Razgovor:Đura Horvatović/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Ako neko ima Politikin Zabavnik br. 3048, molio bih ga da navede na kojoj se strani nalazi dotični članak, gde se ovaj baja spominje.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 20:28, 2. mart 2011. (CET)
Počasni građanin Pirota
Bilo bi dobro napraviti kategoriju počasnih građana Pirota, jer...
Srpski patrijarh Irinej je jedanesti čovek koji je poneo titulu počasnog građanina Pirota. Ali, 1991. godine titule su oduzete Josipu Brozu Titu i Petru Stamboliću. Za prvog počasnog građanina proglašen je Đuro Horvatović, pukovnik srpske vojske i komandant Timočkog korpusa u Drugom srpsko-turskom ratu 1877. godine u borbama za oslobođenje Bele Palanke i Pirota.[1]
--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 22:21, 5. mart 2011. (CET)
Odabrana literatura
(Za sada ovoliko, a kasnije će biti potrebno još toga...) Evo, ovako. Nama će pre svega trebati ovi radovi:
- Petar Pešić, Naš rat s Turcima 1876/77. godine, Beograd 1925
- Slobodan Jovanović, Vlada Milana Obrenovića, knjiga prva, Beograd 1926.
- Sava Grujić, Operacije Timočko-moravske vojske, knjiga prva, Beograd 1901.
- Jovan Ristić, Diplomatska istorija Srbije, knjiga prva, Beograd 1896.
--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 19:28, 7. mart 2011. (CET)
Zanimljivosti
koje nameravam ubaciti u članak, samo kad budem sredio ostalo...
F. Kanic je zabeležio sledeće u Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka
Ljubazni načelnik Arsenović dopuštao je inženjeru Bartošu da me i dalje prati na mojim raznim izletima iz Niša, koji mi je ceo mesec dana bio polazna baza. Jedna od najprijatnijih ekskurzija bila je vožnja na poljoprivredno imanje generala Horvatovića kod Medoševca. Ranije je ono pripadalo moćnom Hafis-paši. Već pomenuti graditelj niške kraljevske rezidencije provodio je ca svojim ženama vrele letnje dane u jednospratnoj kuli s prekrasnim pogledom na okolinu i u konaku s belim mermernim šadrvanom, pod senovitim starim drvećem. Čovek bi morao da ima isto tako velike prihode kao Hafis da bi ovaj božanstveni letnjikovac, odvojen od spoljnog sveta visokim zidovima, mogao da održava u njegovoj prvobitnoj lepoti. Na šezdeset hektara izvrsne zemlje koji mu pripadaju, Horvatović je, pored velikih voćnjaka i bašte, organizovao i gajenje repe i drugih biljnih vrsta za ishranu sitne stoke. Ali koliko bi veće prinose dalo ovo dobro u rukama jednog nemačkog poljoprivrednika koji bi poslovao racionalno! (178-79)
ĐurO a ne ĐurA
Prvo, Nova Gradiška nije u Sremu pa onda ne može biti "poreklom iz Srema", kako piše u članku. Drugo, nije se mogao zvati ĐurA, nego samo Đuro, jer se izvan Srbije i Vojvodine niko nije tako zvao, bez obzira na narodnost. Nema veze što su ga u Srbiji zvali Đura. Sigurno nije išao kod matičara mijenjati ime pod kojim je kršten. To je vaša poznata srbijanska nefleksibilnost da svakog ko se zove na o zovete na a. Tako i mene čim dođem u Srbiju, zovu na a. Zovu me tako čak i kad oni dođu u Hrvatsku. Ne smeta mi to puno, ali neka me tako i ne pišu. Jedna mala digresija: nastavak o za muško ime ima prednost pred nastavkom a jer se tako bolje razlikuju muška i ženska imena. Već je bila rasprava na Hrvatskoj Vikipediji o Horvatovićevom imenu. Tamo neki tvrde da se zapravo zvao Juraj, što je isto jako malo vjerojatno za taj kraj Slavonije. Dakle ĐurO, a ne ĐurA. Budite brate malo fleksibilniji! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.164.46.90 (razgovor • doprinosi) | 20:43, 7. oktobar 2013.