Pušač

Pušač je od nikotina bolesno zavisna osoba bilo kog pola ili uzrasta koja tokom svog života aktivno udiše duvanski dim iz cigarete, cigare ili lule koji nastaje nepotpunim sagorevanjem lišća duvana. Pojava prvih pušača stara je koliko i navika pušenja i datira od pre 5000 do 3000. p. n. e.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da su u razvijenim zemljama sveta u 41% slučajeva pušači muškaraci a u 21% slučajeva žena. U zemljama u razvoju među pušačima je 48% muškaraca i 8% žena. Ukupan broj pušača u svetu trenutno iznosi oko 1 milijardu i dvesta miliona. Preme podacima SZO godišnje umire oko 5 miliona pušača, zbog neposrednih posledica zloupotrebe duvana.

Najzastupljenija grupa za usvajanje pušačkih navika su mladi između 18 i 24 godine starosti. To potvrđuju brojna istraživanja u kojim se navodi da je najmanje 60% srednjoškolaca pušilo duvan. Kako je do te uzrasne dobi kroz razne oblike edukacije o štetnosti pušenja najveći broj mladih upoznat, a opet postaju pušači, uzroke treba tražiti u brojnim etiološkim faktorima u porodici, školi, sredini u kojoj odrastaju itd. Najveći broj mladih pušača potiče iz porodične sredine u kojoj su jedan ili više članova porodice pušači.^[1]

Jedna od velikih zabluda pušača je da mogu da prestanu sa pušenjem, kad god to zažele. Jednom kad se usvoji ova ružna i po zdravlje opasna navika svaki pokušaj odvikavanja od pušenja je težak, mukotrpan i ne tako često neuspešan proces.

Istorijat

Prva domovina pušača duvana smatra se Severna Amerika. Na arheološkim nalazima iskopanim na području gde su živeli Indijanci iz plemena Maja prikazani su sveštenici kako za vreme verskih obreda puše lule. Među indijanskim plemenima pušila se zajednička lula za vreme raznih svečanosti, a osobito prilikom prestanka ratovanja i sklapanja mira (poznata kao lula mira).^[2]

Nakon što je 1492. Kolumbo otkrio Severnu Ameriku, od te godine, počinje masovna pojava pušača i zloupotreba duvana koji pored alkohola postaje jedan od najčešćih poroka.

Prvi pušači Evropljani bili su Kolumbovi mornari i njihovi pratioci. Oni su odgovorni i za to što su biljku duvan preneli u Evropu, i to najpre u Španiju (1550) a potom i u Portugal (1560). Odatle je nastalo masovno širenje duvana a samim tim i broja pušača po Evropskim zemljama i na drugim kontinentima.^[3]

Epidemiologija

Globalno, broj pušača neprestano raste, a primera radi za poslednjih 30 godina porastao je sa 721 milion u 1980. na 967 miliona u 2012. Najveći procenat pušača imaju Istočni Timor (61 odsto) i Indonezija (57 odsto), a prate ih Jermenija (51,5 odsto), Rusija (51 odsto) i Kipar (48 odsto).^[4]

Najveći zdravstveni rizici kod pušača javljaju se u zemljama gde najveći broj stanovnika puši, a to su Kina, Grčka, Irska, Italija, Japan, Kuvajt, Koreja, Filipini, Urugvaj, Švajcarska i Rusija.

Pušač u Mauritaniji u proseku popuši najviše cigareta tokom dana - 41, odnosno više od dve kutije, dok Saudijskoj Arabiji pušači potroše oko 35 cigareta dnevno, a na Tajvanu 32.

Pušač ili nikotinzavisan bolesnik

Pušenje nije samo ružna navika već i zavisnost - psihička i fizička. Zato se svi redovni (aktivni) pušači svrstavju u grupu zavisnih osoba, od supstance u cigaretama pod nazivom nikotin (koja u njihovom organizmu stvara nikotinsku zavisnost).^[5]

Godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija kada je odlučila da stupi u sistematsku borbu protiv pušenja duvana i smanjenja broja pušača u svetu pušenje je te iste godine definisala kao bolest zavisnosti. I tako se pušenje duvana osim kao uzročnik mnogih bolesti i samo kao bolest, pod tim nazivom, našao u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10) i spisku Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-4).

