Pređi na sadržaj

Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda

Koordinate: 50° 4′ 44″ N 14° 28′ 43″ E / 50.07889° S; 14.47861° I / 50.07889; 14.47861
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda
Radio Free Europe/Radio Liberty
Sedište u Pragu
SkraćenicaRSE/RS (RFE/RL)
OsnivačAgencija za globalne medije SAD
Datum osnivanja
  • 1949.; pre 76 godina (1949) (Radio Slobodna Evropa)
  • 1953.; pre 72 godine (1953) (Radio Sloboda)
  • 1976.; pre 49 godina (1976) (spajanje)
Tipvladina nevladina organizacija
SedištePrag, Češka
Koordinate50° 4′ 44″ N 14° 28′ 43″ E / 50.07889° S; 14.47861° I / 50.07889; 14.47861
PredsednikStiv Kapus
BudžetRast 124.300.000 $[1]
Broj zaposlenih>1.700[1]
Veb-sajt

Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda (engl. Radio Free Europe/Radio Liberty) je medijska organizacija u vlasništvu vlade SAD.[2] Osnovana je 1949. radi širenja američke propagande tokom hladnog rata u istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu.[3] Centralna obaveštajna agencija (CIA) je finansirala njen rad, a cilj je bio slamanje komunističkih režima, uz pomoć bivših nacističkih agenata.[4][5]

Danas se vodi kao vladina nevladina organizacija pod upravom Agencije za globalne medije SAD, koja nadgleda sva međunarodna medijska tela koja finansira vlada SAD. Od revolucija 1989. i raspada Sovjetskog Saveza, njeno prisustvo u Evropi je blago smanjeno. Sedište se trenutno nalazi u Pragu, uz dodatne kancelarije širom sveta.[6]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Radio Slobodna Evropa je nastao tokom hladnog rata zahvaljujući Nacionalnom komitetu za slobodnu Evropu, antikomunističkoj frontovskoj organizaciji Centralne obaveštajne agencije (CIA) koju je formirao Alen Dales u Njujorku 1949. godine.[7][8] Tek je kasnije otkriveno da je CIA tajno finansirala RSE. Tokom najranijih godina postojanja RSE, CIA i Stejt department su izdali široke političke direktive.[6]

SAD su finansirale dugu listu projekata kako bi se suprotstavili „komunističkoj privlačnosti” među intelektualcima u Evropi i zemljama u razvoju.[9] RSE je razvijen verom da će se hladni rat na kraju voditi političkim, a ne vojnim sredstvima. Američki politikolozi kao što su Džordž Kenan i Džon Foster Dales priznali su da je hladni rat u suštini bio rat ideja.[10]

RSE je napravljen po uzoru na Radio u američkom sektoru (nem. Rundfunk im amerikanischen Sektor), radio-servis koji je finansirala vlada SAD prvobitno namenjen Nemcima koji žive u američkom sektoru Berlina. Prema Arču Padingtonu, bivšem direktoru biroa za RSE, takođe su ga slušali i Istočni Nemci.[11]

Januara 1950. pokrenut je predajnik u Lamperthajmu, a 4. jula iste godine RSE je počeo s emitovanjem u Čehoslovačkoj.[12] Krajem 1950. RSE je počeo da okuplja inostrano osoblje. Za svaki jezik angažovani su timovi novinara, a razrađen je i sistem prikupljanja obaveštajnih podataka.[13] RSE je takođe opsežno pratio publikacije komunističkog bloka i radio-stanice, stvarajući korpus informacija koji će kasnije iskoristiti.[14]

Dok je Radio Slobodna Evropa bio prisutan u sovjetskim satelitskim državama, Radio Sloboda je radio u Sovjetskom Savezu.[15] Radio Sloboda je osnovao Američki komitet za oslobođenje naroda Rusije 1951. godine.[16] Prvobitno nazvan Radio Slobode od boljševizma, stanica je 1956. preimenovana u Radio Sloboda 1956.[17][18]

Radio Sloboda je počeo da emituje program iz Lamperthajma 1. marta 1953. godine, stekavši znatan broj slušalaca kada je četiri dana kasnije izveštavao o smrti Josifa Staljina.[19] Takođe je imao bazu na vojnom aerodromu na periferiji Minhena,[20] zapošljavajući nekoliko bivših nacističkih agenata aktivnih tokom Drugog svetskog rata.[21] Radio Sloboda je 1955. godine počeo da emituje programe u istočne ruske provincije sa kratkotalasnih predajnika koji se nalaze na Tajvanu.[22]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „About Us”. RFE/RL. Arhivirano iz originala 04. 01. 2022. g. Pristupljeno 28. 01. 2025. 
  2. ^ „RFE/RL Language Services”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 11. 02. 2019. g. Pristupljeno 28. 01. 2025. 
  3. ^ Uttaro, Ralph A. (1982). „The voices of America in international radio propaganda”. Law and Contemporary Problems. 45 (4): 103—122. JSTOR 1191297. doi:10.2307/1191297. Arhivirano iz originala 09. 06. 2022. g. Pristupljeno 28. 01. 2025. 
  4. ^ Prados, John: Safe for Democracy: The Secret Wars of the CIA (Ivan R. Dee, 2012). ISBN 9781566635745
  5. ^ Meyer, Cord (2000). „The CIA and Radio Free Europe”. Georgetown Journal of International Affairs. 1 (1): 127—130. ISSN 1526-0054. JSTOR 43134017. Arhivirano iz originala 12. 08. 2023. g. Pristupljeno 28. 01. 2025. 
  6. ^ a b Hudson, John (14. 7. 2013). „U.S. Repeals Propaganda Ban, Spreads Government-Made News to Americans”. Foreign Policy (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 12. 2014. g. Pristupljeno 2021-05-27. 
  7. ^ Puddington 2003, str. 12
  8. ^ Weiner, Tim: "Legacy of Ashes", p. 36. Doubleday, 2007. ISBN 978-0307389008
  9. ^ Puddington 2003, str. 10
  10. ^ Cummings 2008, str. 169
  11. ^ Puddington 2003, str. 14
  12. ^ Mickelson 1983, str. 30
  13. ^ Puddington 2003, str. 37
  14. ^ Puddington 2003, str. 39
  15. ^ Johnson 2010, str. 43
  16. ^ Johnson 2010, str. 37, 43
  17. ^ Cummings 2008, str. 170
  18. ^ Cummings, Richard H. (14. 12. 2021). „Soviet Cold War Operations against RFE/RL Ukrainian Service”. Kyiv Post. Arhivirano iz originala 09. 08. 2024. g. Pristupljeno 30. 7. 2024. 
  19. ^ Mickelson 1983, str. 48
  20. ^ Johnson 2010, str. 37
  21. ^ Johnson 2010, str. 49–64
  22. ^ Mickelson 1983, str. 110

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радио_Слободна_Европа/Радио_Слобода&oldid=29036036”