Pređi na sadržaj

Razgovor:Bitka za Staljingrad/Arhiva 1

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2

NDH

Jedino na srpskoj vikipediji stoji da je NDH učestvovala. Voleo bih da mi neko kaže odakle ta informacija.


Stvarno svaka čast za ovaj članak. Ovaj članak je primer kako treba da izgledaju ostali tekstovi na ovoj vikipediji.--confy 22:47, 4 Feb 2005 (CET)

Brutalnost i nebriga za civilne žrtve

Rečenicu sa početka članka "Bitku je obeležila brutalnost i nebriga za civilne žrtve sa obe strane." trebalo bi izbrisati iz sledećih razloga:

Prvi razlog je taj što je Staljingradska bitka bila u stvari Nemačka opsada ovog grada, više nego vojna operacija. Cilj ove opsade je bio da se celokupno stanovništvo Staljingrada, dakle u većini upravo civili, izgladnjivanjem nateraju na predaju ili potpuno unište. Šta više, koliko se sećam iz jedne engleske emisije o ovoj bitci, mislim da je postojalo i direktno Hitlerovo naređenje da u Staljingradu niko ne sme da bude pošteđen. Prema tome, sa nemačke strane nije se uopšte radilo o nebrizi, nego o smišljenoj nameri da se potpuno uništi celokupno stanovništvo ovog grada. A sa ruske strane, takođe ne može biti govora o nebrizi za civilno stanovništvo, jer se radilo o opštenarodnom otporu protiv nemačke opsade i napada na ovaj grad, u kojem su učestvovali i podneli žrtvu svi stanovnici Staljingrada. Takođe, ne čini mi se da su imali velikog izbora sem da se suprotstave nemačkim agresorima, jer u slučaju predaje, verovatno bi ih zadesila mnogo gora sudbina. Sve u svemu ovu rečenicu, treba ili izbrisati ili izmeniti tako da ne stoji naznaka "sa obe strane", jer osim što to ne odgovara istini, odmah na početku zamagljuje suštinu ove bitke i ciljeve nemačke vojske koje su ovom akcijom hteli da ostvare.--Zoran.D. 14:06, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Hm, da nisi pobrkao malo sa opsadom Lenjingrada? --BokicaK Got something to say? 14:27, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Mislim da ova rečenica može da stoji u članku o svakoj bici koju su vodili Rusi i Nemci u tom ratu. Za nemačku stranu jednostavno nema potrebe trošiti reči, a što se tiče Rusa, Staljinov koncept je bio sledeći (parafraziram): Ako na svakog ubijenog Nemca pogine 10 Sovjeta, na kraju Nemaca više neće biti, a Sovjeta će preostati. Da, radi se o totalnoj nebrizi, koja se ogledala i u strategiji i u doktrini! Ne znam da li je Zoran mislio na Lenjingrad ili Staljingrad, ali Staljingrad nije bio opkoljen, tako da je civilno stanovništvo moglo eventualno da bude i evakuisano. Sa druge starane, grad nije bio od ključne strateške važnosti nijednoj strani, nego je eto Hitleru dunulo da osvoji grad (zbog imena), a Staljin je bio u fazonu E, nećeš majci!.. kasnije nijedan nije hteo da odstupi. -- Obradović Goran (razgovor) 15:24, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Tako je Bokice i Gorane, biće da sam ja ipak gledao film o bitci za Lenjingrad, odnosno o opsadi Lenjingrada. A staljingradska bitka je ona velika tenkovska bitka o kojoj je snimnjeno i mnogo igranih filmova, koja je preokrenula tok drugog svetskog rata. Međutim ipak ova rečenica o nebrizi za civilno stanovništvo koja izjednačava u tome agresora i onoga koji brani svoju zemlju mi veoma smeta. Takođe, ne treba izjednačavati antifašistički otpor Sovjetskog saveza samo sa Staljinom. Čitao sam nekad davno u nekom časopisu tekst gde je navedeno da prvih 40 dana nemačke agresije Staljin uopšte nije izlazio iz svoje sobe niti je sa bilo kime kontaktirao. Drugim rečima bio je u totalnom šoku. S druge strane, iako Staljina odavno nema, svi smo videli da se u Rusiji još uvek organizuju velike svečanosti i parade u slavu sovjetskog otpora fašizmu, kojima prisustvuju i političari iz zemalja njihovih nekadašnjih zapadnih saveznika (sigurno se sećaš na primer Klintonovog gostovanja i reči na takvoj jednoj paradi). Dakle i mi bi onda pogotovo trebali da imamo više poštovanja prema opštenarodnom sovjetskom otporu fašizmu, takođe s obzirom da je i u našoj zemlji bio na delu jedan takav otpor. Reče, jednom jedan čikica, kaže De Gol je ceo rat slao poruke preko radija borcima u Francuskoj, pa ga Francuzi i dan danas slave kao velikog borca protiv fašizma, a mi se izgleda naših boraca stidimo ili smo ih zaboravili, pa tako više i ne šaljemo ni naše predstavnike na manifestacije u Rusiju ili druge zemlje kada se dan pobede nad fašizmom obeležava. Pozdrav.