Pristrasnost objavljivanja
Pristrasnost objavljivanja je vrsta pristrasnosti koja se javlja u objavljenim akademskim istraživanjima, kada ishod eksperimenta ili istraživačke studije pristrasno utiče na odluku da se objavi ili na drugi način distribuira. Objavljivanje samo rezultata koji pokazuju značajan nalaz remeti ravnotežu nalaza u korist pozitivnih rezultata.[1] Proučavanje pristrasnosti objavljivanja je važna tema u metanauci.
Uprkos sličnom kvalitetu eksperimenata, tri puta je veća verovatnoća da će radovi sa statističkim značajem biti objavljeni od onih sa nultim rezultatom.[2] Ovo neopravdano motiviše istraživače da manipulišu svojim praksama kako bi osigurali statistički značajne podatke.
Mnogi faktori doprinose pristrasnosti objavljivanja.[3] Na primer, kada je naučno otkriće dobro utvrđeno, pouzdani radovi koji ne odbacuju nultu hipotezu mogu postati vredni objavljivanja. Najčešće, istražitelji odbijaju da dostave rezultate, što dovodi do pristrasnosti učešća. Istraživači takođe mogu pretpostaviti da su pogrešili, otkriti da nulti rezultat ne podržava poznati nalaz, izgubiti interesovanje za temu ili pretpostaviti da će drugi biti nezainteresovani za nulte rezultate. Priroda ovih pitanja i proisteklih problema čine pet bolesti koje prete nauci: „significosis, neprestano fokusiranje na proizvodnju statistički značajnih rezultata; neophilia, preterano uvažavanje novina i sjajnih rezultata; theorrhea, manija za novom teorijom; arigorium, nedostatak rigoroznosti u teorijskom i empirijskom radu; disjunctivitis, sklonost da se proizvedu mnoga suvišna, trivijalna i neracionalna dela.
Pokušaji da se pronađu neobjavljene studije često se pokažu teškim ili nezadovoljavajućim. U nastojanju da se izbore sa ovim problemom, neki časopisi zahtevaju da se studije unapred registruju za objavljivanje (pre prikupljanja podataka).
Druge predložene strategije za otkrivanje i kontrolu pristrasnosti objavljivanja uključuju analizu p-krive i odbacivanje malih studija zbog velike podložnosti greškama i pristrasnosti.
Definicija[uredi | uredi izvor]
Pristrasnost objavljivanja nastaje kada objavljivanje rezultata istraživanja zavisi ne samo od kvaliteta istraživanja već i od testirane hipoteze, značaja i smera otkrivenih efekata. O ovoj temi je 1959. godine prvi put raspravljao statističar Teodor Sterling odnoseći se na oblasti u kojima je veća verovatnoća da će biti objavljena „uspešna“ istraživanja. Kao rezultat toga, „literatura iz takve oblasti se u značajnom delu sastoji od lažnih zaključaka koji proizilaze iz grešaka prve vrste u statističkim testovima značajnosti“.[4] U najgorem slučaju, lažni zaključci mogu biti smatrani kao istiniti ako je stopa objavljivanja negativnih rezultata preniska.
Pristrasnost objavljivanja se ponekad naziva efekat fioke. Ovaj termin sugeriše da studije sa nultim rezultatom često ne idu dalje od istraživačeve fioke. Termin „problem sa fiokom datoteka“ osmislio je psiholog Robert Rozental 1979. godine.[5]
Pristrasnost u pogledu pozitivnih rezultata, vrsta pristrasnosti objavljivanja, javlja se kada je veća verovatnoća da će autori podneti i da će urednici prihvatiti pozitivne rezultate nego negativne i neubedljive rezultate. Pristrasnost u izveštavanju o ishodima nastaje kada se mere i analiziraju višestruki ishodi, ali izveštavanje o ovim ishodima zavisi od značajnosti njihovih rezultata.
Nulti rezultat[uredi | uredi izvor]
U nauci, nulti rezultat je rezultat bez očekivanog sadržaja: to jest, predloženi rezultat je odsutan.[6] To je eksperimentalni ishod koji ne pokazuje inače očekivani efekat. Ovo ne implicira rezultat nula ili ništa, jednostavno rezultat koji ne podržava hipotezu.
