Preformacionizam

U istoriji biologije, preformacionizam (ili preformizam) je ranije popularna teorija da se organizmi razvijaju iz minijaturnih verzija samih sebe. Umesto sklapanja iz delova, preformacionisti su verovali da oblik živih bića postoji, u realnom smislu, pre njihovog razvoja. To sugeriše da su svi organizmi stvoreni u isto vreme i da naredne generacije rastu od homunkula, ili animalkula, koji postoje od početka stvaranja, što je tipično definisano verskim verovanjima.

Epigeneza (ili neoformizam), je onda, u ovom kontekstu, poricanje preformacionizma: ideje da, u nekom smislu, oblik živih bića dolazi u postojanje. Za razliku od „strogog“ preformacionizma, to je ideja da „svaki embrion ili organizam postepeno nastaje iz nediferencirane mase nizom koraka i faza tokom kojih se dodaju novi delovi“. Ova reč se još uvek koristi u modernijem smislu, da se odnosi na one aspekte generisanja oblika tokom ontogeneze koji nisu striktno genetski, ili, drugim rečima, epigenetski.

Osim tih razlika (preformacionizam-epigeneza i genetičko-epigenetski), termini preformistički razvoj, epigenetski razvoj i somatska embriogeneza se koriste i u drugom kontekstu, u odnosu na diferencijaciju posebne linije zametnih ćelija. U preformističkom razvoju, zametna linija je prisutna od ranog razvoja. U epigenetskom razvoju, zametna linija je prisutna, ali se javlja kasno. U somatskoj embriogenezi nedostaje jasna zametna linija. Neki autori vajsmanističkim razvojem (bilo preformističkim ili epigenetskim) nazivaju ono u kome postoji jasna zametna linija.

Istorijske ideje preformacionizma i epigeneze, kao i rivalstvo između njih, uklonjene su savremenim razumevanjem genetskog koda i njegove molekularne osnove zajedno sa razvojnom biologijom i epigenetikom.