Kako nastaje zavisnost od nikotina

Zavisnosti kod pušača počinje tako što nakon udaha duvanskog dima nikotin stiže do mozga za kraće od 5 otkucaja srca. To je brže nego kada bi se ubrizgao u preko vene u krv. Nikotin odlazi do mozga u poseban deo gde se nalaze acetilholinski receptori koji reaguju na njega. Nikotin stimuliše ove receptore i oni oslobađaju supstance koje pušaču pružaju osećaj smirenosti, opuštenosti, zadovoljstva i pojačava mu koncentraciju. To je glavni razlog zašto pušač puši cigarete. U trenucima stresa, teskobe i zbunjenosti, cigareta ga na neki način prividno spašava i dovodi u stanje prividnog zadovoljstva i smirenosti.^[6]

Nakon pola sata taj osećaj nestaje, osoba se oseća depresivno i umorno i potrebna je nova cigareta da pušača vrati u stanje zadovoljstva. Vremenom telo pušača stiče toleranciju na nikotin a potrebe za njim su mu sve veće, pa broj popušenih cigareta postaje sve veći, da bi dostigao isti doživljaj ili isti osećaj. Tako pušač postaje bolesnik, zavisan od duvanskog dima.

Faze u razvoju zavisnosti kod pušača

Prva faza - psihička zavisnost

Pušenjem prvih cigareta kod nepušača se prvo razvija psihički izmenjeno ponašanje koja nastaje pod dejstvom nikotina. Manifestacije tog ponašanja su prividna opuštenost (zbog stimulativnog i relaksirajućeg dejstva nikotina), koja je praćena prividnim zadovoljstvom i smirenošću.

Kako nekada nepušač a sada budući aktivni pušač već doživljeno stanje, želi da ponovi, on konzumira sve više novih cigareta što u njegovoj krvi održava količine nikotina na istom nivou. I tako, danima i nedeljama, cigareta po cigareta ... čovek postaje aktivan pušač!

Druga faza - Fizička zavisnost

U ovoj fazi nikotin pušenjem dospeva do svih organa i tkiva, te tako ulazi u metabolizam i funkcije skoro svih ćelija organizma. To je faza u kojoj pušač oseća prve zdravstvene tegobe zbog kojih želi da ostavi pušenje, ali „pušenje ne želi njega da ostavi“!

Osnovne karakteristike ponašanja pušača kao zavisnika

Pušač ima potrebu za cigaretom, bez obzira na situaciju u kojoj se trenutno nalazi
Pušač ne može da odoli cigareti, čak i kada je svestan fatalnih posledica po sopstveno zdravlje, okolinu i svoju porodicu
Pušač postaje osoba čije ponašanje određuje nikotin - potreba da se zapali cigareta će ga pokrenuti da izađe iz prostorije, zapali i pored požarnog alarma, ili pored izričite zabrane lekara, jer u suprotnom, i kratkotrajan nedostatak nikotina u njemu izaziva nekontrolisane (ponekad i panične) napade nervoze.

Promene u organizmu pušača

Promene u organizmu dugogodišnjih pušača nastaju kao posledica udruženog dejstva, 4.000 štetnih materoja (i ni jedne korisne) iz lista duvana i 600 dodatnih hemijskih komponenti iz cigareta koje duvanska industrija ubacuje u cigarete i druge duvanske proizvode.^[7]

Mozak

Promene na mozgu karakteriš pojava sledećih simptoma; glavobolja, nesanica, vrtoglavica, nesvestica, smanjena koncentracija.

Čulo vida

Promene u očima karakterisu se, otežanim razlikovanjem boja i pojavom slabovidosti

Usna duplja

Manifestne promene u usnoj duplji pušača su hronično zapaljene desni, žuti zubi, rak usne

Želudac

Šeludačne tegobe kod pušača najčešće se manifestuju kao gastritis, čir na želucu, otežano varenje, rak (karcinom) želuca

Koža

Najčešće promene na koži pušača su, suva i naborana koža, sklona čestim infekcijama

Seksualnost

Smanjenje libida i ometanje erekcije ozbiljno ugrožavaju normalni život pušača

Reproduktivna sposobnost

Češći abortusi, rađanje nedonoščadi, manja težina novorođenčeta

Disajni organi

Najizraženije promene na disajnim organima su, hronično zapaljeno grlo, hronični bronhitis, emfizem pluća. Taloženje duvanske smole i katran u plućima, stvaraju rizik kod pušača da oboli od raka pluća koji je kod pušača veći 13 puta u odnosu na nepušače

Srce i krvotok

Broj otkucaja srca se povećava se sa svakom zapaljenom cigaretom
Sužavaju se krvni sudovi srca i mozga, što uvećava rizik od srčanog ili moždanog udara
Sužavaju se i krvni sudovi čitavog tela. Javlja se bledilo lica, hladnoća i trnjenje ruku i nogu
Povećava se krvni pritisak za 15-20%
Ubrzava se proces ateroskleroze.

