Pređi na sadržaj

Prostatitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prostatitis
SinonimiProstatosis
Mikrografija upaljene prostate, histološki korelat prostatitisa. Na levoj strani slike se vidi normalna neupaljena prostatična žlezda.
Specijalnostiurologija

Prostatitis je infekcija ili upala prostate koja se manifestuje kao nekoliko sindroma sa različitim kliničkim karakteristikama. Kako se termin prostatitis definiše kao mikroskopsko zapaljenje tkiva prostate i dijagnoza ove infekcije obuhvata širok spektar kliničkih stanja koja uključuju akutni i hronični bakterijski prostatitis, u kojem dokazano prisustvo infektivnog agensa, ali i sindrom prostatitisa ili češće hroničnog sindrom karličnog bola kod kojeg infektivni agens nije identifikovan i čiji etiologija multifaktorna i u većini slučajeva nejasna.

Prostatitis i hronični sindrom karličnog bola dijagnostikuju se na osnovu simptomatologije i dokaza infekcije i upale koji su lokalizovani u prostati. Iako je uzročni patogen otkriven rutinskim metodama u samo 5-10% slučajeva i za te oblike prostatitisa antimikrobna terapija ima racionalnu osnovu. Ostali pacijenti se leče empirijski brojnim farmakološkim i hirurškim metodama. Za očekivati je da će nedavni napredak u klasifikaciji i primeni savremenih metoda, uključujući molekularnu biologiju, obezbedi adekvatnu sistematizaciju terapijskih tretmana prostatitisa.[1]

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Nacionalni institut za zdravlje (NIH) prepoznao i definisao sistem klasifikacije za prostatitis 1999. godine, u kome je prikazao 4 sindroma prostatitisa (vidi tabelu):

Klasifikacija prostatitisa i hroničnog sindrom karličnog bola[1]
Tip Naziv i opis
I Akutni bakterijski prostatitis
II Hronični bakterijski prostatitis
Ponovljene infekcije mokraćnog trakta
Hronične infekcije prostate
III Hronični nebakterijski prostatitis - hronični karlični bolni sindrom (CPPS)
(neprijatan osećaj ili bol u predelu karlice, koji traje najmanje tri meseca sa različitim poremećajima mokrenja i seksualnih tegoba)
IIIa- Inflamatorni hronični abakterijski prostatitis (leukociti u spermi)
IIIb- Neinflamatorni hronični abakterijski prostatitis (bez leukocita u spermi)
IV Asimptomatski inflamatorni prostatitis
(histološki prostatitis)
Dokazi o zapaljenju u bioptatu, spermi/ekspretu prostate, bez simptoma

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Morbiditet

[uredi | uredi izvor]

Prostatitis je jedna od najčešćih bolesti koja se javlja u urološkim ordinacijama, koja se samo u Sjedinjenim Državama,u kojima je zabeleženo oko dva miliona ambulantnih slučajeva godišnje.[2][3][4] Dijagnoza se postavlja kod približno 25% muških pacijenata koji imaju genitourinarne simptome. Dok je studije autopsije otkrila histološku prevalenciju prostatitisa od 64-86%.

Otprilike 8,2% muškaraca ima prostatitis u nekom trenutku svog života.[5] Među četri kategorije prostatitisa, najčešći je hronični prostatitis/hronični karlični bolni sindrom, koji čini 90-95% slučajeva prostatitisa. Akutni bakterijski prostatitis i hronični bakterijski prostatitis čine oko 2-5% slučajeva. Pošto se asimptomatski inflamatorni prostatitis identifikuje samo slučajno, teško je proceniti njegovu ukupnu prevalenciju.

Prevalencija prostatitisa među muškarcima u Severnoj Americi, Evropi i Aziji se procenjuje na između 2-10%.[6] 

Starost

[uredi | uredi izvor]

Kod pacijenata mlađih od 35 godina, najčešća varijanta sindroma je akutni bakterijski prostatitis. Bolesti povezane sa HIV-om se takođe pretežno primećuju kod mlađih pacijenata.

