Radioimunoesej
| Radioimunoesej | |
|---|---|
 | |
| MeSH | D011863 |
Radioimunoesej ili radioimunoanaliza (RIA) vrsta je imunoeseja ili radioimunometrijske metode koja se zasniva na specifičnom formiranju kompleksa antigen - antitelo (Ag-At) . To RIA daje veliku specifičnost zajedno sa osetljivošću metode radiološke analize ( radioaktivnim izotopima). Tehnika je praktično zamenjena ELIZA metodom koja meri vezivanje Ag-At korišćenjem kolorimetrije umesto radiometrije.[1]
RIA se može koristiti za merenje mnoštva supstanci koje se nalaze u malim količinama u tečnostima unutar i izvan organizama (kao što su virusi, lekovi ili hormoni). Lista trenutnih mogućih upotreba je velika, ali konkretno, RIA omogućava skrining davalaca krvi na različite vrste hepatitisa. Tehnika se takođe može koristiti za prepoznavanje zdravstvenih problema povezanih sa hormonima. RIA se može koristiti za otkrivanje u krvi mnogih stranih materija, uključujući neke vrste karcinoma. Ova tehnika se može koristiti za određivanje efikasnosti određenog nivoa doze antibiotika i lekova.[2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]
Radioimunoesej kao veoma osetljiva imunometrijska tehnika kojom se mere male količine krvi, tokom 1960-ih i 1970-ih godina, promovisana je kao veliki napredak u endokrinologiji. Za to su bili zaskužni Solomon Berson i Rozalin Jalou koji su ovu metodu razvili u bolnici za veterane u Bronksu, Njujork.[3] RIA testom, Berson i Jalou su obezbedili sredstvo za posmatranje prethodno nevidljivog sveta reakcija antigen-antitelo koje se odvijaju u rastvoru. Sada je tehnika automatizovana i kompjuterizovana. U to vreme, radili su danima pripremajući rešenja u hiljadama epruveta, vršili testove danonoćno, bez tehničara koji bi pomogli, i sami su obavljali sav posao. Radioaktivni izotopi kao markeri ranije su korišćeni u medicinskim istraživanjima, ali Bersonov i Rozalinin rad je bio specifična primena radioaktivnih izotopa u novoj oblasti istraživanja. Bio je to prvi put da se nivo hormona u krvi može otkriti in vitro testom. Otkriće ove metode donelo je dr Rozalin Jalou Nobelovu nagradu za medicinu 1977. godine.[4] Dr Jalou je ovu nagradu (kao druga žena njen nosulac)[5] podelila sa Rožeom Gijmanom, i Andrew Schally-em (za njihova istraživanja „proizvodnje peptidnih hormona u mozgu“).[4] U svom obrazloženju Nobelov komiteta je za otkriće RIA testa naveo...da je test izveden spektakularnom kombinacijom imunologije, istraživanja izotopa, matematike i fizike“.[6] [7] [8][9]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Kako skoro svi molekuli mogu biti antigeni, ovo otkriće se koristi da bi se antitela vezala za određeni molekul mogu radioaktivno obeležiti. Tako je nastalaRIA kao izuzetno osetljiva tehnika ili in vitro test za merenje koncentracije antigena, ili hormona u biološkim tečnostima koristeći antitela
Dobar način da se napravi molekul antigen zasnovan je na činjenici da hapten u kombinaciji sa adjuvansom daje imuni odgovor. Široko korišćen adjuvans je goveđi serumski albumin ili BSA, tako da kada se hapten konjuguje sa BSA i uvede u drugu vrstu, javljaju se antitela protiv haptena.[10]
RIA test je u principu jednostavan. U reakciji su prisutne tri glavne supstance:
- antigen,
- radioaktivno obeleženi antigen
- korelirano specifično antitelo.
Antitelo se može vezati i za obeleženi i za neobeleženi antigen. Održava se konstantnim i ograničenim tokom testa. Radioaktivno obeleženi antigen poseduje ista svojstva kao i neobeleženi antigen i takođe je konstantan. Radioobeleženi antigen se zatim meša sa poznatom količinom njegovog antitela, što rezultuje formiranjem obeleženog kompleksa antigen-antitelo, koji se naziva vezani antigen.
