Pregovori u Rambujeu
.jpg)
Pregovori u Rambujeu su bili vođeni radi potpisivanja predloženog mirovnog sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i delegacije koja je predstavljala većinsko albansko stanovništvo Kosova i Metohije. Predloženi sporazum je sastavio NATO, a pregovori su nazvani po dvorcu Rambujeu u istoimenom gradu kod Pariza, gde su i vođeni pregovori početkom 1999. Između ostalog, sporazum je zahtevao 30.000 mirovnih trupa NATO na Kosovu i Metohiji, nesmetano pravo prolaza za NATO trupe na teritoriji SRJ i imunitet za NATO i njegove agente na pravni sistem SRJ.[1] NATO je iskoristio odbijanje SRJ da potpiše sporazum kao opravdanje za bombardovanje Jugoslavije 1999, koje je i dalje kontroverzna tema.[2]
Kasnije analize pregovora
[uredi | uredi izvor]U komentaru objavljenom za štampu, bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer je izjavio:
Tekst iz Rambujea, kojim se Srbija poziva da primi NATO trupe širom Jugoslavije, bio je provokacija, izgovor za početak bombardovanja. Rambuje nije dokument koji bi bilo koji Srbin mogao da prihvati. Bio je to užasan diplomatski dokument koji nikada nije trebalo da bude predstavljen u tom obliku.[3]
— Henri Kisindžer, The Daily Telegraph, 28. jun 1999.
Istoričar Kristofer Klark podržao je Kisindžerovo gledište, tvrdeći da uslovi austrougarskog ultimatuma Srbiji iz 1914. izgledaju blaži u poređenju sa zahtevima NATO.[4]
Bivši saradnik Stejt departmenta za Jugoslaviju, Džordž Keni, izvestio je u maju 1999. da je visoki zvaničnik Stejt departmenta nezvanično obavestio novinare da „[mi] namerno postavljamo lestvicu više nego što bi Srbi mogli da prihvate”.[5]
Za Srbe bi potpisivanje sporazuma iz Rambujea zapravo značilo ukidanje celokupnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. To čak nije ni bio predlog „uzmi ili ostavi”, kao što je državna sekretarka Madlen Olbrajt naglasila još u februaru 1999, nego je to bilo „potpiši ili te bombarduju”. U stvari, nije bilo nikakvih pregovora i nijedna suverena, nezavisna država ne bi potpisala sporazum iz Rambujea.[6]
U knjizi Put u Rambuje dr Predrag Simić navodi da su sporne odredbe pregovora bile vojno prisustvo NATO u SRJ i održavanje referenduma o nezavinosti na Kosovu i Metohiji, posle tri godine.[7]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „The Rambouillet text - Appendix B”. The Guardian. 28. 4. 1999. Pristupljeno 5. 10. 2021.
- ^ Suy, Eric (2000). „NATO's Intervention in the Federal Republic of Yugoslavia”. Leiden Journal of International Law. 13 (1): 193—205. S2CID 145232986. doi:10.1017/S0922156500000133.
- ^ Bancroft, Ian (24. 3. 2009). „Serbia's anniversary is a timely reminder”. The Guardian. London. Pristupljeno 22. 5. 2010.
- ^ Clark, Christopher (2012). The Sleepwalkers. How Europe Went To War In 1914 (2012 izd.). London: Allen Lane. str. 456—457. ISBN 978-0-713-99942-6.
- ^ Kenney, George (27. 5. 1999). „Rolling Thunder: the Rerun”. The Nation. Arhivirano iz originala 22. 12. 2018. g. Pristupljeno 1. 3. 2016.
- ^ Hatchett 2009, str. 63.
- ^ RTS : Deset godina od Rambujea
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Parenti, Michael (2002). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia. Verso. ISBN 978-1-85984-366-6.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Pregovori u Rambujeu (NIN)
- Deset godina od Rambujea (RTS)
- Šta je NATO zaista tražio od SRJ u Rambujeu („Politika”, 23. mart 2012)
- Tri krupne laži o navodnim pregovorima u Rambujeu („Politika”, 14. februar 2019)