Među starijim pacijentima, najčešći je nebakterijski prostatitis. Prema izveštajima o slučajevima Vegenerove granulomatoze u četvrtoj i petoj deceniji života, prostatitis može biti prezentna karakteristika Vegenerove granulomatoze i klinička manifestacija relapsa.[7][8][9]

Gljivične infekcije sa  kokcidioidomikozom, blastomikozom, histoplazmozom, kriptokokozom, kandidijazom, aspergilusom i parakoki-dioidomikozom i mikobakterijska infekcija sa M tuberkulozom  su takođe prijavljene kod starijih pacijenata.[10]

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Akutni bakterijski prostatitis može biti uzrokovan uzlaznom infekcijom kroz uretru, refluksom urina u kanale prostate ili direktnim širenjem ili širenjem limfe iz rektuma. Približno 80% patogena su gram-negativni organizmi ( Escherichia coli, Enterobacter, Serratia, Pseudomonas, Enterococcus, i Proteus species).[11][12][13] Mešovite bakterijske infekcije su neuobičajene. Iako se većina slučajeva može pripisati gore pomenutim bakterijama, postoji jedan izveštaj o slučaju prostatitisa koji je posledica Aeromonas hydrophila i A caviae  koji je bolesnik dobio tokom ronjenja u pećini na Floridi.[14]

Uzmite u obzir infekciju Neisseria gonorrhoeae i Chlamydia trachomatis kod svakog muškarca mlađeg od 35 godina koji ima simptome urinarnog trakta.

Bolesnici u staračkim domovima sa stalnim uretralnim kateterima takođe mogu biti izloženi povećanom riziku od akutnog bakterijskog prostatitisa.

Skleroterapija za rektalni prolaps takođe može povećati rizik.[15]

Hronični bakterijski prostatitis može biti posledica sledećih faktora:[11]

  • Primarni problem disfunkcije mokrenja, bilo strukturni ili funkcionalni
  • E coli je odgovorna za 75-80% slučajeva hroničnog bakterijskog prostatitisa. Enterokoki i gram-negativni aerobi kao što je Pseudomonas se obično izoluju u ostatku slučajeva.
  • C trachomatis,Ureaplasma species, Trichomonas vaginalis
  • Neuobičajeni organizmi, kao što su M tuberculosis i Coccidioides, Histoplasma, iCandida su vrste koje se takođe moraju uzeti u obzir. Tuberkulozni prostatitis se može naći kod pacijenata sa tuberkulozom bubrega
  • Virus humane imunodeficijencije
  • Humani citomegalovirus
  • Inflamatorna stanja (npr. sarkoidoza)

Etiologija hroničnog prostatitisa i hronični karlični bolni sindrom je slabo shvaćena, ali može uključivati infektivni ili inflamatorni inicijator koji dovodi do neuroloških povreda i disfunkcije karličnog dna koju karakteriše povećan tonus karlice.[5] Najzastupljenije mesto bola je perinealno (63% pacijenata), a zatim slede testis i penis. Čini se da urogenitalni bol više smeta pacijentima od urinarnih simptoma.

Inflamatorna bolest creva prisutna je kod 25% pacijenata sa hroničnim karličnim bolnim sindrom.[16] Oko 5-8% muškaraca sa ovim sindromom na kraju ima bakterijski patogen izolovan iz mokraće ili iscedka prostate.

Uzroci hroničnog prostatitisa i sindroma hroničnog karličnog bola mogu uključivati sledeće:

  • Funkcionalna ili strukturna patologija mokraćne bešike, kao što je primarna opstrukcija vezikalnog vrata, pseudodisinergija (neuspeh spoljašnjeg sfinktera da se opusti tokom mokrenja), poremećena kontraktilnost detruzora ili akontraktilni mišić detruzora
  • Opstrukcija ejakulacionog kanala
  • Povećana napetost bočnog zida karlice
  • Nespecifično zapaljenje prostate

Uzroci asimptomatskog inflamatornog prostatitisa su nedovoljno shvaćeni.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa akutnim bakterijskim prostatitisom mogu imati sledeće znake i simptome bolesti:[11]

  • Groznica, jeza, malaksalost
  • Artralgije, mijalgije
  • Perinealni / prostatični bol, disurija
  • Simptomi opstruktivnog urinarnog trakta, uključujući disuriju, nokturiju, slab mlaz i nepotpuno pražnjenje
  • Slabo izražen bol u leđima, bol u donjem stomaku
  • Spontano pražnjenje iz uretre

Pacijenti sa hroničnim bakterijskim prostatitisom obično nemaju sistemske simptome. Umesto toga, ovi pacijenti mogu imati sledeće:[17]

  • Intermitentna disurija
  • Intermitentni simptomi opstrukcije urinarnog trakta
  • Ponavljajuće infekcije urinarnog trakta[5]

