Preduzeće za prikazivanje filmova „Nišava" Pirot

Preduzeće za prikazivanje filmova „Nišava" Pirot je preduzeće u Pirotu koje se bavilo kulturnom delatnošću a predmet poslovanja je bio prikazivanje filmova i reklamnih dijapozitiva. Radilo je u periodu od 1954. do 1970. godine.

Ulaz za bioskop Iskra

Istorijat

Ustanova je zapošljavala 6 radnika, to su bili: Đorđe Veljković – upravnik, direktor, Ljubomir Kostić – šef tehničke službe, Persida Latić – blagajnik, Miroslav Ćirić – kontrolor karata, Velimir Tošić Dolfus – kontrolor karata, Milorad Jovanović – kinooperater. Tada je postojala samo jedna bioskopska sala za prikazivanje filmova, tehnički slabo opremljena. Sala hotela „Nacional“ raspolagala je sa 392 sedišta a podignuta je tridesetih godina dvadesetog veka. Nije odgovarala savremenim uslovima, a najveći joj je nedostatak što je bila neakustična i skoro potpuno onemogućavala prikazivanje domaćih filmova. Ustanova je pokrenula široku akciju osavremenjavanja bioskopa. Pristupila je sa velikim entuzijazmom svome poslu. Najpre, još u septembru 1954, uređuje salu bioskopa „Iskra“ a nakon dve godine počinje sa radom i bioskop „Mladost“ u sali Pozorišta.

Bioskop je raspolagao sa tri mašine, od kojih je jedna nabavljena neposredno posle uvođenja ton-filma, jedna je van upotrebe, a samo jedna proizvodnje iz 1956. godine. Prikazivale su se samo standardne kopije. Na sastanku Saveta Ustanove sa samostalnim finansiranjem „Bioskop“, održanom 23. juna 1956, doneta je odluka da se završe građevinski radovi na novosagrađenoj bioskopskoj terasi.

1957, 16. februara, zaključen je ugovor između Narodnog odbora Opštine u Pirotu po kome se Ustanovi ustupa terasa na krovu zgrade Trgovačkog doma i jedna prostorija za kancelariju na besplatno korišćenje. Ustanova je bila dužna da u zamenu za to iz sopstvenih sredstava dovrši sve građevinske radove i osposobi terasu i prostoriju za kancelariju prema planu objekta Trgovačkog doma. Već 26. februara doneto je rešenje da se bioskopska terasa na zgradi Trgovačkog doma ustupi na besplatno i trajno korišćenje „Bioskopu“. U cilju prodiranja filma u sela, nabavljen je iz Dimitrovgrada putujući kinoprojektor. Projektor je bio slab, ali je mogao izvesno vreme da posluži, te je na njemu izvršena generalna popravka. Radi sticanja iskustva za rad na selu, izvršena je prva proba u selima: Gnjilan, Berilovac i Temska.

Ustanova je do 1959. godine unapredila, osavremenila i omasovila svoj rad. Tada već ima tri kinoprojektora, osposobila je dve sale a te 1959. godine odobrava se i rad bioskopa „Mladost“ na letnjoj terasi. Počeo je sa radom i putujući bioskop po selima. Više nisu prikazivani filmovi po starom sistemu i to samo standardne kopije već u 1959. godini u bioskopu „Iskra“ prikazuju se filmovi po novim sistemima.

Broj posetilaca od 300 000 ostao je nedostižan i naredne 1961. godine, s obzirom da je 1. jula te godine bioskop „Mladost“ bio zatvoren. Letnja terasa 1960. nije radila zbog lošeg vremena celoga leta a i u međuvremenu je u tu zgradu smeštena Opštinska skupština Pirot i stvorene su ozbiljne poteškoće u pogledu prostora. Prvi zahtev bio je da se isprazni kancelarija radi smeštaja Saveta za kulturu, što je i učinjeno bez ikakve nadoknade za investicije koje su uložene oko izgradnje. Drugi zahtev Opštinske skupštine po useljenju bio je da se ne dozvoljava prolaz kroz stepenice za ulaz i izlaz publike zbog bezbednosti arhive iako je „Bioskop“ uložio sopstvena sredstva za izgradnju stepenica i predlaže se da opet iz svojih sredstava gradi druge stepenice za ulaz i izlaz publike. Zatim je postavljen treći zahtev: da na svakom spratu, računajući i prizemlje, obezbede po jednog čuvara arhive za vreme projekcije filmova. Na ovaj način uvećani su troškovi prikazivanja filmova za plaćanje ne samo čuvara spratova, već i službenika, kurira Opštine, čistačica, tako da je rentabilnost projektovanja filmova na letnjoj bioskopskoj terasi dovedena u pitanje. Na letnjoj terasi su ubrzo prekinute projekcije zbog takvih uslova.

