Projektna nastava

Projektna nastava je model organizovanog projekta, (engl. Project-Based Learning), predstavlja savremene koncepte učenja i poučavanja, i za cilj ima razvijanje funkcionalnih znanja učenika.

Projekat je kompleksan zadatak zasnovan na izazovnom i interesantnom pitanju ili problemu, koji traži od učenika da postavi istraživanje, istraži, reši problem kroz duži vremenski period i donese konačni produkt koji se javno prezentuje. (Džon  V. Tomas, 2000) Može se naći i pod nazivom: podučavanje metodom projekta (Project-Method Teaching), nastava orijentisana na projekte (Project oriented instruction) ili nastava zasnovana na projektima (Project-Based Learning). To je „najsloženiji oblik praktičnog smisaonog i intenzivnog sticanja znanja iz celovitih delatnosti, odnosno iz problemskih celina i oblasti saznanja, predstavljanja, transfera i prezentovanja, upotrebe i primene konkretnog znanja. Zahtevi ove nastave su najbrže i najefikasnije postizanje ciljeva, kao i razrađenih kriterijuma za vrednovanje rezultata konačnih ciljeva nastave kroz njihovu konkretizaciju u rešavanju problema“. (Vesna Knežević, 2007)

Začetnici projekta u saradničkoj nastavi

Utemeljivač projektne nastave je američki filozof Dž. Djui (1859-1952), a nastavljači su V.H. Kilpatrik (1871 – 1965), A. H. Maslov (1908-1970) i Dž. Bruner sredinom 20.veka.

Džon Djui, kao začetnik nastave zasnovane na projektima, bio je pristalica teorije pragmatizma ~ nauka i znanje u službi praktičnih potreba, tj. da je zadatak škole da uči učenike životu kroz praktične radove; umesto predavanja, znanja se stiču kroz sopstvena iskustva u socijalnom kontekstu, a na osnovu interesovanja dece (za komunikacijom, istraživanjem, umetničkim izražavanjem, radom).

Tridesetih godina 20. veka uveden je u literaturu i obrazovnu praksu izraz projektna nastava koju alternativno nazivaju  i obrazovanje iskustvom ~ Uvođenje istraživačke metode u nastavu.

U savremenoj pedagoškoj teoriji

Karakteristike

Projektna nastava predstavlja nov način organizacije nastava u kojoj učenici nisu pasivni posmatrači, već aktivni učesnici. Zasniva se na drugačijem obliku rada od tradicionalnog. Frontalna nastava je svedena na minimum u vidu davanja instrukcija za rad i usmeravanja.

Projektna nastava podrazumeva interdisciplinarni rad. Karakteristike su: usmerenost na interesovanja učenika, autentičnost sadržaja koji se obrađuju, interdisciplinarnost projektnih tema, izmenjena uloga nastavnika, saradnička nastava i učenje, timski rad učenika, planiranje usmereno prema cilju, istraživački pristup, odgovornost učenika za sopstveno učenje, upotreba savremene tehnologije, nastava koja izlazi iz okvira učionice i škole, razvoj socijalnih kompetencija učenika itd.

Predstavlja alternativu predavačkoj nastavi pre svega zbog svoje usmerenosti na učenika, na ciljeve i ishode učenja. Karakteriše je iskustveno i kooperativno učenje i različiti oblici i tehnike aktivnog učenja; usmerena je na razvijanje viših kognitivnih sposobnosti i veština i socijalnih veština i vrednosti. Akcenat je na planiranju i izradi projekta, a ceo nastavni proces se organizuje oko toga. Produkt nastave se javno prezentuje. Produkti projekta mogu biti: predstava, izložba, kratki film, tekst u novinama, nastup na lokalnoj televiziji, predavanje za roditelje.

U ovakvom obliku nastave, učenici imaju ulogu saradnika u rešavanju problemskih zadataka koji zahtevaju istraživanje različitih izvora znanja, korelaciju znanja, organizacione veštine. Na taj način se stiče funkcionalnost znanja.

Ovaj oblik nastave učenicima daje mogućnost da uče i deluju samostalno – svoj rad sami organizuju, preuzimaju zadatke na odgovoran način, tragaju za mogućim rešenjima. 

Cilj: osposobljavanje učenika za organizovanje i vođenje projekata. Kroz to će oni učiti: da uče, istražuju, pretražuju, filtriraju i koriste informacije, razvijaju socijalne veštine, sarađuju, stiču praktične i menadžerske veštine, grade pozitivan self koncept...