Pacijenti sa hroničnim prostatitisom i sindromom hroničnog karličnog bola mogu imati sledeće znake i simptome:[18]

  • Bol ili nelagodnost u karlici, uključujući perinealni, suprapubični, kokcigealni, rektalni, uretralni i testikularni/skrotalni bol više od 3 od prethodnih 6 meseci bez dokumentovanih infekcija urinarnog trakta izazvanih uropatogenima.[5]
  • Simptomi opstrukcije urinarnog trakta, uključujući učestalost, disuriju i nepotpuno mokrenje
  • Ejakulacioni bol
  • Erektilna disfunkcija

Asimptomatski inflamatorni prostatitis po definiciji ne proizvodi simptome.

Ne gtreba zanemariti prostatitis kada traži uzrok sepse kod pacijenata sa dijabetes melitusom, pacijenata na dijalizi zbog hronične bubrežne insuficijencije, pacijenata sa oslabljenim imunitetom i pacijenata nakon operacije koji su imali uretralne instrumente. U svim tim okolnostima, prostatitis može dovesti do urosepse.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Značajno je da nalazi fizičkog pregleda, posebno rektalnog pregleda, nisu specifični za svaku dijagnostičku kategoriju prostatitisa. Međutim, pregled kod pacijenata sa akutnim bakterijskim prostatitisom može otkriti sledeće:

  • Suprapubična osetljivost abdomena
  • Povećana osetljiva bešika zbog zadržavanja urina

Tokom pregleda treba izbegavati masažu prostate kod pacijenata sa akutnim bakterijskim prostatitisom.

Fizički pregled kod pacijenata sa hroničnim bakterijskim prostatitisom može otkriti sledeće:

  • Normalni nalaz na pregledima između akutnih epizoda
  • Nodule ili normalnu žlezda na digitalnom rektnom pregledu
  • Suprapubična osetljivost tokom akutnih epizoda

Fizički pregled pacijenata sa hroničnim prostatitisom i sindromom hroničnog karličnog bola može otkriti sledeće:

  • Blago osetljiva ili normalna prostata na digitalnom rektnom pregledu
  • Zategnut analni sfinkter na digitalnom rektnom pregledu

Digitalni rektalni pregled kod pacijenata sa asimptomatskim inflamatornim prostatitisom može otkriti normalnu prostatu.

Kod bolesnika sa kliničkim pogoršanjem bolesti uprkos odgovarajućem lečenju, ili kod onih koji su imunokompromitovani ili predisponirani na bakterijemiju ili embolijske komplikacije (dijabetičari, HIV pozitivni), savetuje se snimanje karlice kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom, ili pregled ultrazvukom sa transrektalnom sondom, da bi se dijagnostikovao apsces prostate.

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Diferencijalno dijagnostički kod prostatitisa trebalo bi uzeti u obzir ova stanja:[19]

  • Cistitis .
  • Dobročudnu hiperplaziju prostate.
  • Kalkulozu urinarnog trakta.
  • Strano telo u urinarnom traktu.
  • Rak mokračne bešike.
  • Apsces prostate.
  • Enterovezikalnu fistulu.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Odmah po uzorkovanju mokraće akutni bakterijski prostatitis zahteva brzo uvođenje empirijskih antibiotika ( dok ne pristignu rezultati kulture koja je uzeta u početku lečenja) koji pokrivaju najčešće prouzrokovače iz grupe gram-negativnih bakterija (penicilini širokog spektra, cefalosporini treće generacije i fluorohinoloni u kombinaciji sa aminoglikozidima). Kak su podaci o lečenju akutnog prostatitisa ograničeni i nema uporednih ispitivanja koji bi procenili optimalni antimikrobni izbor preporuke za empirijsku terapiju zasnivaju se na verovatnoći da je neka bakterija izazvala infekciju. Najčešće se koriste dva antibiotika iz različitih grupa. Preporuka je upotreba penicilina širokog spektra, cefalosporina treće generacije i fluorohinolona koji se inicijalno kombinuju sa aminoglikozidima. Po završetku parenteralne primene antibiotika, nastavlja se sa primenom antibiotika peroralno najmanje još dve do četiri nedelje (fluorohinoloni, trimethoprim-sulfomethohazole). Ukoliko se primenjuju antibiotici peroralno, terapija treba da traje minimum četiri nedelje, a ima i preporuka da traje 6–8 nedelja.

