Razgovor:Anđelko Zablaćanski/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ja pa ja, or not?

Pitam se, a skrećem pažnju i administratorima, da li ova odredica upućuje na potencijalo kršenje viki-propisa? Kako se da videti, odrednica ima naziv "Anđelko Zablaćanski", a pisac odrednice se identifikuje incijalima A.Z. Koincidencija, ili samopromocija? --  Perunski   бла-бла  13:15, 2. avgust 2009. (CEST)

Bilo kako bilo, imaš stranicu za ovakve situacije. --93.87.193.26 (razgovor) 19:15, 10. januar 2010. (CET)

Ja u ovom broju Večernjih novosti nisam naišao ni na jedan spomen o Anđelku Zablaćanskom. Ako neko pronađe, neka nam tačno citira taj članak. Jedna rečenica je više nego bizarna.--Epaminonda (razgovor) 21:25, 5. avgust 2011. (CEST)

Zamisli, nije reč o članku, već o reklami. Dajte, molim vas, prestanite da preopterećujete Vikipediju reklamama.--Epaminonda (razgovor) 21:39, 5. avgust 2011. (CEST)

Da ste hteli. videli biste njegovu pesmu UMORNA ČEŽNjA, a u spornooj nedoumici vašoj i piše da je objavljivao u VN. (Zanemarimo kritički prikaz SEDAM KNjIGA, od kojih je jedna jednog nobelovca, koje vi nazivazte reklamom) — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.150.71.247 (razgovor • doprinosi) | 22:10, 5. avgust 2011.

Reklama, nego šta je? Dajte, molim Vas, ovo nije žuta štampa, ovo je enciklopedija. Uzgred, rečenica je tako sastavljena da čitaoc ima utisak da je on bio dopisnik Večernjih novosti, da je slao pesme i aforizme njihovoj redakciji. A ovamo vidimo da se ne radi o tome, nego o reklami. Reklama. Koliko puta valja objasniti?--Epaminonda (razgovor) 22:24, 5. avgust 2011. (CEST)

Bravo, još si i vidovit. Samo je šteta što vidiš ono čega nema, a ne vidiš činjenice. Odustajem. Brišite ga! Pozdrav od nepismene ANGELINE! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎91.150.71.247 (razgovor • doprinosi) | 22:32, 5. avgust 2011.

Nisam vidovit, nego sam pismen, a hvala Bogu da razumem srpski kao maternji, s obzirom da sam iz dela Srbije gde se ne priča samo srpski. Pogledao sam dodatak i video šta piše. Čim sam ugledao cifru pao mi je mrak na oči. Činjenica je da je ovo reklama. Bolje je priznati nego odbijati ono što je jasno kao dan. Pola vam se prašta. Uzgred, ako prestanete da navaljujete i pokušate da nam navedete makar jednog univerzitetskog profesora koji se osvrnuo na Anđelkovu poeziju, postoji mogućnost da zajednica promeni mišljenje. Počev od mene. Član sam Biblioteke Matice srpske, tako da mi nije teško proveriti bilo šta.--Epaminonda (razgovor) 22:43, 5. avgust 2011. (CEST)

Ako neko predloži neki tekst za brisanje zbog navodnog samoreklamerstva, a taj isti u svakom svom komentaru ispod tekstova koje je predložio za brisanje ističe da je on student, u najmanju ruku je licemerno. Ako dotična gđa navede da je pomenutom pesniku recenѕiju pisao Todor Bijelkić, Pero Zubac, a iz priloga se vidi da je urednik bio Dobrica Erić,ne vidim gde je samoreklamerstvo osim u predlagaču za brisanje teksta o pesniku Zablaćanskom. Pitajte se da li bi Pero Zubac ili Dobrica Erić stavili svoje ime ispod stihova koji nemaju vrednost. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 95.140.122.140 (razgovor • doprinosi) | 16:42, 10. avgust 2011.‎

Licemerno? Ja barem ne reklamiram knjige u Blicu i Politici da bi ih kupovala naivna deca. To što su pojedini književnici iskomentarisali aforizme i stihove ovog nazovi pesnika, to ne mora nužno značiti da je on priznat. U mom kraju je živeo jedan takođe „pisac“ koji je svojevremeno napisao utiske iz narodnooslobodilačke vojne - Geza Tikvicki. Taj njegov „dnevnik“ je iskomentarisao Čedomir Popov, ali ga uprkos tome danas niko ne smatra za memoaristu.--Epaminonda (razgovor) 17:24, 10. avgust 2011. (CEST)

