Praga E-241
| Praga E-241 | ||
|---|---|---|
 Avion Praga E-241 | ||
| Opšte | ||
| Namena | Školski avion | |
| Posada | 2 člana | |
| Zemlja porekla |  Čehoslovačka
| |
| Proizvođač | Praga (Praga) | |
| Prvi let | 24.06.1936. | |
| Početak proizvodnje | 1936-1939. | |
| Uveden u upotrebu | 1936 | |
| Povučen iz upotrebe | 1944. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi korisnik | Ratno vazduhoplovstvo Čehoslovačke
| |
| Broj primeraka | 95 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 8,30 m | |
| Razmah krila | 11,15 m | |
| Visina | 3,05 m | |
| Površina krila | 28,56 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 1.185 kg | |
| Normalna poletna | 1.570 kg | |
| Pogon | ||
| Klipno-elisni motor | 1 х Walter Pollux II | |
| Snaga | 1 x 265 kW | |
| Performanse | ||
| Brzina krstarenja | 230 km/h | |
| Maks. brzina na Hopt | 190 km/h | |
| Dolet | 750 km | |
| Plafon leta | 5.700 m | |
| Brzina penjanja | 273 m/min | |
Praga E-241 je čehoslovački školsko trenažni avion, dvosedi jednomotorni dvokrilac iz 1936. godine.
Projektovanje i razvoj
[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
Od 1931. godine u Čehoslovačkom vojnom vazduhoplovstvu za obuku i trenažu pilota su se koristili avioni Praga BH-39 i Praga E-41 avioni su bili dobri pa je Ministarstvo narodne odbrane (MNO) kada su im istekli resursi pokazao interesovanje za dalje isporuke. Pošto su zalihe motora Škoda HS 8Fb utrošene, bilo je neophodno izabrati odgovarajuću zamenu motora.
Pokušalo se sa motorom Zbrojovka ZOD-260, taj prototip je bio označen kao E-141 i ocenjen je kao neuspešan. Inž. Jaroslav Šlehta novo postavljeni glavni konstruktor firme Praga, napravio je projekt uspešnog aviona na bazi prethodnih modela sa motorom Walter Pollux II koji je dobio oznaku E-241. Novi avion je uspešno poleteo 24. juna 1936. Odmah nakon letnih ispitivanja i sertifikacije aviona, započela je serijska proizvodnja u fabrici ČKD-Praga i proizvodio se tokom 1936-1937. godine. Avion je naišao na dobar prijem kod pilota zbog njegovih dobrih letnih karakteristika.
Tehnički opis
[uredi | uredi izvor]Tehnički opis je naprevljen na osnovu podataka izložebih u [1]
Trup mu je eliptičnog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Pramac trupa u predelu motora i iza do krila je obložen aluminijumskim limom. Izvan limene obloge, ceo trup je preko uzdužnih letvica obložen impregniranim platnom. Trup je imao dva tandem otvorena kokpita sa zaštitnim vetrobranima. Avion je imao udvojene komande stim što komande učenika može da isključi instruktor iz prednje kabine. Oba sedišta su podesiva po visini.
Pogonska grupa: Avion Praga E-241 je imao Walter Pollux II, devetocilindrični vazdušno hlađeni radijalni motor snage 265 kW i dvokraku drvenu vučnu elisu fiksnog koraka. Motor je na avionu postavljen na nosač motora napravljenog od zavarenih čeličnih cevi. U cilju pobolšanja hlađenja motor je imao kapotažu tipa NACA prsten. Sa dva auspuha izduvni gasovi motora su izvedeni ispod trupa aviona. Glavni rezervoar za gorivo je bio u trupu između motora i kokpita pilota. Pomoćni gravitacionim rezervoarom se nalazio na spoju dva gornja krila. Karburator se napaja iz oba rezervoara pomoću Jumo pumpe kroz fleksibilno crevo. Avion je imao uređaj za pokretanje motora pomoću komprimovanog vazduha.
