Razgovor:Aksolotl/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Šta tačno znači prirodne i mutacione boje? Nisam ovo razumeo. --Wlodzimierz (razgovor) 01:50, 2. januar 2009. (CET)
- Pa očigledno, rečeno je da je uobičajeno da imaju određene (prirodne) boje, ali katkad dolazi do mutacija pa se javljaju i u drugim (mutacionim) bojama. Sad ne zalazim u to da li je to valjano sročeno, ali pisac je to hteo da kaže. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:57, 2. januar 2009. (CET)
- pa onda nije valjano sročeno... --Wlodzimierz (razgovor) 02:25, 2. januar 2009. (CET)
- Bilo bi za očekivati od biologa da zna za termin koji opisuje jedinke sa recesivnim genetskim mutacijama koje im menjaju boju. Akvarijumske ribe, ježevi, ruže i drugo cveće se planski ukršta da bi se dobile boje privlačne za vlasnike ljubimaca, ili prodaju. Ako ne znate neku bolju stručnu definiciju, onda je ovo dovoljno jasno. --Jakša (razgovor) 05:26, 2. januar 2009. (CET)
- od petnaest mogućih varijanti obojenosti, jer su četiri gena odgovorna, samo jedna je takozvana wild type (divlja :) ili „prirodna" ili kako god), sve ostale onda možemo nazvati mutacijama (za termin mutacione boje nisam čuo pa zato i reagovah, bolje je reći mutanti za boju tela). Sve varijante boje tela su prisutne u prirodnim populacijama, pa su i sve te mutacije prirodne... usput, protivno smernicama viki da to ne radim, počinjanje rečenice sa „bilo bi za očekivati od ... da zna" smatram malicioznim. --Wlodzimierz (razgovor) 15:01, 2. januar 2009. (CET)
- I ja kao biolog nikada nisam čuo za podelu boja na mutacione i prirodne. Mislim da nema potrebe za prozivkom biologa (ili bilo koje druge struke) čak i da je neki od nas pogrešio, što ovde (prilično sam siguran da) nije slučaj.--Metodičar � 15:17, 2. januar 2009. (CET)
- od petnaest mogućih varijanti obojenosti, jer su četiri gena odgovorna, samo jedna je takozvana wild type (divlja :) ili „prirodna" ili kako god), sve ostale onda možemo nazvati mutacijama (za termin mutacione boje nisam čuo pa zato i reagovah, bolje je reći mutanti za boju tela). Sve varijante boje tela su prisutne u prirodnim populacijama, pa su i sve te mutacije prirodne... usput, protivno smernicama viki da to ne radim, počinjanje rečenice sa „bilo bi za očekivati od ... da zna" smatram malicioznim. --Wlodzimierz (razgovor) 15:01, 2. januar 2009. (CET)
- Bilo bi za očekivati od biologa da zna za termin koji opisuje jedinke sa recesivnim genetskim mutacijama koje im menjaju boju. Akvarijumske ribe, ježevi, ruže i drugo cveće se planski ukršta da bi se dobile boje privlačne za vlasnike ljubimaca, ili prodaju. Ako ne znate neku bolju stručnu definiciju, onda je ovo dovoljno jasno. --Jakša (razgovor) 05:26, 2. januar 2009. (CET)
- Od 15 ... jer 4. Sad mene zanima, u kakvoj su relaciji brojevi 4 i 15? -- Обрадовић Горан (разговор) 15:21, 2. januar 2009. (CET)
- čas iz genetike? :) aksolotl je diploidni organizam, ima po dve varijante određenog gena. Ako uzmemo u obzir samo ova četiri gena za obojenost, imamo sveukupno osam alelskih pozicija, na kojima može da se nađe po jedna od dve varijante određenog gena (pozicije: -/- -/- -/- -/-, aleli: D,d, M, m, A, a, AX, ax). Postoje 64 varijante genotipa koje mogu nastati od ovih gena (valjda :R). Meѓutoa, D-R tip nasleđivanja rezultuje istom obojenošću npr. M/m i M/M (tj. heterozigot i dominantni homozigot, zajedno se označavaju kao M/_). Iz toga sledi da postoje sledeće fenotipske klase:
- D/_ M/_ A/_ AX/_
- d/d M/_ A/_ AX/_
- D/_ m/m A/_ AX/_
- D/_ M/_ a/a AX/_
- D/_ M/_ A/_ ax/ax
- d/d m/m A/_ AX/_
- d/d M/_ a/a AX/_
- d/d M/_ A/_ ax/ax
- D/_ m/m a/a AX/_
- D/_ m/m A/_ ax/ax
- D/_ M/_ a/a ax/ax
- d/d m/m a/a AX/_
- d/d m/m A/_ ax/ax
- D/_ m/m a/a ax/ax
- d/d M/_ a/a ax/ax
- i postoji (16. klasa) četvorostruki recesivni mutant koji smatram letalom i ne navodim: d/d m/m a/a ax/ax --Wlodzimierz (razgovor) 15:43, 2. januar 2009. (CET)
- čas iz genetike? :) aksolotl je diploidni organizam, ima po dve varijante određenog gena. Ako uzmemo u obzir samo ova četiri gena za obojenost, imamo sveukupno osam alelskih pozicija, na kojima može da se nađe po jedna od dve varijante određenog gena (pozicije: -/- -/- -/- -/-, aleli: D,d, M, m, A, a, AX, ax). Postoje 64 varijante genotipa koje mogu nastati od ovih gena (valjda :R). Meѓutoa, D-R tip nasleđivanja rezultuje istom obojenošću npr. M/m i M/M (tj. heterozigot i dominantni homozigot, zajedno se označavaju kao M/_). Iz toga sledi da postoje sledeće fenotipske klase:
