Пустоловина Божићног пудинга

Pustolovina Božićnog pudinga
Orig. naslov	The Adventure of Christmas Pudding
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	24. oktobar 1960.
Hronologija
Prethodnik	Mačka među golubovima
Naslednik	Kod Belog konja

Pustolovina Božićnog pudinga (engl. The Adventure of Christmas Pudding) je detektivska zbirka kratkih priča Agate Kristi objavljena u Velikoj Britaniji 24. oktobra 1960. godine. To je prvo izdanje Kristijeve objavljeno koje sadrži kratke priče i o Herkulu Poarou i o gospođici Marpl, dvoje najpoznatijih detektiva spisateljice. Cena je dostigla 12 šilinga i 6 penija. U SAD nije objavljena iako su priče iz nje objavljene u drugim zbirkama.

Na srpskom jeziku je Pustolovina Božićnog pudinga prvi put objavljena 1984. godine, a izdanje iz 1997. objavljeno je pod naslovom Tajna božićnog pudinga.

Radnja

Pustolovina Božićnog pudinga

Poaroa moli gospodin Džezmond, koji radi kao posrednik istočnog kraljevića, da pomogne tom nesrećnom mladiću sa nevoljom koji ima. Kraljević treba uskoro da se ženi.

Na putu za venčanje, on je upoznao privlačnu, ali očiglednu laku žensku pa je požurio da se malo zabavi sa njom. Kraljević je poneo nekoliko dragocenih dragulja sa sobom u London na procenu u Kartije, a jedan od njih, fabulozni rubin, je ukrala ta mlada žena. Ako se ne vrati, izbiće bruka pa zbog toga policija ne sme da se meša. Zagonetka mora da se reši u jednoj staroj engleskoj kući Lejsijevih gde je uređeno da Poaro bude sa porodicom tokom Božića, navodno da iskusi uobičajeni engleski Božić.

Tokom Badnje večeri je u kući Lejsijevih Poaroa sa ostalim članovima upoznala gospođa Lejsi, starija domaćica. Tu su bili i njen suprug pukovnik Lejsi, unuka Sara (ćerka njihovog pokojnog sina), unuk Kolin u pubertetu (sin njihove ćerke), Kolinov školski drug Majkl, Sarina i Kolinova sestra od tetke Bridžet, mlađa rođaka gospođe Lejsi Dajana i porodični prijatelj Dejvid Velvin.

Pukovniku i gospođi Lejsi smeta veza Sare sa mladim Dezmondom Li-Vortlijem jer oboje misle da on nije prilika za njihovu mlad unuku, a pozvali su ga za Božić u nadi da će nekoliko dana uz Saru njoj pokazati koliko je neprikladan, pogotovo u poređenju sa Dejvidom Velvinom koji je njen drug iz detinjstva. Li-Vortli je došao sa sestrom koja se oporavlja od operacije pa je veićnom u svojoj sobi u kojoj se odmara.

Kolin, Majkla i Bridžet je Poaro razočarao jer nije ispunio njihova očekivanja u vezi toga kako bi detektiv trebalo da izgleda. Oni su smislili plan da isceniraju ubistvo koje bi Poaro rešio s' tim što bi Bridžet ležala na snegu i glumila leš dok bi bilo otisaka stopala u snegu koji i dalje pada i koje bi malo prikrio. Odlučili su da plan sprovedu u delo na Dan darova jer pukovnik Lejsi ne bi voleo da se tako nešto desi za Božić.

Te noći je jelka ukrašena, a gosti i domaćini su se povukli u svoje sobe na počinak. Poaro je na jastuku pronašao poruku koja glasi: "Nemojte jesti jedan od kolača sa šljivama. Neko ko vam želi dobro." i to ga je zbunilo.

Sledećeg dana, domaćini i gosti su pojeli veliku večeru, a onda je stari sluga doneo kolač uz veliku najavu. Svako je našao neki uobičajeni predmet u svom parčetu, ali se pukovnik začudio i iznenadio kad je zamalo slomio zub o komad crvenog stakla koji je pronašao u svom parčetu. Poaro je uzeo predmet i stavio ga u džep, a posle je otišao u kuhinju kako bi pohvalio kuvaricu gospođicu Ros za jelo i pogotovo za kolač, a ona mu je priznala da je napravila dva, jedan za Božić i jedan za Uskrs, ali je onaj za Božić ispao pa je poslužila onaj za Uskrs.

