Pređi na sadržaj

Prezidijum Narodne skupštine NR Crne Gore

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prezidijum Narodne skupštine NR Crne Gore
Zastava NR Crne Gore
Tipkolektivni šef države
Statusukinuto
SedišteTitograd
 NR Crna Gora
 FNR Jugoslavija
Na funkciju imenujeNarodna skupština NR Crne Gore
Dužina mandatačetiri godine
Osnovano17. april 1945.
Ukinuto4. februar 1953.

Prezidijum Narodne skupštine NR Crne Gore bio je kolektivni šef države u Narodnoj Republici Crnoj Gori od 17. aprila 1945. do 4. februara 1953. godine. Nastao je transformacijom Predsedništva CASNO u Predsedništvo Crnogorske narodne skupštine, a definisan je Ustavom NR Crne Gore iz 1947. godine. Ukinut je donošenjem Ustavnog zakona, nakon čega je funkcija šefa države u NR Crnoj Gori preneta na funkciju predsednika Narodne skupštine.

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Na Trećem zasedanju Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Crne Gore i Boke (ZAVNOCGiB) održanom od 13. do 15. jula 1944. u Kolašinu ZAVNOCGiB preraslo je u Crnogorsku antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja (CASNO). Na istom zasedanju izabrano je Predsedništvo CASNO, koje je imalo 15 članova. Predsednik je bio dr Niko Miljanić, potpredsednici: Božo Ljumović, Petar Tomanović i Jovan Ćetković; sekretari: Veljko Zeković i Vlado Latarević, a članovi: Ivan Milutinović, Jovo Radović, Blažo Jovanović, Peko Dačević, Marija Mitrović, dr Mehmed Hodžić, Mirko Krdžić, Mihailo Grbić i Andrija Mugoša.[1] Na narednom zasedanju, održanom od 15. do 17. aprila 1945. CASNO je prerastao u Crnogorsku narodnu skupštinu, a Predsedništvo CASNO u Predsedništvo Crnogorske narodne skupštine, u koje su tada izabrani — predsednik Miloš Rašović, potpredsednici: Andrija Mugoša i Joksim Radović; sekretar Niko Pavić i članovi: Milovan Đilas, Božo Ljumović, Jovo Andonović, Miloje Dobrašinović, Veselin Čukvas, Blažo Jovanović, Gavro Cemović, Savo Čelebić i Muhamed Hadžismailagić. Predsednik Predesništva bio je ujedno i predsednik Crnogorske narodne skupštine.[2]

Usvajanjem Zakona o imenu Narodne Republike Crne Gore 15. februara 1946. Predsedništvo Crnogorske narodne skupštine preimenovano je u Prezidijum Narodne skupštine. Nakon izbora za Ustavotvornu skupštinu NR Crne Gore, održanih 3. novembra 1946, konstituisana je Ustavotvorna skupština, koja je 20. novembra izabrala Prezidijum Ustavotvorne skupštine, čiji je predsednik ponovo bio Rašović. Ustavotvorna skupština usvojila je 31. decembra 1946. Ustav Narodne Republike Crne Gore kojim je definisana uloga Prezidijuma Narodne skupštine koji je bio kolektivni organ i sastojao se od predsednika, tri potpredsednika, jednog sekretara i najviše 11 članova. Istog dana kada je usvojen Ustav, Prezidijum Ustavotvorne skupštine preimenovan je u Prezidijum Narodne skupštine.

Posle izbora za Narodnu skupštinu održanih 8. oktobra 1950. Narodna skupština je 6. novembra 1950. izabrala novi Prezidijum čiji je predsednik bio Nikola Kovačević. Nakon što je Narodna skupština FNRJ 13. januara 1953. usvojila Ustavni zakon o osnovama društvenog i političkog uređenja FNRJ, kojim je između ostalog ukinut Prezidijum Narodne skupštine FNRJ, Narodna skupština NR Crne Gore je 4. februara 1953. usvojila Ustavni zakon o osnovama društvenog i političkog uređenja NR Crne Gore kojim je ukinut Prezidijum Narodne skupštine Crne Gore.

Predsednici

[uredi | uredi izvor]
Saziv skupštine Broj Ime i prezime Životni vek Mandat Trajanje mandata Naziv funkcije Ref.
Početak Kraj
1 Niko Miljanić 1892—1957. 15. jul 1944. 17. april 1945. 276 dana Predsednik Predsedništva CASNO
2 Miloš Rašović 1893—1988. 17. april 1945. 15. februar 1946. 5 godina, 213 dana Predsednik Predsedništva Crnogorske narodne skupštine
15. februar 1946. 20. novembar 1946. Predsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR Crne Gore
1946—1950. 20. novembar 1946. 31. decembar 1946. Predsednik Prezidijuma Ustavotvorne skupštine NR Crne Gore
31. decembar 1946. 6. novembar 1950. Predsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR Crne Gore
1950—1953. 3 Nikola Kovačević 1890—1964. 6. novembar 1950. 4. februar 1953. 2 godine, 90 dana

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hronologija 2 1980, str. 280.
  2. ^ Hronologija 2 1980, str. 345.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598