Pređi na sadržaj

Prirodna baština

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Prirodna baština se odnosi na zbir elemenata biodiverziteta, obuhvata floru i faunu, ekosisteme i geološke strukture. Ona je deo naših prirodnih resursa.

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Definicije:

  • Prirodna baština se odnosi na prirodne karakteristike, geološke i fiziografske formacije i ocrtane oblasti koje čine stanište ugroženih vrsta životinja i biljaka i prirodnih lokaliteta od vrednosti sa stanovišta nauke, očuvanja ili prirodne lepote.
  • Nasleđe je ono što je nasleđeno od prošlih generacija, održano u sadašnjosti i dato budućim generacijama.[1] Termin „prirodno nasleđe“, izveden iz „prirodnog nasleđa“, datira pre termina „biodiverzitet“. To je manje naučni termin i na neki način ga je lakše razumeti šira publika zainteresovana za očuvanje.

Termin je korišćen u ovom kontekstu u SAD kada je Džimi Karter osnovao fond za nasleđe Džordžije[2] dok je bio guverner Džordžije[3] Karterov fond se bavio i prirodnim i kulturnim nasleđem.[4][5] Čini se da je Karter preuzeo termin od Lindona Džonsona,[6] koji ga je upotrebio u poruci Kongresu 1966. godine. (Možda je taj izraz dobio od svoje žene Ledi Berd Džonson koja je bila lično zainteresovana za očuvanje.) Predsednik Džonson je potpisao Zakon o divljini iz 1964. godine.

Termin „prirodno nasleđe“ je pokupilo Odeljenje za nauku organizacije The Nature Conservancy (TNC) kada je, pod Robertom E. Dženkinsom, mlađim, 1974. godine pokrenulo ono što je na kraju postalo mreža državnih programa prirodnog nasleđa, po jedan u svakoj državi, svi koristeći istu metodologiju i sve uz stalnu podršku državnih vlada jer su oni prioritetno bazirali na naučnim pregledima zaštite životne sredine.[7] Kada je ova mreža proširena van Sjedinjenih Država, Giljermo Man je predložio termin „Centar za čuvanje podataka (ili centar)“ i postao je prihvatljiviji za programe izvan SAD. Uprkos razlici u nazivima, i ovi programi koriste istu osnovnu metodologiju kao i 50 državnih programa prirodnog nasleđa. Godine 1994. Mreža programa prirodnog nasleđa formirala je udruženje za članstvo koje će raditi zajedno na projektima od zajedničkog interesa: Udruženje za informacije o biodiverzitetu (ABI). 1999. godine, kroz sporazum sa The Nature Conservancy, ABI je proširio i preuzeo odgovornost za naučne baze podataka, informacije i alate koje je TNC razvio kao podršku mreži programa prirodnog nasleđa. Godine 2001. ABI je promenio ime u NatureServe.[8] NatureServe nastavlja da služi kao središte mreže NatureServe, saradnje 86 vladinih i nevladinih programa uključujući programe prirodnog nasleđa i centre podataka za očuvanje koji se nalaze u jedinjenim Državama, Kanadi i Latinskoj Americi.[9]

Pravni status

[uredi | uredi izvor]

Važan lokalitet prirodnog ili kulturnog nasleđa može biti naveden kao mesto svetske baštine od strane Komiteta svetske baštine Uneska. Unesko program, katalozi, imena i konzervacije lokaliteta od izuzetnog kulturnog ili prirodnog značaja za zajedničku baštinu čovečanstva. Od jula 2023. godine, postoji 257 prirodnih lokacija svetske baštine (uključujući 39 mešovitih lokaliteta) u 111 zemalja. Ovo predstavlja ukupno više od 3.500.000 km2 (1.400.000 kvadratnih milja) zaštićenih područja, od kojih je 60% morskih.[10]

Konvencija UNESKO-a o svetskoj baštini iz 1972. godine utvrdila je da su biološki resursi, kao što su biljke, zajednička baština čovečanstva ili kao što je izraženo u preambuli: „Treba da se očuvaju kao deo svetske baštine čovečanstva u celini“. Ova pravila su verovatno inspirisala stvaranje velikih javnih banaka genetskih resursa, lociranih van zemalja izvora.

Novi globalni sporazumi (npr. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti), nacionalna prava nad biološkim resursima (ne svojinom). Ideja statičkog očuvanja biodiverziteta nestaje i zamenjuje je ideja dinamičkog očuvanja, kroz pojam resursa i inovacije.

Novi sporazumi obavezuju zemlje da očuvaju biodiverzitet, razviju resurse za održivost i dele koristi koje proističu iz njihovog korišćenja. Prema novim pravilima, očekuje se da biološka istraživanja ili sakupljanje prirodnih proizvoda moraju biti dozvoljeni od strane zemlje bogate biodiverzitetom, u zamenu za deo koristi.

godine 2005. je osnovan Program svetske baštine da zaštiti morska područja sa izuzetnim univerzalnim vrednostima.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ En Mari Salivan, Kulturno nasleđe i novi mediji: Budućnost za prošlost, 15 J. MARSHALL REV. INTELL. PROP. L. 604 (2016) https://repository.jmls.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1392&context=ripl
  2. ^ http://maps.csc.noaa.gov/RoisDatabaseEntry/lawDetails.jsp?lawID=107 Stvaranje Komisije za nasleđe, Zakon o fondu za nasleđe Džordžije, Zvanični kodeks Gruzije (O.C.G.A.), odeljak 12-3-70
  3. ^ Predsednik Džimi Karter Arhivirano 2007-10-30 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ „Tenesi Alumnus časopis - Proleće 2007”. Arhivirano iz originala 2008-08-07. g. Pristupljeno 2008-06-25.  Paul Pritchard, founder and president of the National Park Trust
  5. ^ p. 311, Guverner Džordžije, 1754-2004 By James F. Cook, ISBN 0-86554-954-0, 2005 Mercer University Press
  6. ^ Kiely, Kathy (2009-01-22). „Lejdi Bird Džonson umrla je u 94”. USA Today. Arhivirano iz originala 27. 1. 2011. g. Pristupljeno 2010-05-20. 
  7. ^ Adams (2006). Budućnost divljine: Radikalno očuvanje za prenaseljen svet. Boston: Beacon Press. ISBN 0-8070-8510-3. OCLC 58563371. 
  8. ^ „Naša istorija”. NatureServe. Arhivirano iz originala 30. 7. 2021. g. 
  9. ^ „NatureServe Network”. NatureServe. Arhivirano iz originala 22. 10. 2023. g. 
  10. ^ „Prirodna svetska baština”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-06. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Природна_баштина&oldid=29088783”