Ipak si ti sujetna neznalica čim ne znaš ko su Zubac, Erić i šta njihov potpis znači ispod nečije poezije. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 95.140.122.140 (razgovor • doprinosi) | 19:02, 10. avgust 2011.‎

Ajde recite još štogod u tom maniru - „sujetna neznalico“- pa da se ova priča naglo završi tako što će vam biti onemogućeno da vršite bilo kakve izmene, odnosno da šaljete svoje uprazne komentare. Na ovom projektu predviđeno je da budu obrađene biografije svih onih ljudi, pa i naših, koji su nečim zadužili ljudski rod, nauku, umetnost i sl. kako u pozitivnom kontekstu tako i u negativnom. Trenutno, čime je Anđelko zadužio srpsku književnost?! Da li je on izvršio neki preokret u književnom, uticao na nekoga, ili i dalje prima pohvale koje primaju u trinaestogodišnjaci i trinaestogodišnjakinje? Pre će biti, i po babi i po stričevima, da su oni vrhunski hirurzi koji spašavaju ugroženoj deci živote vredni spomena.--Epaminonda (razgovor) 19:42, 10. avgust 2011. (CEST)

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer autor čiji rad i poeziju pratim već duže vremena poseduje osim izuzetnog talenta i originalnosti, izuzetano emotivno i duhovno bogatstvo koje na iskren način pretače u stihove.Njegova poezija je topla, snažna i prepuna najlepših osećanja koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim.Određena nota sete i nostalgije pokazuju izuzetan senzibilitet.Njegova poezija je rasterećena pretencionizma,nema vulgarnosti a na izuzetan način govori o strasti i najdubljim čovekovim emocijama. ...

Je l ušao u čitanke?--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:33, 28. avgust 2015. (CEST)

U zemlji u kojoj se sve privilegije dobijaju preko veze, teško da je ulazak u čitanke merilo vrednosti nečije poezije.--Trenutni (razgovor) 19:39, 28. avgust 2015. (CEST)

Vikipedija nije predviđena za kritikovanje postojećeg režima u Srbiji. :) Uostalom, sumnjam da neko isključivo zahvaljujući vezama može dospeti u čitanke. Meni je rekla profesorka da onaj koga nagrade NIN-ovom nagradom ulazi u čitanke.--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:01, 28. avgust 2015. (CEST)

Koliko ja znam NIN-ova nagrada se dobija za roman, a ne za poeziju. I da li urednici Vikipedije znaju, npr. da Emili Dikinson za života nije objavila nijednu pesme, a danas je relevantna pesnikinja. Da li je Dis bio u čitankama, ili je posle njegove smrti neko ispravljao njegove pesme da uđu u čitanke? --Trenutni (razgovor) 20:09, 28. avgust 2015. (CEST)

Da. :) Uhvatili ste me na neznanju. Nego, šta je objektivno merilo da neko uđe u čitanke, odnosno da zasluži članak u enciklopediji pesnika i sl.?--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:20, 28. avgust 2015. (CEST)

Koliko znam ovo nije čitanka. A na pitanje ću vam odgovoriti pitanjem: a zašto vi ovog čoveka uporno brišete? Možda je tu odgovor i na vaše pitanje. Da li vam se svaki nagrađeni roman svideo? Da li ste gledali svaki film koji je urednik nekog filmskog programa postavio? Itd, itd... De gustibus non est disputandum. Tako se možda i u čitanke ulazi. --Trenutni (razgovor) 20:44, 28. avgust 2015. (CEST)

Ne brišem ja članke. Otkud vam da ih ja brišem? Ako vam nešto nije jasno, obratite se nadležnim organima. Naši administratori se razumeju ne samo u geologiju, biologiju, astronomiju itd, nego i u jezik, poeziju itd. Računajte da ćete naći na razumevanje. :) --Vladimir Nimčević (razgovor) 23:13, 28. avgust 2015. (CEST)