- Od 15 ... jer 4. Sad mene zanima, u kakvoj su relaciji brojevi 4 i 15? -- Обрадовић Горан (разговор) 15:21, 2. januar 2009. (CET)
Ah, da, matematičar. :) Mislim da u ovom slučaju ne mora uvek da bude striktno matematička kombinatorika. Pitanje je koji je tip nasleđivanja, kao i da li se neke boje (ne)ponavljaju. --Metodičar � 15:25, 2. januar 2009. (CET)
- Bolje bi ti bilo da si napisao članak u vezi sa tim Vlado. :) --Metodičar � 15:45, 2. januar 2009. (CET)
Zahvaljujem na iscrpnom objašnjenju. Časovi genetike me uvek obraduju :D Jasno je zašto sam pitao, očekivao sam da će da ih 16. Taj letalni zaokružuje spisak :) Usput, nisam siguran da je 64. Ako je M/m različito od m/M, onda bi trebalo da ih ima 256, a ako je isto onda bi trebalo da ih ima 81. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:57, 2. januar 2009. (CET)
- jeeej, pročitao si i razmislio :) da, 81 varijanta postoji :) eto vidiš da bi lepo prošao kod nas na ispitu :) --Wlodzimierz (razgovor) 16:04, 2. januar 2009. (CET)
- Lepo je videti ovako detaljno objašnjenje u članku. Od viška glava ne boli, ali zar se to nije moglo iskazati u jednoj rečenici bez referata o genetici? Ovako, odeljak o recesivnim naslednim odlikama bi trebao da postoji za skoro svaku životinjsku vrstu. Primedba: vrsta je kritično ugrožena u divljini, ali je daleko od istrebljenja s obzirom na uzgajanje u laboratorijama. To je primer kada korišćenje referenci dovodi do zabluda. --Jakša (razgovor) 23:15, 2. januar 2009. (CET)
- Zabluda??? Ja zaista nigde ne vidim zabludu. Aksolotl JE krajnje/kritično ugrožen takson. Za objašnjenje značenja ovog statusa ugroženosti, treba pogledati za početak kratko objašnjenje na engleskoj viki (na srpskoj nažalost ne postoji), pogledati i uputstva i objašnjenja IUCN pa tek onda pomisliti da se referenca nazove uzrokom zablude. A da, bilo bi korisno i pročitati celu referencu, lepo je napisano zašto je BAŠ AKSOLOTL krajnje ugrožen takson. --Wlodzimierz (razgovor) 23:34, 2. januar 2009. (CET)
- Lepo je videti ovako detaljno objašnjenje u članku. Od viška glava ne boli, ali zar se to nije moglo iskazati u jednoj rečenici bez referata o genetici? Ovako, odeljak o recesivnim naslednim odlikama bi trebao da postoji za skoro svaku životinjsku vrstu. Primedba: vrsta je kritično ugrožena u divljini, ali je daleko od istrebljenja s obzirom na uzgajanje u laboratorijama. To je primer kada korišćenje referenci dovodi do zabluda. --Jakša (razgovor) 23:15, 2. januar 2009. (CET)
- Članak je koncipiran tako da će verovatno izazvati zabludu kod čitaoca. Prvo, engleski članak pominje da se veliki broj ovih životinja gaji u zarobljeništvu, što znači da je vrsta kritično ugrožena samo u divljini, ili po klasifikaciji izvesnog međunarodnog udruženja biologa-ekologa (lično smatram da ova udruženja imaju politikantsku namenu, ali ne bih hteo da otvaram raspravu o ovoj temi). Drugo, veliki odeljak posvećen boji aksolotla sugeriše čitaocu da je to najznačajnija odlika ove životinje, što nije ni približno tačno. --Jakša (razgovor) 03:32, 3. januar 2009. (CET)
- Svaka čast na neispraćenom algoritmu koji gore zacrtah; mene iskreno mrzi da ponovo napišem sve odozgo, kada efekta očito nema. Bravo još jednom na svakoj reči! --Wlodzimierz (razgovor) 04:59, 3. januar 2009. (CET)
- Članak je koncipiran tako da će verovatno izazvati zabludu kod čitaoca. Prvo, engleski članak pominje da se veliki broj ovih životinja gaji u zarobljeništvu, što znači da je vrsta kritično ugrožena samo u divljini, ili po klasifikaciji izvesnog međunarodnog udruženja biologa-ekologa (lično smatram da ova udruženja imaju politikantsku namenu, ali ne bih hteo da otvaram raspravu o ovoj temi). Drugo, veliki odeljak posvećen boji aksolotla sugeriše čitaocu da je to najznačajnija odlika ove životinje, što nije ni približno tačno. --Jakša (razgovor) 03:32, 3. januar 2009. (CET)
- Algoritam je da se smisao srpskog članka može razumeti onda kada se pročita engleski članak? Džaba je onda išta pisati. --Jakša (razgovor) 07:30, 3. januar 2009. (CET)