Privreda
Ekonomija |
---|
Ekonimija po regijama |
Opšti aspekti |
Metodologija |
Polja i podele |
Ekonomske ideologije |
Privreda, ili ponekad ekonomija, osnovna je društvena delatnost jednog društva. U užem smislu, privreda obuhvata proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju materijalnih dobara.[1][2] U širem smislu, privreda obuhvata sve vrste delatnosti i usluga koje omogućavaju zadovoljavanje svih čovekovih potreba. Data ekonomija je skup procesa koji uključuje njenu kulturu, vrednosti, obrazovanje, tehnološku evoluciju, istoriju, društvenu organizaciju, političku strukturu, pravne sisteme i prirodne resurse kao glavne faktore. Ovi faktori daju kontekst, sadržaj i postavljaju uslove i parametre u kojima privreda funkcioniše. Drugim rečima, ekonomski domen je društveni domen međusobno povezanih ljudskih praksi i transakcija koji ne stoji sam.
U glavne privredne delatnosti spadaju: poljoprivreda (najvažnija privredna delatnost), industrija sa rudarstvom (najbitnija delatnost u sekundarnom sektoru), građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj (najbitnija delatnost u tercijarnom sektoru), trgovina, i turizam. Treba razlikovati pojam nacionalna privreda koji se odnosi na delatnosti u okviru jedne države i svetska privreda koji se odnosi na globalnu delatnost. Svaka država ima svoju privredu (nacionalnu privredu) pa tako, u manjoj ili većoj meri, učestvuje u svetskoj privredi.
Podela privrede
[uredi | uredi izvor]Prema srodnosti privredne delatnosti delimo na sektore:
Podela sektora:
[uredi | uredi izvor]- Proizvodni sektori:
- primarni sektor i sekundarni sektor.
- Neproizvodni sektori:
- tercijarni sektor i kvartni sektor.
Podela po sektorima:
[uredi | uredi izvor]- Primarni sektop:
- poljoprivreda (zemljoradnja, stočarstvo, lov i ribolov) i šumarstvo.
- Sekundarni sektor (laka industrija i teška industrija):
- Tercijarni sektor:
- Kvartarni sektor:[n 1]
Delatnosti | |
---|---|
Proizvodne | Neproizvodne |
Primarni sektor | Tercijarni sektor |
Sekundarni sektor | Kvartarni sektor |
Primarni sektor
[uredi | uredi izvor]Primarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti koje za cilj imaju proizvodnju prehrambenih dobara i sirovina za industriju. U ovom sektoru spadaju:
- poljoprivreda (najvažnija privredna delatnost) i
- šumarstvo.
Pomoću poljoprivrede, dobijaju se proizvodi za ishranu stanovništva i industrijske sirovine, pa je zato poljoprivreda jedna od najvažnijih delatnosti. Poljoprivredom se bavi najveći broj ljudi na Zemlji.
U užem smislu, poljoprivreda obuhvata zemljoradnju i stočarstvo, a u širem smislu, lov i ribolov.
Sekundarni sektor
[uredi | uredi izvor]Sekundarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:
- industrija (najbitnija delatnost u ovom sektoru);
- građevinarstvo i
- proizvodno zanatstvo.[3]
Pomoću mašina, sirovine se prerađuju u poluproizvode i gotove proizvode. Jedan deo industrije se bavi izvlačenjem sirovina iz zemlje (rude, uglja, nafte, gasa), dok se drugi deo industrije bavi preradom sirovina mineralnog, biljnog i životinjskog porekla.
Prema načinu proizvodnje i vrsti proizvoda, industrija se deli na:
Teška industrija
[uredi | uredi izvor]Teška industrija obuhvata proizvodnju sredstava za rad (mašina) i predmeta rada (sirovina, goriva). Za vršenje ove delatnosti potrebna su velika ulaganja, kao i velike količine energije i sirovina.
Laka industrija
[uredi | uredi izvor]Laka industrija obuhvata proizvodnju sredstava za široku potrošnju. Ona ne zahteva velika ulaganja i znato je manje vezano za izvore energije i sirovina.
Tercijarni sektor
[uredi | uredi izvor]Tercijarni sektor obuhvata neproizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:
- saobraćaj;
- trgovina;
- turizam;
- ugostiteljstvo;
- uslužno zanatstvo;
- bankarstvo i
- komunalna privreda.[3]
Kvartarni sektor
[uredi | uredi izvor]Kvartni sektor obuhvata vanprivredne, neproizvodne delatnosti.[n 1] U ovom sektoru spadaju:
Tržišna privreda
[uredi | uredi izvor]Tržišna privreda se zasniva na privatnoj svojini, na slobodi izbora i konkurenciji. Cene se formiraju kao rezultat ponude i tražnje. Proizvođač je lično zainteresovan za proizvodnju, a kupcu se pruža mogućnost velikog izbora. Tržišna privreda je vrlo dinamična, lako se menjaju vrsta i mesto proizvodnje i brzo se uvode nove tehnologije.
Nedostaci tržišne privrede
[uredi | uredi izvor]Osnovni nedostatak tržišne privrede sastoji se u tome što se tokom njenog razvoja naizmenično smenjuju periodi rasta proizvodnje i pune zaposlenosti sa periodima pada proizvodnje, zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Uloga države u privredi
[uredi | uredi izvor]Ne postoji privreda koja se razvija bez mešanja države. Svaka država, u manjoj ili većoj meri, primenom zakona, utiče na svoju privredu i sprečava pojavu haosa. Osim toga, svaka država obezbeđuje sredstva (ubiranjem poreza) i plate zaposlenima u sledećim delatnostima:
- vojska;
- obrazovanje;
- zdravstvo;
- medicina...