Te noći se Poaro pravio da spava pošto je izbegao da popije kafu sa drogom koju mu je poslužio Li-Vortli, a neka figura je ušla u njegovu sobu i obavila temeljan pretres.

Sutradan su deca sprovela svoj plan "ubistva" i izvukli su Poaroa iz kreveta kako bi istražio "leš", al plan je pošao po zlu kada je Poaro potvrdio da je Bridžet stvarno mrtva, a Sara i Li-Vortli su im se pridružili na snegu. Poaro je zamolio mladića da opipa Bridžet otkucaje, a on je potvrdio da ih nema.

Poaro je ukazao da otisci na snegu liče ne Li-Vortlijeve i da je u pokojnicinoj ruci bio "rubin" iz kolača. Li-Vortli je bio sumnjičav, ali je uzeo staklo i ponudio se da pozove policiju. Kad je rekao Dajani da telefon ne radi, on je otišao kolima po policiju.

Poaro je uveo ostale u kuću gde ih je saslušao i rekao im da je Li-Vortli ucenjivač umešan u još neke mutne radnje. Njegova navodna sestra je mlada žena koja je ukrala rubin kraljeviću sa istoka i njih dvoje je pratio u kući Lejsijevih.

Briljet se pojavila u sobi − nije bila mrtva, samo je nosila merač za pritisak na ruci dok je ležala u snegu i pomogle je Poarou da zavara Li-Vortlija. Poaro je čuo kako deca smišljaju "ubistvo" kroz otvoren prozor i iskoristio tu priliku da uhvati Li-Vortlija. Rubin koji je Bridžet držala u ruci je bila imitacija koju je Poaro doneo u kuću i njega je Li-Vortli odneo. Poaro je pretpostavio da će otići u inostranstvo gde će ga uhvatiti tokom pokušaja da proda lažni dragulj. Pravi dragulj je dvoje lopova sakrilo u kolač za koji im je rečeno da je uskršnji i nisu znali za nesreću koja se dogodila božićnom. Li-Vortlijeva "sestra" je čula sve i pobesnela što ju je ostavio i zbrisao pa je i sama ubrzo otišla iz kuće. Zagonetka oko toga ko je ostavio poruku na Poaroovom jastuk je rešila jedna od služavki kad je priznala da je čula Li-Vortlija i njegovu "sestru" kako razgovaraju o tome da uklone Poaroa i da su nešto stavili u kolač zbog čega je pomislila da hoće da ga otruju. Kao nagradu joj je obećao neseser, a Bridžet ga je poljubila pod imelom.

Zagonetka španske škrinje

Poarou pažnju privlači novinski naslov koji govore o najnovijim događajima u "Zagonetki španske škrinje". Po njegovom zahtevu, gospođica Lemon priprema predlog predmeta. Major Čarls Rič održao je mali prijem u svom stanu. Zvanice su bili bračni par Klejton, bračni par Spens i komandir Maklaren. U posljednjem trenutku, gospodin Klejton je primio hitni brzojav kojim je te noći pozvan u Škotsku pa nije mogao da prisustvuje prijemu. Nedugo pre zabave, on je popio piće sa Maklarenom u njihovom klubu gde mu je objasnio svoje predstojeće odsustvo, a zatim je pre odlaska na stanicu uzeo taksi i otišao do Riča da bi mu se izvinio. Rič nije bio tu, ali ga je Burdžes - Ričov sluga - pustio da uđe i ostavio da napiše poruku u dnevnoj sobi dok je on nastavio da radi u kuhinji. Desetak minuta kasnije, Rič se vratio i poslao je Burdžesa u nabavku. Rič poriče da je video Klejtona u stanu što poriče i Burdžes nakon što je ostavio čoveka da napiše poruku. Prijem je dobro prošao. Sutradan, Burdžes je primetio neku crvenu tečnost na tepihu koja kapa iz španske škrinje u uglu sobe. Kad ju je otvorio, zaprepašćeni čovek pronašao je ubodeno telo gospodina Klejtona. Rič je sada uhapšen kao očigledni osumnjičeni, ali Poaro vidi grešku u tome što ne vidi kako i zašto bi Rič mirno otišao u krevet dok je krvavi leš u škrinji. On uspeva da započne istragu slučaja kada ga zajednička prijateljica preporuči gospođi Klejton.

