Pređi na sadržaj

Projekat muzičkog genoma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ideju projekta muzičkog genoma (engl. Music Genome Project) su prvi, kasne 1999. godine smislili Will Glaser i Tim Westergren. Da bi izneli svoju ideju na tržište u januaru 2000. godine oni udružuju snage sa Jon kraft-om i osnivaju Savage Beast Technologies. Projekat muzičkog genoma predstavlja napor da se „Uhvati suština muzike na najosnovnijem nivou“, u tu svrhu se koristi skoro 400 atributa koji opisuju pesme i kompleksni matematički algoritmi za njihovo organizovanje. Pod vođstvom Nolan Gasser-a i tima mužičkih eksperata, obi atributi se dodatno usavršavaju i nadograđuju.

Projekat muzičkog genoma je u celosti razvijen od strane Pandora Medija Inc.(Pandora Media Inc.). Projekat muzičkog genoma se koristi kao osnova tehnoogije za rad Pandora internet radija. Na je Pandora Medija licencirao ovu tehnologiju za korišćenje drugim firmama, danas je koristi samo za sopstvene radio stanice.

Kako funkcioniše

[uredi | uredi izvor]

Projekat muzičkog genoma se trenutno sastoji od 5 pod-genoma:

Data pesma je reprezentovna vektorom koji sadrži vrednosti za oko 400 „gena“ odnosno osobina. Svaki gen odgovara jednoj karakteristici muzke, na primer, tonalitet, ritam, muzička harmonija, vrste pozadinskih vokala i mnogi drugi. Rok i pop pesme imaju 150 gena, rep pesme 350, džez oko 400, svetska i klasična muzika imaju od 300 do 500 gena. Ceo sistem zavisi od dovoljnog broja gena kako bi doneo korisne rezultate. Svaki gen ima definisan svoj stepen važnosti od 0 do 5. Korišćenem ovih osobina iliti gena kostruiše se lista ostalih sličnih pesama, koristeći kompanijin „algoritam podudaranja“. Svaka pesma zasebno se analizira od strane muzičara u procsu koji traje 20 do 30 minuta po pesmi.

Baza projekta muzičkog genoma se gradi korišćenem metodologije koja uključuje korišćenje precizno definisane terminologije, doslednog okvira referenci i kontrole podataka kako bi se obezbedlo da integritet podataka otane visok.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]