Rad noću

Rad noću zbog narušenog biološkog ritma dovodi do premorenosti i pospanosti

Rad noću ili noćni rad je svaki oblik rada koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova ujutru narednog dana, za radnike, a u poljoprivredi između 22 časa uveče i pet časova ujutro narednog dana, kako je po definiciji to regulisano Zakonom o radu u Srbiji, i drugim međunarodnim propisim u svetu, i najčešće je povezan sa smenskim radom različitog periodiciteta i vremena trajanja. Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je rad noću kao mogući uzročnik raka. Za maloletnike zaposlene u industriji, posao između dvadeset sati uveče i sedam ujutro narednog dana smatra se radom noću, a za maloletnike zaposlene van industrije, rad u vremenu između 20 časova uveče i šest časova ujutro narednog dana smatra se noćnim radom.

Zakon o radu uvodi i kategoriju noćnog radnika i propisuje posebnu zaštitu na radu i prava na zaštitu na radu. Status noćnog radnika pripada radniku koji, radni raspored, mora redovno raditi tri sata u noćnom radu tokom jednog dana, ili jednu trećinu svog radnog vremena (trajno ili povremeno) tokom godine. Takav rad ne sme trajati duže od osam sati dnevno, a kolektivnim ugovorom može biti utvrđeno i 12 sati.

Kako pojave koje se u živom svetu, uključujući i ljude, ponavljaju istim redom i u istim vremenskim intervalima (ritmu) one se nazivaju biološki ritmovi, a svako njihovo narušavanje nosi naziv biološka disritmija. Disritmija podrazumeva remećenje (desinhronizaciju) normalnog biološkog časovnika, cirkadijalnog ritma, spoljnim uzrocima (npr promenama ciklusa dan—noć, svetlo—tama), i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u gotovo svim profesijama koje svoje aktivnosti obavljaju u smenama (vozači, piloti, lekari, vojnici, policajci itd). Biološki ritam ima periodičnost i karakterističan je za pravilno funkcionisanje velikikog broj organskih sistema, čija desinhronizacija najčešće prvo dovodi do pojave premora.

Izvesna istraživanja fiziologa i psihologa potvrđuju značaj ritmičnog ponavljanja zbivanja u čoveku na njegovo ponašanje i posebno, na njegovu radnu aktivnost. Aktuelnost tih istraživanja je došla do izražaja sa širenjem smenskog rada i uvođenjem rada noću, koji u značajnoj meri narušava uobičajene ritmove koji se odvijaju u čoveku što ima za posledicu povećanje broja povreda na radu, mentalnih poteškoća i sl., pre svega zbog izražene pojave premorenosti.

Pravna regulativa

Pravna regulativa rada noću u svetu

Rad noću u svetu je regulisan kroz sledeće smernice Međunarodne organizacije rada:

• Konvencija i preporuke Međunarodne organizacije rada MOR—ILO
• Konvencija br. 89 o zabrani rada noću u industriji za žene (reviizija ranije konvencije iz 1948. godine);
• Konvencija br. 89 iz 1948. godine o zabrani rada noću za mlade (reviizija ranije konvencije iz 1948. godine;
• Konvencija br. 171 o radu noću iz 1990. godine koja definiše zaštitu i prava radnika koji rade noću. U njoj su date definicije rada noću i noćnog radnika, i navedene mere za zaštitu zdravlja, mere za zaštitu porodičnih i socijalnih potreba radnika koji rade noću, kao i mere zaštite materinstva.
• Preporuka br. 178 iz 1990. godine, vezana je za rad noću, reguliše bliže preporuke za dužinu rada noću, trajanje odmora, prava na dodatni noćni dodatak. U ovoj preporucu posebno je ukazano na težak fizički rad, na izlaganje toksičnim supstancama, buci, vibracijama, psihičkom naporu i osvetljenju tokom rada noću.