Osnivanje Preduzeća

Očigledan napredak doprineo je da se Ustanovi sa samostalnim finansiranjem „Bioskop“ 14. decembra 1960. odobrava upis u registar privrednih organizacija, koja se vodi kod Okružnog Privrednog suda u Nišu. Na taj način izvršeno je osnivanje i konstituisanje Preduzeća za prikazivanje filmova „Nišava“ u Pirotu, koje je kao ustanova sa samostalnim finansiranjem proglašeno za privredno preduzeće. Za predmet poslovanja imalo je prikazivanje filmova. Najpre je osnivač preduzeća, Narodni odbor opštine u Pirotu, svojim rešenjem godine proglasio ustanovu sa samostalnim finansiranjem u privredno preduzeće, a konstituisanje preduzeća izvršeno je 31. marta 1960. godine.

Bioskop počinje 1962. godine da koristi salu Radničkog univerziteta. Ova sala imala je 232 sedišta i u nju se premešta bioskop „Mladost” iz starog pozorišta.

Preduzeće za prikazivanje filmova „Nišava“ od 1964. prikupljalo je sredstva i podršku nadležnih organa za adaptaciju bioskopske sale „Iskra“. Urađen je projekat za unutrašnju adaptaciju. Kapacitet sedišta iznosio je 417 a produženjem projekcione sale na račun bine dobilo bi se još oko 100 novih sedišta. Ovaj projekat Preduzeće nije uspelo da realizuje što zbog nedostatka sredstava, što zbog nerazumevanja nadležnih organa, kao i zbog dešavanja u narednim godinama.

Savet za obrazovanje i kulturu Skupštine opštine Pirot predložio da Bioskop treba pripojiti Radničkom univerzitetu kako bi se sredili unutrašnji sukobi zaposlenih i organizacija poslovanja. Raspisan je referendum koji je obavljen 15. januara 1969. godine. Rezultati referenduma su pokazali da se u Radničkom univerzitetu za pripajanje izjasnilo 11 glasača a protiv pripajanja 1 glas a u Preduzeću su glasali 3 za pripajanje a 4 protiv. Pošto je u „Bioskopu“ glasalo više protiv pripajanja, referendum je propao. Nakon nepuna dva meseca raspisan je konkurs za direktora Preduzeća. Konkursna komisija je izabrala Hristifora Živkovića.

Na ponovljenom referendumu 1. novembra 1969. u Preduzeću jednoglasno se opredelilo za integraciju. Međutim, zbog nedostatka tog istog autoriteta u Radničkom univerzitetu došlo je do kontroverznih informacija, tako da su na referendumu 4 glasala za integraciju a 8 protiv integracije. Pokrenuta je inicijativa da se referendum ponovi ali ovoga puta samo za kolektiv Radničkog univerziteta. Ponovljeni referendum održan je 8. decembra na kome je za integraciju glasalo 9 članova a protiv 3 člana. Odlukama radnih zajednica Preduzeća za prikazivanje filmova „Nišava” i Radničkog univerziteta, pripajanje se izvršilo 1. januara 1970. i danom pripajanja prestaje pravno da postoji Preduzeće za prikazivanje filmova „Nišava” u Pirotu.

Literatura

• Predrag Vidanović, Preduzeće za prikazivanje filmova „Nišava“ (1954 – 1970), Pirotski zbornik br. 37-38, 2013
• Arhivski fond Preduzeća za prikazivanje filmova "Nišava"