Projektna nastava podrazumeva uravnoteženost kognitivnog učenja, razvoja manuelnih sposobnosti, emocionalnog i socijalnog iskustva. Učenici uče u timu, rešavanjem problema i uče otkrićem. Njena vrednost se nalazi u činjenici da učenici tokom realizacije projekta spontano uče neke sadržaje i ovladavaju kognitivnim i socijalnim veštinama. U projektnoj nastavi dolazi do povezivanja poznatog i nepoznatog, učenja pomoću primera (egzemplarno učenje), učenja primenjivanjem znanja, kao i kombinovanja konvergentnog (logičkog) i divergentnog (stvaralačkog) mišljenja.

Projektna nastava uslovljava otvorenost škole i povezivanje sa sredinom koja je okružuje.

Kod učenika se unapređuje samostalnost, vlastita inicijativa, spremnost za preuzimanje odgovornosti, sposobnost sarađivanja, korišćenja raspoloživih resursa, orijentisanost ka cilju, kreativnost, timski rad...

Vrste

Po tome koliko je učesnika uključeno u projekat, oni mogu biti lični projekti ili mali projekti koji angažuju nekoliko učenika. Mogu biti razredni, gde su uključeni svi učenici jednog razreda, kao i projekti cele škole.

Svaki dobar projekat mora imati:

• Cilj i produkt
• Složeniji zadatak
• Određeno vreme trajanja
• Rad učenika po grupama, uz saradnju svih grupa

Uloga nastavnika i učenika u projektnoj nastavi:

Nastavnik je u ulozi mentora/partnera/koordinatora (prati tok projekta, učenicima obezbeđuje informacije o resursima i stvara uslove i prilike za samostalni saradnički rad, unosi svoje stručno znanje).

Učenici samostalno uče uz vlastitu odgovornost. Oni u velikoj meri sami organizuju svoje procese učenja. Cilj je da sami realizuju projekat i steknu iskustveno znanje koje na tipičnim školskim časovima nisu u mogućnosti da ostvare (velike učeničke grupe, strogi vremenski okviri, stroge granice među nastavnim predmetima, ograničena nastavna sredstva...). 

Organizacija projektne nastave

Projektna nastava integriše različite kurikulume, uključuje veći broj nastavnika u zajednički rad sa svojim kolegama i učenicima. U takvom timu ljudi, okupljenom oko zajedničkog zadatka, razvija se i kreativnost. Do rešenja se može doći na različite načine olujom ideja pri zajedničkom radu u timovima. Sam način organizacije rada, podrazumeva i podelu zadataka između članova grupe, pri čemu svako dobija svoj deo zadatka. Potrebno je naglasiti i to da se podela zadataka treba vršiti prema mogućnostima svih učesnika u radu o čemu treba posebno voditi računa. Na ovaj način, mogu se lakše evaluirati koraci preduzeti u cilju dolaska do rešenja problema, a atmosfera tokom rada je pozitivna i motivišuća za učesnike istraživanja.

Prethodna istraživanja

Projektna nastava predstavlja nov način organizacije nastava u kojoj učenici nisu pasivni posmatrači, već aktivni učesnici. Zasniva se na drugačijem obliku rada od tradicionalnog. Frontalna nastava je svedena na minimum u vidu davanja instrukcija za rad i usmeravanja. U ovakvom obliku nastave, učenici imaju ulogu saradnika u rešavanju problemskih zadataka koji zahtevaju istraživanje različitih izvora znanja, korelaciju znanja, organizacione veštine. Na taj način se stiče funkcionalnost znanja. Razne benefite projektne nastave, u svom radu opisuje Stefani Bel naglašavajući da se znanja stečena na ovakav način, ne mogu procenjivati standardizovanim testovima jer ona razvija kritičko razmišljanje učenika tokom faza istraživanja. Autorka ističe da se projektnom nastavom povećava i motivisanost učenika za rad, ali i poboljšanje akademskih postignuća. Saradnjom između učenika, razvija se i tolerancija među njima, tako da  projektna nastava pospešuje rad u multikulturalnim sredinama. Vorončenkon i saradnici tvrde da se na ovaj način otklanjaju različitosti među učenicima.

Jedna od brojnih odlika projektne nastave je vreme potrebno za njeno planiranje i sprovođenje. Prema Lamu, faktor koji značajno utiče na organizovanje ovakvog modela rada je vreme koje je potrebno da nastavnici izdvoje kako bi je organizovali, ali i finansijska stimulacija.