U testiranju statističkih hipoteza, nulti rezultat se javlja kada se eksperimentalni rezultat ne razlikuje značajno od onoga što se može očekivati pod nultom hipotezom; njegova verovatnoća (pod nultom hipotezom) ne prelazi nivo značajnosti, odnosno prag postavljen pre testiranja za odbacivanje nulte hipoteze.
Dokazi[uredi | uredi izvor]
Postoji opsežna meta-istraživanja o pristrasnosti objavljivanja u oblasti biomedicine.[7] Istraživači koji su pratili klinička ispitivanja od podnošenja svojih protokola etičkim komitetima do objavljivanja njihovih rezultata primetili su da je veća verovatnoća da će oni sa pozitivnim rezultatima biti objavljeni. Pored toga, studije često ne izveštavaju o negativnim rezultatima kada se objave, kao što je pokazano istraživanjem koje upoređuje protokole studija sa objavljenim člancima.
Prisustvo pristrasnosti objavljivanja je ispitano u meta-analizama. Najveća takva analiza istraživala je prisustvo pristrasnosti u publikacijama u sistematskim pregledima medicinskih tretmana iz Kohrejn biblioteke.[8] Studija je pokazala da je 27% veća verovatnoća da će statistički pozitivni značajni nalazi biti uključeni u meta-analize efikasnosti nego drugi nalazi. Rezultati koji ne pokazuju dokaze o neželjenim efektima imaju 78% veću verovatnoću uključivanja u studije bezbednosti nego statistički značajni rezultati koji pokazuju neželjene efekte.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Značaj pristrasnosti objavljivanja može varirati, od neobjavljivanja jedne značajne studije, do ugrožavanja potpune procene terapijske oblasti. Međutim, kao i kod mnogih pristrasnosti, kvantitativno istraživanje velikih razmera ima tendenciju da se fokusira na dokumentovanje prevalencije pristrasnosti u publikaciji, pre nego na njen uticaj, a procena pravca i veličine pristrasnosti može biti teška. Kristin Šmuker i njene kolege su sproveli sistematski pregled proučavajući studije o pristrasnosti objavljivanja koje su dodatno procenile uticaj neobjavljenih studija na udružene efekte. Pronašli su samo sedam studija, koje su pokazale povećanje preciznosti objedinjenog efekta kada se uzmu u obzir neobjavljeni podaci; i dve studije koje su pokazale statistički značajan efekat neobjavljenih podataka na objedinjene procene.[9]
Rizici[uredi | uredi izvor]
Džon Joanidis, grčko-američki naučnik i pisac, tvrdi da „utvrđeni nalazi istraživanja često mogu biti jednostavno tačna merila preovlađujuće pristrasnosti”.[10] On navodi sledeće faktore kao one koji čine da rad sa pozitivnim rezultatom uđe u literaturu i zabranjuje radove sa negativnim rezultatima:
- studije sprovedene na terenu imaju male veličine uzoraka
- veličine efekata na terenu su obično manje
- postoji i veći i manji predizbor testiranih veza
- postoji veća fleksibilnost u dizajnu, definicijama, ishodima i analitičkim načinima
- postoje predrasude (finansijske interesne, političke ili druge)
- naučna oblast je popularna i postoji više naučnih timova koji se bave objavljivanjem
Preventivni koraci[uredi | uredi izvor]
Pristrasnost objavljivanja se može umanjiti kroz bolje zasnovane studije, poboljšane standarde istraživanja i pažljivo razmatranje istinitih i neistinitih veza. Bolje zasnovane studije odnose se na velike studije koje daju definitivne rezultate ili testiraju glavne koncepte i vode do meta-analize niske pristrasnosti. Poboljšani istraživački standardi kao što su predregistracija protokola, registracija zbirki podataka i privrženost utvrđenih protokola su druge tehnike.
U prethodnoj deceniji su se pojavile različite inicijative u SAD i EU koje su zahtevale da određena ispitivanja prijave rezultate direktno u registre kliničkih ispitivanja u formatu strukturiranih podataka u roku od 12 meseci od završetka, pružajući dodatni izvor podataka bez prepreka za objavljivanje u akademskim časopisima. Nažalost, sve je više dokaza da su ovi zakoni i smernice potkopani rupama u zakonu i lošom usklađenošću.