Ukoliko se u prvih 48 sati lečenja ne postigne smanjenje tegoba, bolesnika treba uputiti na bolničko lečenje a zbog sumnje na pojavu komplikacija kao što su retencija mokraće, apscesi u prostati ili se radi o bakterijskoj rezistenciji.[20] U toku hospitalizacije antibiotici se primenjuju intravenski uz rehidraciju, antipiretike, antiflogistike i analgetike.

Kod hroničnog prostatitisa, gde kamenci služe kao žarište infekcije, može biti potrebna transuretralna resekcija prostate (TURP) ili totalna prostatektomija.

Kod hroničnog abakterijskog prostatitisa, savremenija terapija predviđa upotrebu neuromodulatornih lekova kao što je pregabalin.[21]

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Kod akutnog bakterijskog prostatitisa prognoza je dobra ako je lečenje pravovremeno i adekvatno.

Kod hroničnih oblika bolesti sa egzacerbacijama važno je identifikovati i lečiti osnovna stanja, pre svega od strane urologa, jer su recidivi česti.

Prevencija

[uredi | uredi izvor]

Prostatitis je oboljenje koje nema pravu prevenciju. Kod bolesnika koji su asimptomatski po završetku lečenja, rutinske analize mokraće i urinokulture nisu potrebni. Samo u slučaju perzistiranja i ponovne pojave tegoba, posebno kod mlađih bolesnika, kod kojih postoji sumnja na uzročnike iz grupe seksualno prenosivih bolesti, potrebno je obaviti mikrobiološke preglede i kod partnera.