Faze projektne nastave

Projektna nastava ima 6—10 etapa:

• Pronalazak / odabir teme
• Formulisanje ciljeva
• Planiranje i priprema
• Realizacija projekta
• Prezentacija projekta
• Evaluacija i refleksija

Obrazovni sistem Srbije prepoznaje projektnu nastavu. Pravilnikom o ocenjivanju za osnovnu školu  predviđeno je ocenjivanje aktivnosti učenika u okviru projektne nastave. Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnoj školi, u delu koji se odnosi na način i postupak ocenjivanja, između ostalog navodi da se učešće učenika u projektu takođe ocenjuje. Dobro je kombinovati procene nastavnika sa procenama učenika i njihovim samovrednovanjem. 

Vrednost projektne nastave postoji i kada nisu ostvareni definisani ciljevi ili kada neplanirane teškoće ometaju realizaciju projekta. Iz neuspelog projekta može se unaprediti dalji rad.

Uloge nastavnika i učenika u različitim etapama projektne nastave

Etapa nastavne aktivnosti	Aktivnost nastavnika	Aktivnost učenika
1. Izbor teme i formulisanje okvirnog cilja projekta	Zajedno sa učenicima predlaže teme i formuliše pšte obrazovne i projektne ciljeve.	Raspravljaju i zajedno s nastavnikom biraju temu.
2. Podela teme na podteme i formulisanje posebnih ciljeva za svaku podtemu	Pomaže učenicima u postavljanju i preciziranju podtema.	Predlažu  ili biraju ponuđene podteme
3. Formiranje grupa/timova i podela zaduženja	Formira grupe po izabranim podtemama vodeći računa o interesovanjima učenika	U okviru malih grupa/timova među sobom dele uloge radi uspešnije realizacije izabranog zadatka.
4. Pripremanje materijala za istraživački rad	Unapred razrađuje zadatke, pitanja za istraživački rad i priprema potrebne resurse	Prihvataju obaveze u izradi zadatka
5. Određivanje roka za završetak projektne aktivnosti i dogovor o prezentaciji rezultata	Organizuje raspravu i učestvuje u njoj.	Raspravljaju i utvrđuju oblike prezentovanja rezultata svojih istraživanja.
6. Razrada projekta, istraživanje	Prati i usmerava rad učenika.	Istražuju prema unapred utvrđenim zadacima i procedurama uz instrukcije nastavnika/bibliotekara.
7. Objedinjavanje rezultata manjih grupa/timova	Upućuje učenike kako da objedine rezultate.	Objedinjuju rezultate prema prihvaćenim pravilima.
8. Prezentacija	Nastavnik organizuje (javnu) prezentaciju	Izveštavaju o rezultatima svog rada i dobijaju povratne informacije
9. Refleksija	Nastavnik procenjuje rezultate realizovanih aktivnosti i efekat svog rada.	Učenici ocenjuju čitav proces, svoju ulogu i doprinos u procesu učenja.

Literatura

1. Ivić, I., Pešikan, A., Antić, S.,  Aktivno učenje: priručnik za primenu metoda aktivne nastave/učenja, Institut za psihologiju, Beograd, 2003. 
2. Đorđević, Vesna, Inovativni modeli nastave, Obrazovnatehnologija 4/2007
3. Matijević, Milan, Projektnoučenje, Znamen: Nastavničkisuputnik 2008./09:
4. Bob veza|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} 
5. Projekt metoda i problemska nastava
6. Projektna nastava- prijedlozi za primjenu
7. Vilotijević, Mladen i Nada Vilotijević. „Projektna nastava“
8. Bell, S. (2010): Project-Based Learning for the 21st Century: Skills for the Future. The Clearing House, 83, 39–43.
9. Lam, S., Cheng, R. W., Choy, H. C. (2010): School support and teacher motivation to implement project-based learning. Learning and Instruction,  
10. Projekt metoda i problemska nastava
11. Projektna nastava- prijedlozi za primjenu
12. Vilotijević, Mladen i Nada Vilotijević. „Projektna nastava“
13. Bell, S. (2010): Project-Based Learning for the 21st Century: Skills for the Future. The Clearing House, 83, 39–43.
14. Lam, S., Cheng, R. W., Choy, H. C. (2010): School support and teacher motivation to implement project-based learning. Learning and Instruction. 20: 487—497.  .
15. Voronchenko, T., Klimenko, T., Kostina I. (2014): Learning To Live In A Global World: Project – Based Learning In Multicultural Student Groups As A Pedagogy Of Tolerance Strategy. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 191, 1489 – 1495.

Vidi još

Project-Based Learning