Radmilo Anđelković
| Radmilo Anđelković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1942. |
| Mesto rođenja | Beograd, Srbija |
Radmilo Anđelković (Beograd, 1942) srpski je pisac naučne fantastike,[1] scenarista, glumac, kulturni aktivista i pedagog.
Jedan je od osnivača uglednog Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda.
Rana karijera u pozorištu, scenaristici i novinarstvu[uredi | uredi izvor]
Anđelković je u umetnostima aktivno od detinjstva — učestvovanjem 1949. u kratkom igranom filmu „Jedan dan u Zoološkom vrtu“ i ulaskom u Dečju radio grupu „Nikola Tesla“, zatim glumom u Dečjem pozorištu „Boško Buha“, pa ponovo u radijskom pozorištu, kao i sledećim filmskim ulogama poput one u filmu „Cipelice na asfaltu“.
Prelomna je bila 1957. godine i susret sa štampanim medijumom preko čuvenog dečjeg lista „Pioniri“, čiji je postao saradnik u 15. godini, penjući se sa samog dna profesionalne lestvice, od potrčka do kasnijeg pisca i scenariste.[2] U periodu 1957-1959. Anđelković sarađuje sa jednim od najvećih srpskih stripara i likovnih umetnika svih vremena, Aleksandrom Heclom, pišući za njega i scenarije za poznata dela „Vinetu“ i „Baf, vođa karavana“.
Paralelno sa scenaristikom i novinarstvom, Anđelković je i dalje gajio ljubav prema dramskim umetnostima kroz trupe „Univerzitetska eksperimentalna scena“ i MASKA. Kruna tog perioda je bilo stvaranje trupe Teatar LEVO u KUD „Ivo Lola Ribar“ gde je Anđelković igrao u prve dve predstave („Ćelava pevačica“ Joneska i „Hiljadu kornjača pod sunčanim nebom Andaluzije“).
Kao pisac naučne fantastike[uredi | uredi izvor]
Novi period je počeo diplomiranjem na Tehnološkom fakultetu 1967. i zapošljavanjem u tehnološko-istraživačkoj struci. U njoj je radio — većinom u Vojno-tehničkom institutu — sve do penzionisanja 1994. Naučno-istraživačka delatnost je bila dobra osnova za tzv. „tvrdu naučnu fantastiku“ (naučnu spekulaciju), koja je bila dominantni trend i u popkulturi našeg vremena i u kasnijem Anđelkovićevom opusu.
Autorovo vraćanje pisanoj reči je pojačano osnivanjem društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ 1981/1982, gde je Anđelkovićeva uloga bila jedna od ključnih. Bio je predsednik društva, predavač, organizator i jedan od urednika „Emitora“, fanzina koji je u svom razvoju ovenčan i slavom najboljeg u Evropi.
Pored književnosti, Anđelković se u tom periodu opet bavio stripskom scenaristikom („Rambold“ sa Askanijom Popovićem i dečji serijali po Hana-Barberinim licencama).
Po oceni srednje i mlađe generacije pisaca, Anđelkovićeve priče, novele i romani predstavljaju jedan od brendova savremene srpske naučne fantastike još od 1980-ih, kada je ona počela ponovo da dobija svoj glas. Četiri knjige i 30-ak priča predstavljaju onaj deo opusa koji je do sada objavljen i nagrađivan esnafskim nagradama, a koji se i dva puta našao u izborima najboljih međunarodnih ostvarenja.
Pored navedenog Anđelković je i neumorni pedagog i instruktor, bilo kroz književne radionice Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, bilo kroz pojedinačne saradnje.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
Objavljene knjige
- Galaktički tunel (pseudonim R. Angelakis), „Dnevnik“, Novi Sad, 1986.
- Zemlja za dobre ljude (u nastavcima), Ekspres Politika, Beograd, 1986, (kao dvoroman sa Slobodanom Ćurčićem, Vrisak zvezda), „Zoroaster“, Beograd, 1987.
- Sva vučja deca, BMG. . Београд. 1998. ISBN 978-86-7330-065-8.
- Grbovnik (koautor Daniel Reljić,), „Mono & Mañana Press“. . Београд. 2002. ISBN 978-86-83503-21-6.
- Rašani, Beograd, „Everest media“. . Београд. 2008. ISBN 978-86-7756-004-1..
- Oko za drugi svet, „Tardis“. . Београд. 2009. ISBN 978-86-6099-010-7..
- „Летописи свемирских цигана“
- Табор на Кидису, „Тардис“. 2010. ISBN 978-86-6099-024-4..
- Legija ida, „Tardis“. 2010. ISBN 978-86-6099-025-1..
- „Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša“, „Nova poetika - Argus Books & Magazines“. 2015. ISBN 978-86-6409-030-8.
Važnije antologije i književni izbori
- Najbolje svetske priče, Prosveta, Beograd, 1986.
- V teni sfinksa, Zbornik naučno-fantastičnih dela, Mir, Moskva, 1987.
- Najbolje svetske priče, Prosveta, Beograd, 1987.
- Monolit 6, Beograd, 1990.
- Tamni vilajet 2, Beograd, 1993.
- Nova (alternativna) srpska fantastika, SIC, Beograd, 1994.
- Tamni vilajet 3, Beograd, 1994.
- Monolit 8, Beograd, 1993.
- „Beograd budućnosti“, Politika, 2007.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
- Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću novelu objavljenu 1986. („Varnica“)
- Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolji domaći roman objavljen 1997. (Sva vučja deca)
- Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolji domaći roman objavljen 2002. (Grbovnik))
- Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću priču objavljenu 2003. („Običan dan za pecanje“)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Živković, Zoran (1990). Enciklopedija naučne fantastike 1, A-Lj. Beograd: Jugoslovenski leksikografski zavod. str. 31.
- ^ Anđelković, Radmilo. „Bio-bibliografija”. Projekat Rastko. Pristupljeno 21. 1. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Živković, Zoran (1990). Enciklopedija naučne fantastike 1, A-Lj. Beograd: Jugoslovenski leksikografski zavod. str. 31.