Kada je upoznao udovicu, njega je odmah pogodila njena lepa nevinost i brzo je shvatio da je privlači major Rič iako ona poriče da je u vezi sa njim, ali je priznala da nije volela svog zatvorenog i bezosećajnog supruga. On se zatio video sa svima koji su bili na prijemu po redu po kojim se svako slaže o ljupkosti gospođe Klejton i manjak osećanja njenog supruga. Poarou je bio sumnjiv Burdžes pa se vratio u Ričov stan gde mu je sluga pokazao mesto zločina. Kada je pogledao škrinju, Poaro je pronašao neke rupe pozadi i sa strane i pitao Burdžesa da li je nešto u sobi različito u odnosu na noć kad je bio prijem na šta je dobio odgovor da je paravan bio potpuno sakrio škrinju te noći. Kad se setio rečenice u vezi Otela gospođe Spens, Poaro je shvatio istinu. Gospodin Klejton je Otelo, gospođa Klejton Dezdemona, a nestali Jago u stvari zapovednik Maklaren. On se zaljubio u gospođu Klejton i bio je ljubomoran na majora Riča pa je smislio savršen zločin da Klejton umre, a Rič bude optužen za njegovo ubistvo. Nekoliko puta je ukazivao Klejtonu da mu je supruga neverna do te mere da je čovek smislio plan da lažira poslovni put u Škotsku i nađe razlog da uđe u Ričov stan pa se sakrio u škrinju kako bi posmatrao šta se dešava u njegovoj odsutnosti na prijemu. Maklaren koji je puštao muziku da bi ljudi igrali je bio iza paravana gde je otvorio škrinju i izboo prijatelja. Poaro je bio siguran da će kad mu objašnjenje bude predočeno, Maklaren priznati.

U zapećku

Ser Ruben Astvel je ubijen pre deset dana u svojoj vikendici Mon Repos kada je bio nasilno udaren u potiljak štapom, a njegov sestrić, Čarls Leverson, je uhapšen. Ser Rubenova supruga, ledi Astvel, uverena je da je pravi zločinac pokojnikov tajnik, Oven Trefjuzis, iako nema ni trunke dokaza kako bi potkrepila tu tvrdnju pa se umesto toga oslanjao na "predosećaj". Ona šalje svoju mladu družbenicu, Lili Margrejv, kod Poaroa da ga unajmi zbog slučaja što Poaro prihvata, delimično zato što oseća da Lili ne želi da on istražuje stvar i da nešto da krije.

Kad je stigao u Mon Repos, Poaro je razgovarao sa dovitljivom i dominantnom ledi Astvel koja mu je rekla da je ser Rubenov brat i poslovni ortak Viktor takođe gost na večeri. Oba brata su vrele naravi, a bilo je mnogo jazova i nesuglasica u kući, a najviše oko Čarlsa Leversona, a ser Ruben je često iskaljivao svoj bes na posluzi. Poaro je razgovarao sa slugom Parsonsom, jednim od glavnih svedoka slučaja, Njegova soba je na donjem spratu, a iznad nje je "Toranjska soba", ser Rubenovo utočište. To je omanja soba, sa još jednom prostorijom iznad u koju vodi kružno stepenište, a u stvari je to bio opservatorijum koji je raniji vlasnik koji je bio astronom napravio. Ser Ruben je pisao kasno uveče, a Parsons spavao, ali ga je probudio zvuk kad se Leverson vratio kući oko ponoći i ušao. Čuo je kad je Leverson vikao na svog ujaka posle čega je usledio uzvik i tup zvuk. Kad je krenuo gore da vidi šta je bilo, Parsons je čuo Leversona kako je rekao "Nema veze" i poželeo ujaku laku noć. Sutradan je ser Ruben pronađen mrtav. Kad je Poaro razgovarao sa Trefjuzisom, nekako blag čovek je priznao da ga je tokom devet godina službe ser Ruben svirepo maltretirao. Trefjuzis je pokazao Poarou mesto zločina, a detektiv je bio zbunjen zbog čega postoji krvava mrlja na stolu ako je ser Rubenovo telo pronađeno na podu. Poaro je isprobao jedan ogled sa svojim slugom Džordžom i shvatio je da je ser Ruben ubijen dok je sedeo za stolom i tako ostao jer je stolica malo spuštena.