Pravna regulativa rada noću u Evropskoj uniji

Direktivom 93/104 EC i 2003/88, Evropske unije regulisa je rad noću kroz sledeće smernice za svoje članice:

1. Noćni rad, je rad koji se obavlja neprekidno 7 sati u periodu od ponoći do 5 časova ujutru.

2. Noćni radnik, je radnik koji radi noću od ponoći do 5 ujutru, najmanje 3 sata tokom radnog dana.

3. Maksimalna noćna nedelja sme da traje najviše 48 sati.

4. Minimalni dnevni odmor, je odmor koji u kontinuitetu iznosi najmanje 11 sati.

5. Minimalni nedeljni odmor je period odmora od 24 do 48 sati u toku 14 dana.

6. Minimum 20 minuta odmora sleduje tokom rada noću, maksimalno nakon 6 časova kontinuiranog rada.

7. Maksimalno 8 časova noćnog rada, sme da bude unutar 24 časa (i tako prosečno maksimualno 17 sedmica)

8. Radnici koji rade noću podležu besplatnim medicinske pregledima pre zaposlenje za rad noću. Ovim radnicima sleduju i periodični zdarvstveni pregledi.

9 Iz zdravstvenih razloga nočnom radniku, se mora noćna smena zameniti dnevnom..

10. Radniicima koji pretežno rade noću sleduje plaćeni godišnji odmor od najmanje 4 nedelje.

Epidemiologija

Tehnološki razvoj, industrijska revolucija i uvođenje veštačke osvetljenja na početku 20. vieka, uticao je na stalni porast broja radnika koji rade noću. Nove tehnologije (kompjuteri, internet i slično) takoše je promenila navike i ljude i van radnih obaveza na poslu sve kasnije odlaze na spavanje.

Na globalnom nivou milioni ljudi u svetu rade noću, o čemu nema zvaničnih podataka, ali prema rezultatima jedne studije koju je sproveo Univerzitet „Prinston“ između sedam i 15% radne snage u razvijenim zemljama sveta, a na globalnom nivou oko 20—25% zaposlenih ljudi danas radi u nekom obliku rada noću, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje.

Angažovanje u noćnim satima za neke je, poput lekara i drugog medicinskog osoblja rotaciono, dok su druga zanimanja predodređena da traju godinama do duboko u noć, tačnije do jutra.

Patofiziologija bioloških ritmova

Suprahijazmatično jezgro se nalazi u oblasti ukrštanja optičkih puteva (lat. Chiasma)

Dijagram ilustruje uticaj promene svetla i tame, preko suprahiazmatičnog jezgra na promene cirkadijalnog ritma, fiziološke promene i ponašanje

S obzirom da u prirodi vladaju različita ritmična zbivanja, kao što je smena godišnjih doba, ritmično pojavljivanje dana i noći, plime i oseke, osnovano je pretpostaviti da se to odražava na čoveka u vidu najrazličitijih bioloških ili cirkadijalnih ritmova.

Podela bioloških ritmova

U zavisnosti od određenih perioda u kojima se javljaju ovi ritmovi se dele na:

Cirkadijalne ritmove

endogeno generisane ritmove sa periodom trajanja blizu 24 h. Poseban obik ovih ritmova su diuralni ritmovi koji su sinhronizovani sa sa ciklusom dan / noć.

Ultradijalne ritmove

Ultradijalne biološke ritmove karakteriše period < 24 h (npr ciklusi hranjenja) ili značajno kraći periodi (sa mnogo većom frekvencijom) nego kod cirkadijalnog ritma. Spavanje je dobar primer ultradijalnog ritma, jer čoveka kada spava prolazi kroz različite faze spavanja (na primer, plitak i dubok san u trajanju oko 90 minuta).

Infradijalne ritmove

Infradijalne ritmove karakteriše period > 24 h. Primarn infradijalnog ritma bio bi menstrualni ciklus žena koji traje 28 dana.