Razlika između aktivnih i pasivnih pušača

U svakodnevnoj praksi, osobe koje aktivno puše duvan označavaju se kao aktivni pušači a osobe koje borave u zatvorenom prostoru zajedno sa osobama koje puše duvan i indirektno (pasivno) udišu dim aktivnih pušača, nazivaju se pasivni pušači.

Suštinska razlika je u tome što se aktivnim pušačem, sa medicinske tačke, označavaju samo osobe kod kojih se nakon aktivnog udisanja dima direktno stavljanjem jednog kraja cigareta, cigara ili tompusa u usta ili posredno preko „rekvizita za pušenje“ muštikle, lule i nargile, razvila bolest zavisnosti na nikotin.

Za razliku od aktivnih pušača pasivni pušači, zapravo su nepušači kod kojih se zbog povremenog izlaganja duvanskom dimu pušača, nije razvila bolest zavisnosti od nikotina, ali se kod njih potencijalno mogu javiti teža oštećenja zdravlja i bolesti izazvane dejstvom toksičnih materija iz duvanskog dima.

Kako se postaje pušač?

Razloga što neka osoba postaje pušač ima više, od dokazivanja sebi i okolini da je odrasla osoba, preko intenzivne reklame, iz inata, iz radoznalosti, zato što je to zabranjeno. Neki ljudi na ovaj način zapošljavaju ruke sa kojima ne znaju šta da rade. Neki misle da im cigareta u ustima daje sličnost sa glumcem sa velikog ekrana.

Pušenje je (pored alkohola) i zadovoljstvo a i najčešći način da se prevaziđe stres. Cigareta se pali naročito posle obavljenih zadovoljstava kao što je npr dobar obed, uspeh na poslu ali ima i drugih. Često se i u časovima dosade, iščekivanja ili dužih vožnji automobilom vreme ispunjava i pušenjem.

Ko je bivši pušač?

Osoba koja se odvikavala sama ili uz stručnu pomoć, a ne puši 12 i više meseci, bivši je pušač.^[8]

Bivši pušači štite zdravlje svojih ukućana, prijatelja i kolega.
Bivši pušača mogu da pomognu pušačima da shvate i prihvatite njihovu pomoć jer oni najbolje znaju šta znači pušiti, a šta živeti bez udisanja duvanskog dima.
Kod bivšeg pušača značajno se smanjuju rizici od posledica pušenja.

Izvori

^ Dragan Miletic, Mladi i cigarete, na: www.danas.rs
^ Wilbert, Johannes (1987). Tobacco and Shamanism in South America. Yale University Press. str. 149. ISBN 978-0-300-05790-4. .
^ Gilman, Sander L.; Xun, Zhou (2004). Smoke: A Global History of Smoking. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-200-3.
^ The World Health Organization, and the Institute for Global Tobacco Control, Johns Hopkins School of Public Health (2001). "Women and the Tobacco Epidemic: Challenges for the 21st Century", pp. 5-6
^ Warner KE. „Smoking cessation: A global perspective”. The Journal of Respiratory Disease. 8: 26—32. 1998.
^ Štetnost pušenja duvana
^ World Health Organization Regional Office for Europe.Air quality guidelines. 2nd Edn. Denmark, WHO, 2000.
^ Institut za javno zdravlje Kragujevac, Plan i program odvikavanja od pušenja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. фебруар 2015)

Спољашње везе

[1] Dragan Miletic, Mladi i cigarete, na: www.danas.rs

[2] Wilbert, Johannes (1987). Tobacco and Shamanism in South America. Yale University Press. str. 149. ISBN 978-0-300-05790-4. .

[3] Gilman, Sander L.; Xun, Zhou (2004). Smoke: A Global History of Smoking. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-200-3.

[4] The World Health Organization, and the Institute for Global Tobacco Control, Johns Hopkins School of Public Health (2001). "Women and the Tobacco Epidemic: Challenges for the 21st Century", pp. 5-6

[5] Warner KE. „Smoking cessation: A global perspective”. The Journal of Respiratory Disease. 8: 26—32. 1998.

[6] Štetnost pušenja duvana

[7] World Health Organization Regional Office for Europe.Air quality guidelines. 2nd Edn. Denmark, WHO, 2000.

[8] Institut za javno zdravlje Kragujevac, Plan i program odvikavanja od pušenja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. фебруар 2015)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]