Proterozoik

Geološki sat s glavnom podelom vremena od postanka Zemlje.

Proterozoik (od grčkih reči προτερος - proteros = bivši, raniji i ζωον - zoon = živa bića) je eon u ranoj fazi razvoja planete Zemlje u prekambrijumu. Trajao je od kraja arhaika pre otprilike 2,5 milijarde godina do početka fanerozoika pre otprilike 541 milion godina.

Istorija i etimologija

Termin proterozoik u njegovom engleskom obliku prvi je pomenuo Samjuel Frenklin Emons na Petom međunarodnom kongresu geologa. Time je ukazao da vreme nastanka klastičnih formacija leži između arhaika i kambrija. Taj naziv je trebalo da ukaže na to da su ove formacije nastale pre dokazanog porekla živog sveta iz paleozoika, a da se uopšte ne dokazuje da su to bili prvi tragovi života.

Atmosfera

Jedna od karakteristika proterozoika je stvaranje atmosfere koja je sadržavala kiseonik. Već na kraju arhajskog perioda, pre 2,5 milijarde godina, udeo kiseonika u Zemljinoj atmosferi počeo je da raste. Iako su proizvodnju kiseonika započela živa bića koja su izvršila fotosintezu pre milijardu godina, tek od ovog eona kiseonik je u većoj meri ušao u atmosferu. Do tada je ovaj proces sprečavao zarobljavanje kiseonika tokom oksidacije neorganskih materija rastvorenih u morskoj vodi, posebno jona gvožđa i jona drugih teških metala. Takvi metalni joni u redukovanom stanju vremenom su oksidovani u okside metala i tek tada je slobodan kiseonik mogao da dospe u atmosferu. Sa povećanjem koncentracije kiseonika u atmosferi mogao je da nastane i ozon koji je imao sposobnost da filtrira ultraljubičasto svetlo koje je štetno za živa bića. Na ovaj način kiseonik je omogućio razvoj životinjskog sveta.

U ovom periodu klima je nekada imala drugačiji značaj nego danas, jer postoje naznake da je u to vreme Zemlja bila potpuno prekrivena snegom i ledom (tzv. Snežna kugla Zemlja).