Aktivnosti ljudskog organizma sinhronizovane su na ritmičke promene svetlosti i tame koje se dešavaju svakodnevno, a biološki ritmovi su fiziološki i biohemijskih procesi i obrasci ponašanja stvoreni kroz čovekovu evoluciju u odsustvu svih eksternih 24-časovnih signala iz fizičkog okruženja, sa periodom koji je oko 24 časa.

Ovi fiziološki ritmovi koji se nazivaju i cirkadijalni, od latinske reči „circa diem“ '(oko dan), poseduju atribute unutrašnjeg biološkog časovnika, kojim upravlja „veliki cirkadijalni pejsmejker“ ​​u mozgu. A taj cirkadijalni pejsmejker u mozgu je svakodnevno pod uticajem 24-časovnog solarnog ciklusa, i u suštini je glavni tajmer (nem. major zeitgeber — или у слободном преводу „давалац времена”).

Ostali pejsmejkeri, ili tajmeri, u čovekovom organizmu su unos hrane, radne i druge aktivnosti i brojni signali iz okruženja, na primer budilnik. Dobara registracija i prijem signala u mozgu omogućava organizmu čoveka optimalne performanse u pravo doba dana, jer je mozak u stanju da predvide buduće zadatke i omogući odgovarajuće fiziološku i psihološku pripremu

Biološki ritam u organizmu čoveka, reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno noćne i brojne druge funkcije svih najvažnijih organa u ljudskom telu. Za cirkadijalni ritam veoma je važno ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti, a da bi se čovek osećao dobro ovaj ritam trebalo bi da bude stabilan. To se postiže redovnim i ustaljenim izlaganjem dnevnoj, a naročito jutarnjoj svetlosti nakon buđenja.

Biološki ritmovi kod čoveka su regulisani „glavnim biološkim satom” koji se sastoji iz mreže moždanih ćelija (suprahiazmatsko jedro). Ovo jedro, koje igra ulogu glavnog sata, čini oko 20.000 moždanih ćelija koje se nalaze iznad ukrštanja vidnih živaca. Na rad ovog glavnog biološkog sata utiče mnogo toga iz našeg organizma i iz njegove okoline, a onda on utiče na dnevno/noćni ritam, na pospanost i budnost, na lučenje hormona, na telesnu temperaturu i druge važne funkcije. Najvažniji hormoni na koje utiče biološki sat jesu, hormon rasta i melatonin.

Promener u biološkom satu i njihov značaj

Biološki sat označava ritmičnost psihofizičkih zbivanja u čoveku koja su u vezi sa ritmičnim zbivanjima u prirodi. Do sada su identifikovane sledeće promene u biološkom časovniku:

• cirkadijalni ritmovi, odnosno dnevni ritmovi uslovljeni smenjivanjem dana i noći,
• biološki ritmovi ili mesečni ritmovi - ciklusi (npr kod žena),
• sezonski (godišnji ritmovi), povezani sa promenom godišnjeg doba i drugi.

fiziološki ljudi su tako građeni da se njihov unutrašnji biološki sat neprestano podešava u odnosu na spoljne uslove, odnosno na izlaganje ciklusima svetlosti i tame. Mehanizam delovanja biološkog sata, su složeni, i svako njegovo zanemarivanje aktivira stresni mehanizam koji: povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak jer se organizam priprema da odgovori na potencijalnu pretnju koja zapravo ne postoji.

Brojna istraživanja fiziologa i psihologa potvrđuju značaj ritmičnog ponavljanja zbivanja u čoveku na njegovo ponašanje i posebno, na njegovu radnu aktivnost, jer smenski rada koji u značajnoj meri obavlja i noću, narušava uobičajene ritmove koji se odvijaju u čoveku, što ima za posledicu:

• povišen nivo stresa koji može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili metaboličkih poremećaja poput šećerne bolesti tipa 2.
• otežan rad imunološkog sistema što utiče na porast autoimunih bolesti i višu stopu raka debelog creva ili raka dojke.
• povećanje broja povreda na radu,
• izaziva mentalne poteškoće i sl.