Poaro je više bilo sumnjivo živčano ponašanje Lili Margrejv pa je istražio u dva mesna hotela kako bi video da li je neko odseo pa otišao oko ponoći i pronašao je jednog takvog čoveka − kapetana Hamfrija Nejlora − i postao ubeđena da postoji veza sa Lili pa je postavio klopku natopivši svojom krvlju iscepani deo haljine koju je nosila te večeri i rekao joj da ga je pronašao u "Toranjskoj sobi". Ona mu je priznala da je Nejlorova sestra i da je njega prevario za afrički rudnik zlata ser Ruben. Odlučna da pronađe dokaz, ona se dogovorila sa bratom da se zaposli kao družbenica ledi Astvel, a dotične noći dok ju je brat čekao napolju, ona je otišla do "Toranjske sobe" i videla Leversona kako odlazi. Zatim je ušla u sobu i pronašla telo na podu (takođe je pretresla sef i pronašla dokaz da joj je brat prevaren), ali nije počinila zločin. Poaro joj je verovao i shvatio je da je Leverson bio pijan dotične noći, a čudno se ponašao zato što je vikao na ujaka, gurnuo ga i onda shvatio da je mrtav, a telo palo na pod − i da je taj zvuk Parsons čuo. On je bio nevin jer je njegov ujak ubijen pre nego što je on ušao u sobu.

Poaro je ubedio ledi Astvel da se pdvrgne hipnozi kako bi se setila događaja iz noći ubistva. Ona je potvrdila ono što je već rekla policiji − da se posvađala sa suprugom u Toranjskoj sobi nekih 10 minuta pre nego što se Leverson vratio. Takođe je uspela da se seti događaja kako je obično mirni Trefjuzis slomio nož za hartiju u naletu besa ranije te večeri kada je na njega vikao ser Ruben (čime je doveden u sumnju) i čudnom obliku na zavesi koja je visila između sobe i kružnog stepeništa koje su vodile na gornji deo Toranjske sobe. Poaro je shvatio da je neko već bio tamo kad su se ona i suprug posvađali.

Poaro je počeo da se igra živcima svih iz kuće, produživši boravak i pretresavši svima sobe, na njihovo nezadovoljstvo. Takođe je rekao da je pronašao nešto na kružnom stepeništu što će zapečatiti ubici sudbinu i ostavio je to u kutiji u svojoj sobi dok je na kratko otputovao za London. Posle se vratio i rekao stanarima da je Trefjuzis zaista ubica, ali da ubistvo nije bilo sa predumišljajem. Tajnik je ostavio nešto gornjem delu Toranjske sobe i krenuo je po to, a onda je slučajno postao svedok ser Rubenove i svađe ledi Astvel. Kad je ona otišla, on je pokušao da izađe iz sobe, ali je ponovo osetio gnev svog poslodavca. Posle devet godina takvog ophođenja, njemu je pukao film i udario je ser Rubena. Predmet koji je Poaro pronašao na stepeništu bio je lažan, a Džordž je skriven u ormanu Poaroove sobe video Trefjuzisa kako je ukrao kutiju u kojoj je predmet bio sakriven dok je Poaro bio u Londonu. Ledi Astvel je bila zadovoljna − njen predosećaj se dokazao tačnim.