Primena antibiotika može se ponoviti u dužem vremenskom periodu, višom dozom leka ili drugim lekom.[22] Rekurentnost je osobina hroničnog bakterijskog prostatitisa i zahteva primenu antibiotika. Rekurentnost može biti posledica pojave rezistencije na antibiotike, nepotpunog pridržavanja protokola lečenja ili smanjene apsorpcije leka. Fluorohinoloni ostaju lekovi izbora za rekurentni bakterijski prostatitis.[23] U slučaju da su primenjeni u prvoj epizodi infekcije manje od četiri nedelje, predlaže se duža primena, najmanje šest nedelja, ukoliko se ne posumnja na rezistenciju bakterija na primenjenu grupu antibiotika.[24]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Krieger, J. N.; Nyberg L Jr, Nickel JC (1999). „NIH consensus definition and classification of prostatitis”. JAMA. 282: 236—7. .
  2. ^ Collins, M. M.; Stafford, R. S.; O'Leary, M. P.; Barry, M. J. (april 1998). „How common is prostatitis? A national survey of physician visits”. Journal of Urology. 159 (4): 1224—8. PMID 9507840. doi:10.1016/S0022-5347(01)63564-X. .
  3. ^ Nickel, J. C.; Downey, J.; Hunter, D.; Clark, J. (mart 2001). „Prevalence of prostatitis-like symptoms in a population based study using the National Institutes of Health chronic prostatitis symptom index”. Journal of Urology. 165 (3): 842—5. PMID 11176483. doi:10.1016/S0022-5347(05)66541-X. .
  4. ^ Schaeffer, A. J. (2006-10-19). „Clinical practice. Chronic prostatitis and the chronic pelvic pain syndrome”. Chronic Prostatitis and the Chronic Pelvic Pain Syndrome. New England Journal of Medicine. 355 (16): 1690—8. PMID 17050893. doi:10.1056/NEJMcp060423. .
  5. ^ a b v g Murphy, A. B.; Macejko A; Taylor A; Nadler RB (2009). „Chronic prostatitis: management strategies”. Drugs. 69 (1): 71—84. .
  6. ^ Ku, J. H.; Kim, S. W.; Paick, J. S. (decembar 2005). „Epidemiologic risk factors for chronic prostatitis”. Int Journal of Andrology. 28 (6): 317—27. .
  7. ^ Awadh, B.; Watson, K.; Abdou, N. I. (februar 2006). „Wegener prostatitis presenting with acute urinary retention”. J Clin Rheumatol. 12 (1): 50—1. PMID 16484887. doi:10.1097/01.rhu.0000200340.31551.e9. .
  8. ^ uong, D. L.; Papo T; Piette JC; Wechsler B; Bletry O, Richard F; et al. (maj 1995). „Urogenital manifestations of Wegener granulomatosis”. Medicine (Baltimore). 74 (3): 152—61. .
  9. ^ Middleton, G.; Karp, D.; Lee, E.; Cush, J. (mart 1994). „Wegener's granulomatosis presenting as lower back pain with prostatitis and ureteral obstruction”. J Rheumatol. 21 (3): 566—9. PMID 8006905. .
  10. ^ Khan, F. U.; Ihsan AU; Khan HU; Jana R; Wazir J, Khongorzul P; et al. (oktobar 2017). „Comprehensive overview of prostatitis”. Biomed Pharmacother. 94: 1064—1076. .
  11. ^ a b v Davis NG, Silberman M. Bacterial Acute Prostatitis. 2022 Jan.
  12. ^ Krieger, J. N.; Dobrindt, U.; Riley, D. E.; Oswald, E. (jun 2011). „Acute Escherichia coli prostatitis in previously health young men: Bacterial virulence factors, antimicrobial resistance, and clinical outcomes”. Urology. 77 (6): 1420—5. PMID 21459419. doi:10.1016/j.urology.2010.12.059. 
  13. ^ Brede, C. M.; Shoskes, D. A. (april 2011). „The etiology and management of acute prostatitis”. Nat Rev Urol. 8 (4): 207—12. PMID 21403661. S2CID 23639245. doi:10.1038/nrurol.2011.22. 
  14. ^ Barash, A.; Stern, E.; Hoelle, R. (novembar 2021). „A Case Report of Acute Prostatitis Secondary to Use of P-valve Condom Catheter During Cave Diving”. Clin Pract Cases Emerg Med. 5 (4): 436—439. .
  15. ^ Feneley, M.; Kirby, R. S.; Parkinson, C. (januar 1996). „Clinico-pathological findings simulating prostatic malignancy following sclerotherapy: A diagnostic pitfall”. British Journal of Urology. 77 (1): 157—8. PMID 8653295. doi:10.1046/j.1464-410X.1996.86833.x. .
  16. ^ Rees J, Abrahams M, Doble A, Cooper A, Prostatitis Expert Reference Group (PERG) (oktobar 2015). „Diagnosis and treatment of chronic bacterial prostatitis and chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome: a consensus guideline”. BJU Int. 116 (4): 509—25. .
  17. ^ Perletti G, Trinchieri A, Stamatiou K, Magri V (februar 2022). „Safety considerations with new antibacterial approaches for chronic bacterial prostatitis”. Expert Opin Drug Saf. 21 (2): 171—182. .
  18. ^ Khattak AS, Raison N, Hawazie A, Khan A, Brunckhorst O, Ahmed K. Contemporary Management of Chronic Prostatitis. Cureus. 2021 Dec. 13 (12):e20243.
  19. ^ Sharp, V. J.; Takacs EB; Powell CR (avgust 2010). „Prostatitis: diagnosis and treatment”. American Family Physician. 1582 (4): 397—406. 
  20. ^ Caron, F.; Galperine, T.; Flateau, C.; Azria, R.; Bonacorsi, S.; Bruyère, F.; Cariou, G.; Clouqueur, E.; Cohen, R.; Doco-Lecompte, T.; Elefant, E.; Faure, K.; Gauzit, R.; Gavazzi, G.; Lemaitre, L.; Raymond, J.; Senneville, E.; Sotto, A.; Subtil, D.; Trivalle, C.; Merens, A.; Etienne, M. (2018). „Practice guidelines for the management of adult community-acquired urinary tract infections”. Med Mal Infect. 48 (5): 327—58. PMID 29759852. S2CID 44098927. doi:10.1016/j.medmal.2018.03.005. .
  21. ^ Pirola, Giacomo Maria; Verdacchi, Tiziano; Rosadi, Stefano; Annino, Filippo; De Angelis, Michele (2019). „Chronic prostatitis: Current treatment options”. Research and Reports in Urology. 11: 165—174. PMC 6556531 Slobodan pristup. PMID 31240202. doi:10.2147/RRU.S194679 Slobodan pristup. 
  22. ^ EAU Guidelines (2021). Urological infections: 33—7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  23. ^ Schaeffer, A. J.; Darras, F. S. (1990). „The efficacy of norfloxacin in the treatment of chronic bacterial prostatitis refractory to trimethoprim-sulfamethoxazole and/or carbenicillin”. Journal of Urology. 144 (3): 690—3. .
  24. ^ Weidner, W.; Schiefer, H. G. (1991). „Chronic bacterial prostatitis: therapeutic experience with ciprofloxacin”. Infection. 19 (Suppl 3): S165. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Простатитис&oldid=28899475”