Registrovanje studija[uredi | uredi izvor]
U septembru 2004. urednici istaknutih medicinskih časopisa objavili su da više neće objavljivati rezultate istraživanja prevencije sponzorisana od strane farmaceutskih kompanija, osim ako to istraživanje nije registrovano u javnoj bazi podataka registra kliničkih ispitivanja od samog početka. Štaviše, neki časopisi podstiču objavljivanje protokola studija u svojim časopisima.[11]
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se složila da osnovne informacije o svim kliničkim ispitivanjima treba da budu registrovane na početku studije i da ove informacije treba da budu javno dostupne preko SZO platforme za međunarodni registar kliničkih ispitivanja. Pored toga, javna dostupnost kompletnih protokola studija, zajedno sa izveštajima o ispitivanjima, postaje sve češća za studije.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Song, F.; Parekh, S.; Hooper, L.; Loke, Y. K.; Ryder, J.; Sutton, A. J.; Hing, C.; Kwok, C. S.; Pang, C. (2010-02-22). „Dissemination and publication of research findings : an updated review of related biases”. Health Technology Assessment (na jeziku: engleski). 14 (8): 1—220. ISSN 2046-4924. doi:10.3310/hta14080.
- ^ Dickersin, K.; Chan, S.; Chalmersx, T. C.; Sacks, H. S.; Smith, H. (1987-12-01). „Publication bias and clinical trials”. Controlled Clinical Trials (na jeziku: engleski). 8 (4): 343—353. ISSN 0197-2456. doi:10.1016/0197-2456(87)90155-3.
- ^ Luijendijk, Hendrika J.; Koolman, Xander (2012-05-01). „The incentive to publish negative studies: how beta-blockers and depression got stuck in the publication cycle”. Journal of Clinical Epidemiology (na jeziku: engleski). 65 (5): 488—492. ISSN 0895-4356. PMID 22342262. doi:10.1016/j.jclinepi.2011.06.022.
- ^ Sterling, Theodore D. (1959). „Publication Decisions and Their Possible Effects on Inferences Drawn from Tests of Significance--Or Vice Versa”. Journal of the American Statistical Association. 54 (285): 30—34. ISSN 0162-1459. doi:10.2307/2282137.
- ^ Scargle, Jeffrey D. (1999-09-17). „Publication Bias (The "File-Drawer Problem") in Scientific Inference”. arXiv:physics/9909033.
- ^ Giunti, C. (1999-01-29). „A new ordering principle for the classical statistical analysis of Poisson processes with background”. Physical Review D. 59 (5): 053001. ISSN 0556-2821. doi:10.1103/PhysRevD.59.053001.
- ^ Decullier, Evelyne; Lhéritier, Véronique; Chapuis, François (2005-06-30). „Fate of biomedical research protocols and publication bias in France: retrospective cohort study”. BMJ (na jeziku: engleski). 331 (7507): 19. ISSN 0959-8138. PMID 15967761. doi:10.1136/bmj.38488.385995.8F.
- ^ Kicinski, Michal; Springate, David A.; Kontopantelis, Evangelos (2015-09-10). „Publication bias in meta‐analyses from the Cochrane Database of Systematic Reviews”. Statistics in Medicine (na jeziku: engleski). 34 (20): 2781—2793. ISSN 0277-6715. doi:10.1002/sim.6525.
- ^ Schmucker, Christine; Schell, Lisa K.; Portalupi, Susan; Oeller, Patrick; Cabrera, Laura; Bassler, Dirk; Schwarzer, Guido; Scherer, Roberta W.; Antes, Gerd (2014). „Extent of non-publication in cohorts of studies approved by research ethics committees or included in trial registries”. PloS One. 9 (12): e114023. ISSN 1932-6203. PMC 4275183
. PMID 25536072. doi:10.1371/journal.pone.0114023.
- ^ Ioannidis, John P. A. (30. 8. 2005). „Why Most Published Research Findings Are False”. PLoS Medicine. 2 (8): e124. ISSN 1549-1277. PMC 1182327 . PMID 16060722. doi:10.1371/journal.pmed.0020124.
- ^ „Trials |”. web.archive.org. 2007-08-02. Arhivirano iz originala 02. 08. 2007. g. Pristupljeno 2022-05-02.