Razvoj privrede
[uredi | uredi izvor]Podela
[uredi | uredi izvor]Na razvoj privrede utiču:
- prirodni faktori i
- društveni faktori.
Prirodni faktori su raspoloživa prirodna bogatstva kao na primer:
Društveni faktori su složeniji, brojni i raznovrsni. Oni mogu da budu:
- ekonomsko-politički faktori;
- demografski faktori;
- ekonomski faktori;
- naučno-tehnološki faktori...[1]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Napomene
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Osnovne odlike i podela privrede”. Štreber.
- ^ James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. str. 53. ISBN 978-1315765747. Arhivirano iz originala 1. 3. 2020. g. Pristupljeno 29. 1. 2018.
- ^ a b v „Prezentacija privreda”. slideshare.net. 16. 12. 2014.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
- Satirica, Rada; Tadić, Milutin (2006). Geografija za 6. razred osnovne škole (sedmo izd.). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 10. ISBN 978-86-17-19478-7.
- Friedman, Milton, Capitalism and Freedom, 1962.
- Rothbard, Murray, Man, Economy, and State: A Treatise on Economic Principles, 1962.
- Galbraith, John Kenneth, The Affluent Society, 1958.
- Mises, Ludwig von, Human Action: A Treatise on Economics, 1949.
- Keynes, John Maynard, The General Theory of Employment, Interest and Money, 1936.
- Marx, Karl, Das Kapital, 1867.
- Smith, Adam, An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, 1776.
- Bairoch, Paul (1995). Economics and World History: Myths and Paradoxes. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0226034631.
- Barker, T. C. (1977). „The Beginnings of the Economic History Society”. Economic History Review. 30 (1): 1—19. JSTOR 2595495. doi:10.2307/2595495.
- Baten, Jörg; Muschallik, Julia (2012). „The Global Status of Economic History”. Economic History of Developing Regions. 27 (1): 93—113. S2CID 155697900. doi:10.1080/20780389.2012.682390.
- Blum, Matthias, Colvin, Christopher L. (Eds.). 2018. An Economist's Guide to Economic History. Palgrave.
- Cameron, Rondo; Neal, Larry (2003). A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present (4th izd.). New York: Oxford University Press. ISBN 0195127056.
- Cipolla, C. M. (1991). Between History and Economics: An Introduction to Economic History. Oxford: Blackwell. ISBN 0631166815.
- Costa, Dora; Demeulemeester, Jean-Luc; Diebolt, Claude (2007). „What is 'Cliometrica'?”. Cliometrica. 1 (1): 1—6. S2CID 154217979. doi:10.1007/s11698-006-0001-1.
- Crafts, N.F.R. (1987). „Economic history”. The New Palgrave: A Dictionary of Economics. 2: 1—11. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-1.
- Kadish, Alon. Historians, Economists, and Economic History (2012) pp. 3–35 excerpt
- Deng, Kent (2014). „A survey of recent research in Chinese economic history”. Journal of Economic Surveys. Cambridge. 28 (4): 600—616. S2CID 153614497. doi:10.1111/joes.12064.
- Field, Alexander J. (2008). „Economic history”. The New Palgrave Dictionary of Economics: 1—4. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-2.
- Galambos, Lou (2014). „Is This a Decisive Moment for the History of Business, Economic History, and the History Of Capitalism?”. Essays in Economic & Business History. 32.
- Gras, N. S. B. (1927). „The Rise and Development of Economic History”. Economic History Review. 1 (1): 12—34. JSTOR 2590668. doi:10.2307/2590668.
- Mokyr, Joyr (2003). „Economic Encyclopaedia”. The Oxford Encyclopedia of Economic History. Oxford: Oxford University Press. 5 vols. Arhivirano iz originala 2011-06-29. g. Pristupljeno 2010-04-05.
- Temin, Peter (2014). „New Economic History in Retrospect and Prospect”. Economic History and Economic Development. National Bureau of Economic Research (w20107).
- Roy, Tirthankar (leto 2002). „Economic History and Modern India: Redefining the Link”. The Journal of Economic Perspectives. American Economic Association. 16 (3): 109—30. JSTOR 3216953. doi:10.1257/089533002760278749 .
- O'Rourke, K. (2019). Economic History and Contemporary Challenges to Globalization. The Journal of Economic History, 79(2), 356–382.
- Solow, Robert M. "Economic History and Economics." The American Economic Review 75, no. 2 (1985): 328–31. www.jstor.org/stable/1805620.
- Margo, Robert A. (2021-01-01). „The economic history of economic history: the evolution of a field in economics”. The Handbook of Historical Economics (na jeziku: engleski): 3—16. ISBN 9780128158746. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00009-5. Arhivirano iz originala 2021-05-07. g. Pristupljeno 2021-05-06.
- Cioni, Martina; Federico, Giovanni; Vasta, Michelangelo (2021-01-01). „The two revolutions in economic history”. The Handbook of Historical Economics (na jeziku: engleski): 17—40. ISBN 9780128158746. S2CID 226605299. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00008-3. hdl:10419/247122. Arhivirano iz originala 2021-05-06. g. Pristupljeno 2021-05-06.