Dvadesetčetiri kosa

Poaro večera sa prijateljem Henrijem, a razgovor se okreće ka ljudskim navikama. Henri redovno jede u restoranu u kom su, a on ističe belobradog čoveka kao dokaz svoje teorije. Ovaj bradati čovek jede isti obrok tu sredom i subotom i uvek naručuje mnogo istih stvari kao deo njegovog obroka od tri jela. Konobarica im donosi obroke i vidi kako Henri gleda u bradatog čoveka. Ona im govori da je prošle nedelje on došao u ponedeljak i naručio stvari koje nikada ranije nije naručivao. Poaro postaje radoznao. Tri nedelje kasnije, Poaro i Henri se sreću u vozu i tokom razgovora Henri pominje da bradati čovek nije viđen nedelju dana. Henrijeva teorija je da je umro i da je njegova promena navika u ponedeljak bila ishod nekih loših vesti koje je ču od svog lekara. Poaro nije siguran u to i započinje istragu. On lako pronalazi ime čoveka u čituljama i sa odgovarajućim uvodom, on upoznaje lekara pokojnika. Čovek je živeo sam i umro je nakon slučajnog pada niz stepenice u svojoj kući i pronađen je u blizini flaša mleka. Umro je otprilike oko 22:00 i nešto malo je jeo nekoliko sati ranije u istom restoranu gde ga je video Poaro. Imao je i pismo u džepu. Kao odgovor na pitanje u vezi najbliže rodbine, Poarou je rečeno da je čovek imao brata blizanca Entonija koji je umro u podne istog dana kao i njegov brat nakon duge i teške bolesti i da je njihov jedini preživeli rod sestrić Džordž Lorimer. Poaroa su zanimali pokojnikovi zubi i potvrđeno je da su bili baš beli za njegove godine.

Posle nekoliko tokova istrage, Poaro je upoznao Lorimera i optužio ga za ubistvo. Lorimerovo reagovanje potvrdilo je da je u pravu.

Kad su se ponovo sastali, Poaaro je objasnio da je Entoni ostavio ogromno bogatstvo (pokojnom, ali otuđenom) bratu. Lorimer bi na kraju nasledio novac, ali je bio nestrpljiv. On ga je ubio pa je prerušen u ujaka otišao u gostionicu. Međutim, zaboravio je da oponaša ujakove navike oko jela pa je naručio drugo jelo umesto onog koje ujak obično poručuje, a između ostalog i pitu od kupina kao poslasticu. Njegov ujak nije jeo jelo koje bi mu umrljalo zube, dok su Lorimerovi zubi bili umrljani.

San

Poaro je pozvan pismom u kuću slobodnog i ekscentričnog milionera Benedikta Farlija. On je primljen u poslovnici Farlijevog ličnog tajnik, Hjuga Kornvortija, ali pronalazi milionera samog u zamračenoj sobi. Poaro je seo na svetlom obasjanu stolicu i nije zadivljen čovekom obučenim u stari ištrikani bademantil i koji nosi debele naočare osećajući da je to neprirodno i da je on šarlatan koji ne poseduje harizmu koju je očekivao od tako bogate i moćne osobe. Farli mu govori da je uznemiren košmarom u kome sedi za stolom u susednoj prostoriji tačno u 12.28 časova, vadi revolver koji drži u fioci radno stola i ubija se. Razni lekari mu nisu mogli to da objasne, pa se sada okrenuo poznatom detektivu. Poaro ga pita da li ima neprijatelja koji bi želeli da ga ubiju, ali Farli nikoga ne zna. Poaro traži da vidi sobu koja je prikazana u snu, ali Farli to odbija i Poaro zato odlazi. Pre nego što ga je pustio, Farli traži da mu vrati pismo koje je poslao i Poaro mu ga predaje, ali onda shvata da je predao pogrešno i da to Farli nije primetio. Zamenio je pisma.