Kada se u smešu, iz standarda ili nepoznatih uzoraka doda još neobeleženi antigen, to dovodi do toga da se novi neobeleženi antigen takmiči sa radioaktivno obeleženim antigenom za fiksni broj mesta vezivanja antitela ili receptora, što dovodi do više neobeleženog kompleksa antigen-antitelo i smanjuje odnos radioaktivno obeleženog antigena vezanog za antitela prema slobodnom radioaktivno obeleženom antigenu. Što je više antigena prisutno, manja je verovatnoća da je obeleženi antigen vezan za antitelo, tako da je količina formiranog kompleksa obeleženog antigen-antitelo obrnuto proporcionalna antigenu koji je prvobitno prisutan u serumu. Iz tog razloga, ovo se naziva reakcijom konkurentne depresije.[10]
U ovom trenutku ključni korak je potpuno razdvajanje između obeleženog kompleksa antigen-antitelo i preostalog slobodnog obeleženog antigena (odvajanje vezanog od nevezanog obeleženog antigena). Morale su se razviti prefinjene metode za rukovanje ovom fazom testa. Formirani kompleksi antigen-antitelo se precipitiraju korišćenjem reagensa za taloženje (na primer sekundarnog antitela) da bi se odvojili vezani i slobodni tragovi
Kada se antigeni vezani za antitelo odvoje od nevezanih, radioaktivnost vezanog i preostalog slobodnog antigena se meri pomoću gama brojača. Sa rezultatima dobijenim iz serije standardnih uzoraka (u kojima se koncentracija radioaktivnog liganda uvek održava konstantnom, ali sa različitim koncentracijama neaktivnog liganda), može se napraviti standardna kriva vezivanja (doza-odgovor). Koncentracija u nepoznatom uzorku se zatim može očitati sa standardne krive interpolacijom.[10]
Razvoj RIA je podstakao revoluciju u teorijskoj imunologiji i zapravo u celoj biologiji. Kombinujući aspekte nuklearne medicine i imunologije, metoda bi se mogla koristiti za merenje sitnih supstanci u krvnoj plazmi i drugim telesnim tkivima. RIA je zapravo toliko neverovatno osetljiva da može da meri hormone u količinama od čak 1.000 milioniti deo grama. Ovo je kao da detektujete prisustvo kašičice šećera rastvorenog u zapremini od oko 90 kubnih km vode. Tolika je moć radiohemijskih metoda. Pored svoje fantastične osetljivosti, RIA je bila operacija u epruveti. Nikakva radioaktivnost nije ušla u telo pacijenta. Štaviše, RIA je radila za gotovo svaki hormon i niz drugih biološki važnih supstanci.
Princip RIA, formulisan kao spin-of iz nepovezane studije, koja je postavljala pitanje u vezi sa degradacijom insulina kod dijabetičara, transformisana je u tehniku koja je revolucionirala merenje proteinskih hormona u telu. Postao je novi alat koji pomaže lekarima da dijagnostikuju stanja koja su ranije bila otkrivena jer su utvrđene metode bile previše grube da bi izmerile naizgled male promene u količini hormona koje mogu uticati na zdravlje osobe. RIA je imala ogroman uticaj na kliničku medicinu, što je dovelo do velikog napretka u dijagnostici i lečenju glavnih hormonskih sistema u telu, uključujući funkciju štitne žlezde, rast i plodnost. Konkretno, može se koristiti za ranu dijagnozu kod beba sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom, sprečavajući mentalnu retardaciju. To je praktično pokrenulo novu nauku - neuroendokrinologiju, proučavanje hemijskih glasnika koje mozak koristi za kontrolu glavnih hormonskih sistema u telu. Ialov i Berson su obavili sav svoj posao, a da nikada nisu dobili grant za istraživanje, a čak i ako su prepoznali da je komercijalni potencijal RIA-e ogroman, odlučili su, kao i Kirijevi, da ne patentiraju svoje otkriće. Umesto toga, uložili su sve napore da RIA uđu u zajedničku upotrebu, stavljajući njenu vrednost za čovečanstvo ispred svojih finansijskih interesa. Tehnika je bila toliko nova i komplikovana da su proveli tri naredne godine razvijajući koncept u praktični test, primenjujući Ialovovo znanje fizike i hemije na biološki problem. 1960. predstavili su metodologiju za određivanje proteinskih hormona u krvi, čiji je osnovni princip koristio sposobnost ovih hormona da stimulišu stvaranje antitela. Takođe su počeli da obučavaju naučnike da koriste RIA i do kraja 1960-ih polje je eksplodiralo i njihova tehnika je počela da se široko koristi u laboratorijama širom sveta za merenje koncentracija hormona i drugih supstanci u telu koje su ranije bile premale da bi se otkrile. . RIA se takođe može koristiti za otkrivanje malih količina enzima, lekova i drugih supstanci u telesnim tečnostima ili tkivima, za pregled krvi na virus hepatitisa, za rano otkrivanje raka i za merenje nivoa neurotransmitera, supstanci koje omogućavaju nervni sistem. impulsi koji se prenose kroz jaz između nervnih ćelija ili da se otkriju hormoni u tkivu ili plazmi. Zahvaljujući transfuziji RIA, virus hepatitisa je eliminisan iz banaka krvi.[10]
Koristeći RIA, lekari su uspeli da razdvoje dijabetičare u dve grupe: one koji gube sposobnost proizvodnje insulina u detinjstvu i one koji proizvode mnogo insulina, ali tokom odraslog doba gube sposobnost da ga koriste. Drugi tip dijabetesa se danas leči dijetom - i tabletama, ako je potrebno.
