Prezla

Prezle se sastoje od mrvica hleba razne suvoće, ponekad sa začinima dodatim zbog pohovanja hrane, prelivanja tepsije, hranjenja živine, zgušnjavanje dinstane hrane i pravljenje oštrog i hrskavog preliva za prženu hranu poput Tonkatsua i šnicli. Japanska sorta mrvica hleba naziva se panko.

Vrste

Suve prezle

Suve prezle se prave od suvog hleba koji je pečen ili prepečen da bi se uklonila većina preostale vlage, a može imati peskovitu ili čak puderastu teksturu. Mrvice hleba najlakše se dobiju usitnjavanjem kriški hleba u multipraktiku, korišćenjem čelične oštrice za pravljenje grubih mrvica ili oštricom rešetke za izradu finih mrvica. Kuhinjsko rende ili sličan alat takođe će poslužiti.

Sveže prezle

Hlebovi od kojih se prave mekane ili sveže mrvice hleba nisu baš toliko suve, pa su mrvice veće i daju mekšu prevlaku, koru ili nadjev. Hlebne mrvice se takođe odnose na teksturu mekog, unutrašnjeg dela vekne hleba, za razliku od kore ili „kože“.

Panko

Pečena Panko koricom svinjetinu sa ananasom sosom nad Udon

Panko (ハ ン 粉) je vrsta pahuljaste mrvice koja se koristi u japanskoj kuhinji kao hrskavi premaz za prženu hranu, poput tonkatsua. Panko se pravi od hleba pečenog električnom strujom, koji daje hleb bez kore, a zatim mlevenjem hleba nastaju fini delići mrvice. Ima oštriju, vazdušniju teksturu od većine vrsta koja se nalaze u zapadnoj kuhinji i otporan je upijanju ulja ili masti kada se prži, što rezultira svetlijim slojem. Izvan Japana, njegova upotreba postaje sve popularnija i u azijskim i u neazijskim jelima. Često se koristi na morskoj hrani, a često je dostupan na azijskim tržištima, specijalizovanim prodavnicama i, sve češće, u mnogim velikim supermarketima.

Panko se proizvodi širom sveta, posebno u azijskim zemljama, uključujući Japan, Koreju, Maleziju, Tajland, Kinu i Vijetnam.

Etimologija

Japanci su prvi naučili da prave hleb od Evropljana. Rečハ ン 粉 (panko) izvedena je iz tiganja, dajući nam reč za hleb na japanskom (izvedeno od portugalske reči „pao“ za hleb) i - 粉 (-ko), japanski kandži označava „brašno“, „premaz "," mrvica "ili" prah "povremeno, kada se koristi kao sufiks; (kao u komeko, „pirinač u prahu“, sobako, „heljdino brašno“ i komugiko, „pšenično brašno“).

Pohovanje

Pohovanje (takođe poznato kao drobljenje ) je prehrambeni sloj suvog zrna za komad hrane napravljen od mrvica hleba ili smeše za paniranje sa začinima. Pohovanje je vrlo pogodno za prženje, jer omogućava stvaranje oštrog sloja oko hrane. Smeše za paniranje mogu se praviti od prezle, brašna i začina da bi se predmet koji se pohuje izdubio pre kuvanja. Ako je predmet koji treba da se pohuje previše suv da bi se premaz lepio, stavka se prvo može navlažiti mlaćenicom, sirovim jajetom, sredstvom za pranje jaja ili drugom tečnošću.

Paniranje je u suprotnosti sa testom, koji je tečni premaz na bazi zrna za hranu koja daje glatku i finiju teksturu, ali koja u celini može biti mekša.

Galerija slika

• 
  Panko prezle sa ukusom paprike
• 
  Panko bele prezle
• 
  IANS jednostavne prezle
• 
  Panko na Tonkatsu-u
• 
  Pržene škampi sa panko prezlom
• 
  Škampi obloženi panko prezlom
• 
  Hrskavi hleb sa piletinom i kukuruzom