Nedelju dana kasnije, jedan poznanik, dr. Stilingflit, je pozvao Poaroa i rekao mu da se Farli ubio. Poaro je otišao u njegovu kuću, sastao se sa lekarem i inspektorom, drugom suprugom pokojnika i ćerkom iz prvog braka Džoanom i Hjugom Kornvortijem u čijoj se poslovnici sastao sa Farlijem. Poaro im je rekao sve razloge ranije posete. Među nekim članovima porodice došlo je do iznenađenja, ali gospođi Farli je suprug rekao za snove i ona je potvrdila da je držao revolver u fioci od stola. Suprug joj se izgleda ubio na isti način kao što je i sanjao. Dva posetioca su čekala ispred poslovnice da ih primi. Farli im se obratio, rekao da neće dugo i otišao u svoju poslovnicu. Posle izvesnog vremena je Kornvorti ušao i pronašao telo. Niko nije mogao da uđe u prostoriju u međuvremenu, preko prozora se nije moglo unutra, a preko puta njega je zid štedionice. Poaroa je osetio da je taj zid jako važan. Pregledao je sobu i pronašao par hvataljki što mu je bilo zanimljivo i postavio je razna pitanja ljudima tamo, a neko od njih mu je rekao da je Farli bio takoreći slep bez naočara. Poaroa je došao do rešenja. Kada je bio u poseti, nije ga primio Farli nego prerušeni Kornvorti. Tajnik je poslao Poarou pismo i uputio slugu da ga uvede kod njega u poslovnicu, a ne u Farlijevu. Kako je nosio jake naočare, nije mogao da vidi da mu je Poaro dao pogrešno pismo. Zbog tog čina Kornvortija Poaro nije bio zadivljen čovekom kako je očekivao. Kornvorti je namamio Farlija do prozora i onda ubio naginjući se kroz svoj prozor, a niko ga nije video zbog zida od štedionice. Ostavio je čoveka da leži mrtav neko vreme pa je onda otišao da "nađe" telo i podmetnuo pištolj. Saučesnica mu je bila ljubavnica, gospođa Farli koja je jedina sem njega tvrdila da su snovi bili pravi i da je pištolj držan u fioci od stola. Ona se odala kad je pokušala da napadne Poaroa, ali ju je obuzdao Stilingflit.

Grinšoov paviljon

Rejmond Vest, sestrić gospođice Marpl, šredstavlja književnog kritičara Horasa Bajndlera, u jednom domu koji je poznat pod imenom "Grinšoova glupost". Izgradio ga je 1860-ih ili 1870-ih godina čovek koji je stekao ogromno bogatstvo, ali nije imao zamisli o arhitektonskom stilu pa je kuća najčudnija zgrada u celom sveta. Iako su, strogo govoreći, upali na tuđi posed, njih ipak dočekuje gospođica Grinšo, starija unuka čoveka koji je sagradio kuću, koju su zatekli u njenom vrtu. Ona je oštra, blago zrnasta žena koja drži do svog osoblja od dvoje uljdi. To su gospođica Kresvel, njena družbenica, i Alfred, mladi vrtlar koji je stalno u sporu sa gospođicom Kresvel. Gospođica Grinšo koristi prisustvo dvoje posetilaca i traže da oni budu izvršioci testamenta koji je upravo načinila. Njime ostavlja sve gospođica Kresvel umesto svih neisplaćenih plata jer je gospođica Grinšo odlučila da ništa ne ostavi svojoj rodbini, njenom sestriću, sinu pukog čoveka koji se zove Hari Flečer i koji je pobegao sa jednom od njenih sestara. Oni potpisuju testament u biblioteci gde im gospođica Grinšo pokazuje obimne dnevnike njenog dede i izražava želju da ih uredi i objavi, ali govori da nema vremena za obavljanje takvog zadatka. Dvoje posetilaca uzimaju odmor, pomalo zbunjeni opaskom gospođice Grinšo u smislu da je mislila da su policajci kada ih je videla na svom imanju.