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je Anđelko Zablaćanski pesnik sa velikim P! Pesnik autentičnog lirskog izraza, koji sa neverovatnom lakoćom iscrtava i boji nove i nove puteve kojima osećanja i misli dolaze do reči. A ta lakoća se prepoznaje na prvo čitanje. I ta lakoća jeste poezija. A u današnje vreme takvih pesnika, pravih pesnika - ima veoma malo. Pesnika koji s lakoćom oblače svoje izrečene misli i osećanja u klasične ili slobodne pesničke forme, jer se autentični pesnički izrazi sami oblače u odgovarajuća odela. Bez svesnog napora da se pošto-poto bude drugačiji, moderan, mističan, zapravo nerazumljiv. A ta težnja mnogih "modernih" pesnika zapravo je posledica proste činjenice da ništa nemaju ni da kažu. I onda to ništa pokušavaju da uviju u plaštove simbolizma,mistike, u neiskrene uzvike i povike, u nekakve hermetičke forme, sledeće različite pesničke uzore kojima nisu dorasli. Anđelko Zablaćanski potvrđuje da se istinski poeta jednako dobro služi i klasičnim i slobodnim formama pesničkog izraza, jer prava reč i sama nepogrešivo nalazi pravu formu.

--Vladimir Zlatić (razgovor) 23:55, 28. avgust 2015. (CEST)

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je Anđelko Zablaćanski pesnik, pripovedač i aforističar čija su dela prevođena na nekoliko jezika, a pesme su zastupljene u mnogim zbornicima i antologijama srpske poezije. Njegov poetski izraz je originalan i prepoznatljiv, a o kvalitetu najbolje svedoče nagrade i priznanja, od kojih je svakako najznačajnije prvo mesto na ruskom poetskom festivalu "Poezija ulice" u Sankt Peterburgu 2014.godine.--DeanaDigor (razgovor) 11:40, 29. avgust 2015. (CEST)

Osporeno brisanje

Nisam još tekst sasvim završio, a neko je zahtevao brisanje. Neuk sam u ovom poslu, našao sam se u čudu, ali znatiželja i želja da ovog pesnika stavim na Vikipediju, odvedoše me do nekih tekstova gde videh ranija brisanja i razloge za to. Mnogo uopštenosti, mnogo drčnosti, a bogami i bezobrazluka pročitah u tim, nazvaću ih, komentarima. Jer, kako neko može kao razlog navesti školovanje g. Zablaćanskog, navodeći da je studirao nešto što nema veze sa književnošću, i pri tome pogrdno pišući o čoveku koga ne zna. Da li dotični zna da je Dobrica Erić završio četiri razreda osnovne škole, ali mu to nije smetalo da bude pesnik koji je izdao najviše poetskih knjiga. I to ne bilo kakav, već odličan pesnik. Kaže neko, "tek su mu aforizmi izdati u Beogradu" i to je merilo da ne treba da bude na Vikipediji. Zar duhovnost i kultura stanuju samo u Beogradu? Jel svi treba da se preselimo u Beograd? Cinično se navodi da je izdavač jedne zbirke "Diša Atić" iz Vladimiraca, ali se ne kaže da je koizdavač te iste zbirke SRPSKA KNjIGA čiji je urednik gore pomenuti Erić. Licitira se sa brojem zbirki, brojem stranica u pojedinim zbirkama, a Tin Ujević je rekao da bi najbolje bilo da se svaka pesma štampa kao zasebna knjiga, jer pesma je delo za sebe. Takođe, neko reče da se pesnik Zablaćanski reklamira na Vikipediji. U Gugl pretrazi većina poznatih pesnika je prvo na sajtu Poezija suštine, pa tek onda Vikipedija. Logički gledano, ako potražim, npr. Anu Ahmatovu i Gugl me odvede na sajt koji uređuje Zablaćanski, pre ću (a tako sam ga i našao) ga naći na tom sajtu nego na Vikipediji ako uđem da čitam o Ahmatovoj. I zašto bi mu onda trebala reklama na Vikipediji? Nalazio sam baš na Vikipediji navode izvora Poeziju suštine. I da ne dužim, bez obzira što ćete verovatno odlučiti za brisanje ove biografije, čvrsto stojim da stranicu treba ostaviti. --Trenutni (razgovor) 11:58, 29. avgust 2015. (CEST)

Prelazi prag relevantnosti...

