Razgovor:Đorđe Jovanović/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Informacije koje se nalaze u glavnom tekstu su uglavnom preuzete iz knjige "Portret u umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka u umetnosti", koja je ustvari katalog koji je pratio istoimenu izložbu u Galeriji SANU u Beogradu 2003. E sad, postoje neka neslaganja što se tiče informacija sa biografijom u "Enciklopediji Jugoslavije" iz 1960. i koja ja nisam mogao da razrešim (kome verovati?) pa zato donosim ovde u celini unos iz pomenute enciklopedije, u nadi da će neko moći da ga proveri i da se u kombinaciji dobije kvalitetan, objektivan (i bolji od oba :) članak. --Đorđe Stakić (r) 14:54, 26. januar 2006. (CET)
Biografija iz Enciklopedije Jugoslavije, 1960.
ĐORĐE JOVANOVIĆ, vajar (Novi Sad, 21. I 1861 - Beograd, 23. III 1953). Završio beograd- sku realku, u kojoj mu je profesor crtanja bio slikar Steva Todorović. Posle 4 semestra na ar- hitektonskom odseku Velike škole, dobio stipendiju i otišao u Beč, na Akademiju, gde je dve godine bio u klasi Hellmera; nastavio školovanje na minhenskoj Akademiji kod Wiedema- nna, zatim u Parizu kod Chapua i Injalberta. U zemlju se vratio 1903. i dobio mesto nastav- nika crtanja. God. 1905-25. profesor, a potom direktor Umetničke škole u Beogradu. Iza- bran 1920. za člana Srpske akademije. Samostalne izložbe imao je u Beogradu (1891, 1901 i 1933) i Novom Sadu (1895). Jovanović pripada prvoj generaciji srpskih vajara čije delovanje ima pionirski karak- ter. Njegova skulptura nije imala u nas nikakvih tradicija; gotovo sva njena problematika upravljena je opravdavanju tehničkih veština. U tom pravcu Jovanović postiže znatne rezul- tate: konstrukciju postavlja sigurno, u anatomiji je tačan, a u modelarstvu precizan. Iako je u Srbiju došao neposredno iz Pariza, on ne donosi i shvatanje moderne skulptu- re Rodinova kruga, već se vezuje za umetnost svojih minhenskih i pariskih učitelja. Stil aka- demskog realizma pokazuju već prva njegova dela posvećena nacionalnom žanru i folklor- nim motivima: Prelja (rađena na Akademiji u Minhenu) i Guslar (sa kojim je dobio 1889. bronzanu medalju u Salonu povodom Svetske izložbe). Jovanović se i u svom daljem radu trudi da, naročito u monumentalnoj skulpturi, oformi svoj nacionalni zanos (Kosovski spo- menik sa kojim je dobio nagradu u Kruševcu, a 1900. zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu). Punu pažnju posvetio je i ostalim vajarskim tehnikama; prvi je počeo da radi me- dalje i plakete, napravio je veliki broj bista i sa uspehom nekoliko skulptura manjeg forma- ta: Crnogorac na straži, Miris ruža i dr. Njegovo delovanje ostaje vrlo značajno za srpsku skulpturu jer je on, sa Ubavkićem i Roksandićem, u pravom smislu reči njen osnivač. (Lazar Trifunović, Enciklopedija Jugoslavije, Knj. 4, Zagreb 1960, str. 536)
Nagrada pomenutog imena nosi ime po književniku, književnom kritičaru i revolucionaru Đorđu Jovanoviću (1909-1943) po kome se i zove biblioteka Đorđe Jovanović u Beogradu. Ovu ispravku mi je danas dostavio Mirko Marković iz pomenute biblioteke. --Đorđe Stakić (r) 23:42, 21. oktobar 2010. (CEST)