Krila: Avion Praga E-241 je dvokrilac mešovite konstrukcije. Gornje krilo mu je dvodelno pravougaonog oblika sa polukružnim završetkom i male debljine. Konstrukcija krila je drvena sa dve ramenjače i rebrima a presvučena su impregniranim platnom. Gornje krilo je manjeg razmaha od donjeg. Polukrila (levo i desno) su spojena sa metalnim rezervoarom koji je baldahinom pričvršćen za trup aviona. Donje krilo je iste konstrukcije kao i gornje i ima pozitivan diedar. Krila su međusobno povezana sa po parom upornicama sa svake strane od metala aerodinamički oblikovanih u obliku ćiriličnog slova I i žičanim zatezačima unakrsno postavljenih. Eleroni se nalaze i na gornjim i donjim krilima, međusobno povezana krutom vezom. Konstrukcija im je drvena, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje.
Repne površine: Avion ima dva horizontalna i jedan vertikalni stabilizator na koje su prikačena kormila dubine i pravca. Nepokretni delovi repa (stabilizatori) imaju drvenu konstrukciju koja je obložena šperpločom a pokretni (kormila) su napravljena od zavarenih čeličnih cevi a imaju oblogu od impregniranog platna. Kormila dubine su balansirana malim pomoćnim površinama. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane kosim upornicama bili oslonjeni na donji deo trupa.
Stajni trap je fiksan napravljen od zavarenih čeličnih cevi. Točkovi su bili velikog prečnika sa gumama visokoh pritiska, nezavisni jedan od drugog, za trup su vezani trouglastom viljuškom i vertikalnim nosačem koji se oslanjaju na krilo. U vertikalnim nosačima su ugrađeni uljno-pneumatski amortizeri. Razmah između točkova je velik što obezbeđuje avionu veću stabilnost prilikom rulanja po neravnom terenu kao i pri poletanju i sletanju. Ispod repa se nalazi elastična drljača ili samoupravljivi (klavirski) gumeni točak.
Verzije
[uredi | uredi izvor]Nije bilo različitih verzija ovog aviona.
Operativno korišćenje
[uredi | uredi izvor]Ukupno je proizvedeno 95 aviona E-241, oni su vrlo kratko korišćeni u čehoslovačkom vojnom vazduhoplovstvu. Nakon delimične okupacije zemlje, većina njih je ostala Češkoj ali su već u martu 1939. E.241 podeljeni između Nemaca, koji su u potpunosti okupirali teritoriju Češke, i novoformirane slovačke države.
Slovačko ratno vazduhoplovstvo dobilo je 33 aviona E-241. Tokom vojnog sukoba sa Mađarskom u martu 1939. godine, kada još nije bilo završeno formiranje slovačke vojne avijacije, korišćeni su kao avioni za vezu. Tokom agresije na Sovjetski Savez, nekoliko E-241 je raspoređeno u izviđačke jedinice kao kurirski avioni. Svi ovi avioni su uništeni do kraja rata[2].
Zemlje koje su koristile avion
[uredi | uredi izvor]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]Литература
[uredi | uredi izvor]- NĚMEČEK, Václav. Československá letadla (1918-1945). III. vyd. Praha: Naše vojsko, 1983. 368 s. S. 163, 260–261.
- ČÍŽEK, Martin. Letadla zrazeného nebe - Československá vojenská letadla v roce 1938. I. vyd. Praha: Naše vojsko, 2015. 255 s. ISBN 978-80-206-1576-3. S. 188–191, 228.
- NĚMEČEK, Václav. Poznáváme tvůrce našich letadel - Ing. Jaroslav Šlechta. Křídla vlasti. 1961-10-24, roč. 1961, čís. 22, s. 16–18.
- PAVLŮSEK, Alois. Sportovní a cvičná letadla. I. vyd. Brno/Praha: CPress v Albatros Media, 2016. 128 s. ISBN 978-80-264-1146-8. S. 29–30.
- FIDLER, J. SLUKA, V. Encyklopedie branné moci Republiky československé 1920-38, Libri 2006. ISBN 80-7277-256-2.
- Hans-Joachim Mau: Tschechoslowakische Flugzeuge. Transpress, Berlin 1987, ISBN 3-344-00121-3.
