutionary Crime Classic”. The Daily Beast. The Newsweek Daily Beast Company. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  60. ^ Nussbaum, Emily (3. 3. 2014). „The shallow deep talk of 'True Detective'”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  61. ^ Cabin, Chris (8. 1. 2014). „True Detective: Season One”. Slant Magazine. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  62. ^ Lowry, Brian (20. 2. 2014). „Emmy Rules Change Restores Movie and Miniseries Split”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  63. ^ Littleton, Cynthia (25. 3. 2014). „True Detective' to Submit as Drama Series, Not Miniseries, for Emmys”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  64. ^ Travers, Ben (25. 3. 2014). „Emmys Shocker: HBO to Submit 'True Detective' as Best Drama Series, Not Miniseries”. Indiewire. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  65. ^ Whipp, Glenn (15. 5. 2014). „Gold Standard Emmy bids by 'True Detective' and 'Fargo' bend categories”. Los Angeles Times. Timothy Ryan. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  66. ^ Hunt, Stacey (25. 3. 2014). „Emmys: HBO's 'True Detective' to Compete in Fierce Drama Series Category”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  67. ^ Hibbert, James (9. 4. 2014). „Unfair' HBO knocked for 'True Detective' Emmy bid”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  68. ^ Andreeva, Nellie (10. 7. 2014). „Emmy Noms Analysis: 'True Detective', 'Orange' & 'Shameless' Fare Well Amid Category Brouhaha As Free-TV Slips To New Low”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  69. ^ „True Detective – Awards & Nominations”. Academy of Television Arts & Sciences. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  70. ^ Swift, Andy (11. 1. 2015). „Golden Globes 2015: Gina Rodriguez, 'Transparent', 'The Affair' Win Big”. TVLine. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  71. ^ Ritman, Alex (8. 4. 2015). „BAFTA TV Awards: Benedict Cumberbatch Gets Third Nomination for 'Sherlock'”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  72. ^ „Bafta TV awards 2015: Winners in full”. BBC News. 19. 5. 2015. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  73. ^ Hibberd, James (27. 5. 2014). „TCA nominations: 'True Detective' starts awards season fight”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  74. ^ Prudom, Laura (20. 6. 2014). „Critics' Choice Awards: 'Breaking Bad,' 'OITNB,' 'Fargo,' 'Normal Heart' Among Top Winners”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  75. ^ „Satellite Awards (2014)”. International Press Academy. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  76. ^ Mitovich, Matt Webb (10. 12. 2014). „SAG Awards: 'Modern Family', 'Thrones', 'Homeland', 'Boardwalk', 'Cards' Lead Noms; 'Mad Men' Shut Out; 'HTGAWM', Maslany and Aduba Get Nods”. TVLine. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  77. ^ „Writers Guild of America 2015 Winners”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  78. ^ „Winners of the 67th Annual Directors Guild of America Awards”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  79. ^ „2015 LMGA Award Complete List of Winners”. Location Managers Guild of America. 14. 7. 2015. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прави_детектив_(1._сезона)&oldid=27109692”