Nisam čitao opus, ali sam proverio reference. Ja bih ovo ostavio, jer mi se čini da je prag relevantnosti prešao -- ne samo kao zavičajni pisac, već i kao neko ko je zastupljen u par antologija, ima par knjiga kod uglednijih izdavača, a i kao onaj kome su prvo mesto na uglednom konkursu dodelili Radomir Andrić (predsednik Udruženja književnika Srbije), Dušan Stojković (jedan od ključnih savremenih kritičara, član UO UKS) itd. --Stripar (razgovor) 12:38, 29. avgust 2015. (CEST)

Onda pišite adminima na administratorskoj tabli.--Vladimir Nimčević (razgovor) 12:41, 29. avgust 2015. (CEST)

Jesam. Hvala. --Stripar (razgovor) 12:50, 29. avgust 2015. (CEST)

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer ...je biografija srpskog pesnika.

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer reč o biografiji srpskog pesnika, a Vikipedija ne bi trebalo da se svodi na prepisivanje. Treba dozvoliti i nešto novo.

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je biografija srpskog pesnika. Na Vikipediji postoje biografije starleta, a vi biste pesnika da brišete. Žalosno.

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je Anđelko Zablaćanski, pored toga što je vrhunski pjesnik, urednik i nekoliko sajtova sa poezijom, te elektronskog časopisa za književnost. Čitala sam njegove pjesme kao i prevode poezije sa ruskog jezika, i ostala sam oduševljena. Koliko sam upućena, u Rusiji je dobio nagradu za svoju poeziju. Ne poznajem ga lično, ali smatram da je i te kako zaslužio svoje mjesto na ovoj stranici. Pjesnikinja sam i znam šta je dobra poezija, a poezija gospodina Zablaćanskog to svakako jeste. I, poštovani administratori, nemojte biti tako konzervativni pri uređivanju.

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je vrhunska poezija, a cijeli njegov književno-umjetnički rad i borba za promovisanje pravih vrijednosti za svaku pohvalu.

Osporeno brisanje

Ovu stranicu nikako ne treba brisati,zato što je poezija g. Zablaćanskog vrhunska.

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je poezija Anđelka Zablaćanskog nežni dodir najtananijih osećanja i svojom lepotom i umećem spada u sam vrh srpske poezije i poezije uopšte. Čitati pesme ovog pesnika je uživanje u pesničkom umeću i pevanju osetljive duše koja ume da ispeva najdublja osećanja čoveka i u duši čitaoca ostavi zlatni trag. Pesma ČOVEK ŽENI je jedna od najlepših pesama koje sam ikada pročitala, a pročitala sam dosta, i svojom dubinom i lepotom dodirne svakog čitaoca i sigurna sam ostavi da razmišlja i sledi njenu poruku. I ne samo ova pesma, ima ih mnogo koje će sigurno trajati i nadahnjivati generacije koje dolaze. Posebno bih istakla pesmu HOĆU ŽENU jer o ženi su pevali svi veliki pesnici i ova pesma spada u sam vrh ljubavne poezije. Pre nekoliko godina sam se susrela sa poezijom pesnika Anđelka Zablaćanskog i ostala verni čitalac ovog sjajnog pesnika posebnog senzibiliteta i umeća pevanja.

Spomenka Denda Hamović

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je Anđelko Zablaćanski srpski pesnik, koji piše odličnu poeziju.

Osporeno brisanje

Ova stranica ne bi trebalo da se obriše jer je čudno kako se paušalno donose predlozi za brisanje. Biti pesnik nije isto što i fudbalski golgeter pa da se vrednost procenjuje brojem datih golova. Poezija je specifična umetnost, pa ili je osetiš ili ne. Nema tu zbrajanja i razbrajanja. Zato tvrdim da biografija pesnika Zablaćanskog treba da ostane jer svojim kvalitetom to zaslužuje.

Kategorije Mačvani

Ako kategorija Mačvani postoji, zašto je uklanjati? — 178.237.216.182 (razgovor) 23:14, 31. oktobar 2023. (CET)