RIA test je korišćen i kao dijagnostički alat, za:
- merenje nivoa hormona rasta,
- praćenje putanje virusa leukemije u fazama pre stvarnog rasta tumora
- otkrivanje klasa novih neurotransmitera u mozgu.[10]
RIA test i savremenije metode
[uredi | uredi izvor]Danas se radioimuno testovi koriste sve manje za merenje koncentracije stotina hormona, enzima, vitamina, virusa i lekova u ljudskom telu, naprednijim metodama, posebno ELIZA test, enzimskim imunosorbentnim testom, koji koristi antitela i boju umesto radioizotopa. da identifikujete supstancu.
Tako su vremenom ELIZA test i druge metode istisnuleiz primene radioaktivne supstance i skoro sasvim zamenio radioimunoesej u mnogim oblastima primename, kao metode manje opasne i manje skupe za naučnike.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Goldsmith, S. J. (1975). „Radioimmunoassay: review of basic principles”. Seminars in Nuclear Medicine. 5 (2): 125—152. ISSN 0001-2998. PMID 164695. doi:10.1016/s0001-2998(75)80028-6.
- ^ Salutgi, Pragati; Galdhar, Chandrakant; Sonigra, Riddhi; Natu, Kaustubh; Mumbarkar, Neha; Mathkar, Saloni; Dalvie, Arundhati; Gaikwad, Rajiv (2023). „Radio Immune Assay (RIA) Enabled Total Triiodothyronine (TT3) and Total Thyroxine (TT4) in Canine Trypanosomiasis: First Case Report from Maharashtra (India)”. Iranian Journal of Parasitology. 18 (1): 107—112. ISSN 1735-7020. doi:10.18502/ijpa.v18i1.12387.
- ^ Berson, Solomon A.; Yalow, Rosalyn S. (1959-11-01). „Quantitative Aspects of the Reaction Between Insulin and Insulin-Binding Antibody”. Journal of Clinical Investigation. 38 (11): 1996—2016. ISSN 0021-9738. PMC 441788
. PMID 13799922. doi:10.1172/jci103979.
- ^ a b „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1977”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-11.
- ^ Women who have won the Nobel Prize, The Scarecrow Press, Inc., Metuchen, N.J., and London, pp. 254-264
- ^ Roth, J. (2011). „A tribute to Rosalyn S. Yalow.”. The Journal of Clinical Investigation. 121 (8): 2949—2951. PMC 3148754 . PMID 21799266. doi:10.1172/JCI59319.
- ^ Rosalyn Yalow, Nobel Laureate: Her Life and Work in Medicine: A Biographical Memoir (Plenum, New York)Sussman Yalow R. (1977)
- ^ Radioimmunoassay: A probe for the fine structure of biologic systems. Nobel Lecture, December 1977, http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1977/yalow-lecture.pdf
- ^ Wasson T. (ed.) (1987) Yalow, Rosalyn S. In Nobel Prize Winners, H. W. Wilson Company, New York, pp. 1148-1150
- ^ a b v g d „Research Profile - Rosalyn Yalow | Lindau Mediatheque”. Lindau Nobel Mediatheque (na jeziku: engleski). 2021-10-27. Pristupljeno 2024-01-11.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