Kad su kasnije razgovarali o poseti u društvu gospođice Marpl, Džoan Vest i njena sestričina Luiz Oksli, ova druga se ponudila da radi uređivanje dnevnika dok je gospođica Marpl ukazala na sličnost između gospđice Grinšo i gospodina Nejsmita koji je voleo da iznosi lažne optužbe čisto iz zabave što je ponekad dovodilo do nevolja. Luis Oksli je dobila posao uređivanja dnevnika i počela je da radi u kući gospođice Grinšo. Sutradan je zamoljena da pozove staricinog sestrića Natanijela Flečera, ali joj je rečeno da ne obaveštava gospođicu Kresvel. Kad mu je to rečeno, Rejmond je pomislio da hoće da se pomire i da će možda doći do promene oporuke. Kada je dan kasnije došla u kuću, Luiz je ostala zatečena sličnošću Alfreda i portreta dede gospođice Grinšo. Dok je radila na dnevnicima oko podne na spratu kuće, ona je čula vrisak iz vrta, ona je videla gospođicu Grinšo kako se tetura ka kući sa strelom u grudima. Kad je Luiz pokušala da siđe dole i pomogne gospođici Grinšo koja je pala u sobi ispod, otkrila je da je zaključana. I gospođica Kresvel je rekla da je u istom stanju. Policajac koji je došao nekoliko minuta kasnije je oslobodio žene iz soba. Za njim je došao i narednik pa Natanijel Flečer koji je došao na ručak.

Te večeri, inspektor Velč je razgovarao sa Rejmondom o oporuci kojoj je bio svedok. Gospođica Marpl je tačno zaključila da, suprotno onom što je Rejmondu i Horasu Bindleru rečeno, gospođica Kresvel nije pomenuta u oporuci − gospođica Grinšo ju je prevarila, ponašavši se isto kao i gospodin Nejsmit. Naslednik novca gospođice Grinšo je Alfred, koji je verovatno unuk preko nekog od vanbračne dece gospođice Grinšo zbog čega se i vidi sličnost. Alfred je član streličarskog kluba, ali ima pokriće kao stena za vreme ubistva. Gospođica Marpl ima hipotezu: Gospođica Grinšo koju je Luiz upoznala u ta dva dana bila je u stvari prerušena gospođica Kresvel. Gospođica Grinšo je bila u nesvesti u vreme kad je "pogođena", a osoba na samrti na travnjaku koju je Luiz videla bila je gospođica Kresvel sa lažnom strelom. Prvi "policajac" koji je došao u kuću bio je stvarno Natanijel Flečer, saučesnik gospođice Kresvel. On je tvrdio da je družbenica bila zaključana u svojoj sobi iz koje ju je on oslobodio, a u stvari je bila slobodna jer je glumila svoju gazdaricu i prevarila Luiz da misli da je svedokinja "zločina". Par je mislio da svali krivicu na Alfreda, ne znajući da je on otišao u kafanu na ručak ranije nego obično pa samim tim ima pokriće.

Kad je gospođica Marpl videla da su u vrtu na kom je "gospođica Grinšo" radila iščupane biljke iz korena, nešto što stručni vrtlar nikad ne bi uradio, ona je shvatila da je u pravu. Alfred je nasledio "Grinšoov paviljon".

Književni značaj i prijem

Moris Ričardson iz Posmatrača je 18. decembra 1960. godine rekao: "Nikad nije bila najbolja u kratkim pričama. Ovih šest su daleko od remek-dela. A opet, oni sadrže duh starih brojnih Božićnih radosti i mogu da vam olakšaju za vreme obilja ili jednog od puteva krsta na točkovima, nazvanih gvozdena putovanja".

Robert Bernard: "Kasnija zbirka od nekoliko "dugih kratkih" priča koje dobro stoje Kristijevoj. Malo rigorozne u odnosu na njene najbolje, međutim, i njena poslednja priča Grinšoov paviljon je čist primer navike gospođice Marpl da izvlači zaključke na prečac bez trunke o tome zašto i zbog čega".

Veze sa drugim delima

• Dr. Stilingflit koji se pojavljuje u priči San kasnije se pojavio u knjizi Treća devojka.
• Poaroova tvrdnja da veruje u "šest nemogućih stvari pre doručka" u priči Pustolovina Božićnog pudinga je citat 5. poglavlja knjige Alisa s one strane ogledala Luisa Kerola kada je Alisa rekla da ne može da veruje u šest nemogućih stvari, a Bela kraljica joj je rekla da nema dovoljno iskustva i da je "to činila pola sata dnevno. Zašto? Pa ponekad verujem kao i svi u šest nemogućih stvari pre doručka".