Klinička simptomatologija izazvana radom noću

Najčešći simptomi koji nastaju kao posledica narušenog cirkadijalnog ritma

Simptomi	Karakteristike simptoma
Opšti	Teškoća iniciranja sna Teškoća održavanje sna Neokrepljujući san Pospanost tokom dana Loša koncentracija Umanjen radni učinak, uključujući i smanjenja kognitivnih sposobnosti Loša psihomotorna koordinacija Glavobolja Gastrointestinalni poremećaji
Specifični	Teži mentalni poremećaji Depresija Bipolarni poremećaji Sezonski afektivni poremećaji Šizofrenija i drugi srodni granični poremećaji povezani sa abnormalnostima u cirkadijalnim ritmovima Imunosupresija funkcija imunskog sistema

Kumulativni efekti rada noću

Opšti poremećaji

Poremećaji funkcija nervnog sistema

Poremećaj kardiovaskularnih funkcija

Gojaznost

Razna istraživanja pokazuju da noćni rad zaista utiče na pojavu viška kilograma u odnosu na rad tokom dana.

Jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Bariju, u Italiji, pokazalo je da su radnici fabrike u noćnoj smeni dobili na kilaži znatno više nego radnici koji su isti posao obavljali danju. Takođe, utvrđeno je i da su imali povišeni krvni pritisak.

Pretpostavlja se da je jedan od razloga hronoporemećaj, odnosno poremećaj normalnog dvadesetčetvoročasovnog bioritma čoveka kada je izmenjen režim rada, spavanja i obedovanja. Ovaj hronoporemećaj može da utiče na povećanje šansi da se osoba goji. Takođe na gojaznost utiče i to što s obzirom na to da danju spavaju, radnici treće smene često ne mogu da odu do teretane ili na džoging u večernjim satima, pre smene, a ujutru, kada im se smena završi umorni su za svaku fizičku aktivnost, i ona izostaje.

Reproduktivni i mestrualni disbalans kod žena

Hipotalamus (kao integralni deo neuronske mreže limbičnog sistema) ima značajno mesto integracije endokrinog i nervnog sistema. Psihološki stimulansi koji su izraženiji tokom rada noću među najsnažnijim su faktorima koji utiču na endokrine funkcije posebno u reproduktivnom sistemu žene. U tom smislu rad noću kod žena može uticati na:

• povećan broj spontanih pobačaja,
• poveća broj prevermenih porođaja (pre 37 nedelje gestacije)
• malu težinu novorođenčeta (telesna težina manja od 2.500 g)
• povećan rizik od karcinoma dojke, kolorektalni karcinom kod medicinskih sestara posle dugoogodišnjeg noćnog rada,
• poremećaj menstrualnog ciklusa, zbog narušene fine koordinacije unutar endokrine osovine jajnika, koja održava njegovu mesečnu periodičnost.

Noćni rad takođe kod žena utiče i na porodične odnose, brigu o deci, socijalne kontakte, bavljenje rekreacijom i sportom, kao i na druge aktivnosti koje se odvijaju tokom vidnog dela dana.

Apsolutne i relativne kontraindikacije za rad noću

Najčešća oboljenja kao razlog oslobađanja od rada noću

Bolesti	Procenat
Psihoze i depresije	20.2%
Endokrinološke bolesti	17,7%
Stanja nakon miokarditis	8.5%
Koronarna bolest	8.0%
Oftalmološke bolesti	7.5%
Bronhijalna astma	6.6%
Malignitet	7,0%

Vidi još

• Cirkadijalna disritmija
• Cirkadijalni ritam
• Insomnia
• Džetleg

Spoljašnje veze

• KONVENCIJA BROJ 171 O NOĆNOM RADU, 1990. god. — Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,