Ekranizacije i prilagođavanja

Televizija

Svih pet priča o Poarou su ekranizovane u seriji Poaro.

• "Pustolovina Božićnog pudinga" ekranizovana je pod nazivom "Krađa kraljevskog rubina" iz američke zbirke priča Dvostruki greh i druge priče. Priča je blago izmenjena. Cela porodica, pa i kradljivci, otkrili su rubin u kolaču tokom Badnje večeri, a Poaro ga je pod izgovorom da je lažan odneo u svoju sobu na čuvanje. Kad je Bridžet navodno ubijena, Poaro je stavio pravi rubin, a ne lažni njoj u ruku. Li-Vortli je pobegao sa njim i Ajris Mofat, devojkom koja se predstavljala kao njegova sestra Glorija (Mofatova je ranije ukrala dragulj dok je bila na večeri sa kraljevićem Farukom od Egipta). Li-Vortli nije ostavio Mofatovu i "zbrisao" kao što je to uradio u priči. Njih dvoje su krenuli u bekstvo ličnom vazduhoplovom koji je uleteo u polje tokom potere Dejvida (koji je greškom mislio da Sara beži sa Li-Votrlijem). I Poaro i policija su bili tamo. Zločinci su nepovređeni pohapšeni na licu mesta, a dragulj je vraćen kraljeviću. Tek kasnije je Poaro objasnio šta se stvarno događalo porodici. Bridžet se pozdravila sa njim na kraju sa ostalima, ali ga nije poljubila pod imelom.
• "Zagonetka španske škrinje" je ekranizovana po kratkoj varijanti priče "Zagonetka bagdadske škrinje". Ekranizacija je verna kratkoj priči sem što su dodat bljesak iz prošlosti o tome kako je Kertis zaradio ožiljak i njegov krajnji dvoboj sa majorom Ričom.
• Ekranizacija priče "U zapećku" je verna izvornoj priči. Jedina razlika je što su umesto inspektora Milera i batlera Džordža ubačeni kapetan Hejstings i gospođica Lemon.
• Epizoda "Dvadesetčetiri kosa" ima nekoliko izmena u odnosu na izvornu priču.
  • Kapetan Hejstings, glavni inspektor Džap i gospođica Lemon dodati su u priču.
  • Džordž Lorimer je pozorišni upravnik dok je u priči lekar.
  • Prikazani su smrt Entonija Gaskonja i to da je imao kućnu pomoćnicu.
  • Henri Gaskonj nije bio oženjen dok je Poaro u priči pomenuo da je njegova supruga došla u London posle njegove smrti na čitanju oporuke.
• Priča "San" je ekranizovana kao deseta i poslednja epizoda prve sezone serije Poaro. Ekranizacija ima nekoliko izmena.
  • Kapetan Hejstings i gospođica Lemon su dodati u priču.
  • Umesto inspektora Barneta pojavljuje se epizodni lika glavnog inspektora Džapa.
  • Posle Poaroovog objašnjenja, Hjugo Kornvorti pokušao je da pobegne prilikom čega je upao u tuču sa Hejstingsom, ali ga je uhvatio dečko Džoane Farli Herbert.
• Priča "Grinšoov paviljon" ekranizovana je kao druga epizoda šeste i poslednje sezone serije Marpl sa Džulijom Makenzi u naslovnoj ulozi. Radnja priče "Otisak palca Svetog Petra" je ubačena u ekranizaciju.

Radio

Priču "Pustolovina Božićnog pudinga" prilagodio je za radio Majkl Bejkvel i emitovana je na BBC Radiju 4 25. decembra 2004. godine, a Poaroa je igrao Džon Mofat.

Crtana serija

Priče "Pustolovina Božićnog pudinga" i "Dvadesetčetiri kosa" napravljeni su kao 19. i 20. epizoda crtane serije Velik idetektivi Agate Kristi Poaro i Marplova 2004. godine.