--Zoran.D. 15:41, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Wrong again ;) Velika tenkovska bitka je bila Kurska bitka, ali da, Staljingrad se smatra jednom od najvećih (ja bih rekao da je najveća) prekretnica. Elem, nemoj da pomisliš da ja na bilo koji način pokušavam da umanjim ili unizim ono šta su Sovjeti uradili tokom rata. Mi jesmo ovde gde jesmo danas upravo zato što su ti momci pod vatrom prešli hiljade kilometara, i ognjem i mačem spalili zverje gnezdo (naravno, ne treba ignorisati zulum i masovna silovanja po Mađarskoj, Nemačkoj..). E, sad, mislim da ova rečenica možda ne mora da stoji u prvom pasusu, ali smatram da rečenica jeste tačna, i trebalo bi da stoji u članku. Evo primera kako su Sovjeti vodili ovu bitku (ne radi se o civilima, ali you'll get the picture): držali su dva bloka sa zapadne obale Volge, i to tako što su mesecima ubacivali topovsko meso bez prestanka! Barže su vozile regrute preko Volge, i izbacivale ih na obalu (ponekad i bez oružja!), u fazonu ni koraka nazad. Svako ko pomisli o povlačenju (o begu da ne pričamo), streljan je na licu mesta (politički komesari, kazneni odredi). Ruski regrut ubačen u Staljingrad nije imao da se nada da mu je ostalo duže od dva sata života. Pazi, ja u potpunosti stojim tu na strani Sovjeta, moramo da se razumemo, ali postoji razlog zašto se ovo smatra najkrvavijom i najbrutalnijom bitkom u istoriji čovečanstva! Brutalnost je bila prisutna sa obe strane. -- Obradović Goran (razgovor) 15:55, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Gorane, nisam pročitao ceo članak niti se razumem baš mnogo u tu istoriju i te bitke, što se može zaključiti i iz ovih prethodnih promašaja i grešaka koje sam već počinio, hahaha. Međutim reći da je bilo šta bilo jednako u ovome slučaju na obe strane meni liči na jedan vid pravljenja prividne simetrije između agresora i onoga koji se brani što je samim time netačno i neopravdano ili čak nepravedno. A kada je reč o ovome streljanju regruta ili dezertera, pa u svim ratovima dezerteri se kažnjavaju po kratkom postupku to što su ih sovjeti čak i streljali po kratkom postupku nije baš mnogo neočekivano. Ipak, to ne znači da mnogi drugi nisu svesno i dobrovoljno srljali u smrt i podnosili žrtve, takav je bio sistem i takva je bila svest. Da bih ti objasnio ovu vrstu zablude navešću ti primer koji nema mnogo veze sa ovom državom, niti sa ovom temom, ali ima veze sa ovom vrstom sistema i državnog uređenja. Gledao sam jednom na SOS kanalu jednog našeg poznatog i starog bokserskog stručnjaka, koji je komentarisao neke stare boks mečeve. Povela se tada reč i o kubanskim bokserima i o tome kako im je Kastrov režim sprečavao da pređu u Ameriku i da nastave da se bave profesionalnim boksom, što bi trebalo da bude velika šteta s obzirom na njihove sposobnosti. Elem, taj naš iskusni stručnjak za boks tada se slatko nasmejao na ovu konstataciju tvrdeći da nije tačna iz sledećih razloga. Pre svega, da ne govorimo o patriotizmu, ali kubanski bokseri imaju na Kubi potpuno sređen i bezbedan život u svakom pogledu, od zdravstvenog osiguranja, veliih primanja za njihove uslove, zatim veliki broj njih dobijaju i činove u kubanskoj armiji itd. Dakle, zar bi bilo kome od njih palo na pamet da napusti sve ove privilegije i udobnosti života na Kubi i otisne se u nesigurne vode profesionalnog boksa u Americi, pri čemu bi sigurno istog trenutka izgubili pravo na iste te privilegije. Takođe, ako bi nekom to i palo na pamet, mogao bi veoma lako i da ostvari takve svoje namere, s obzirom da se sportisti neprestano putuju u strane zemlje na takmičenja, pa im ne bi bio problem da zbrišu iz ekipe za vreme od nekih turneja. Pa kako onda, zapitao se u toj emisiji taj naš stručnjak, da niko od njih, (ili možda su samo nekolicina) nije napustio na takav način Kubu i prešao u profesionalce. Zaključak se nameće sam po sebi. Pozdrav--Zoran.D. 17:29, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Sve je to lepo, ali oni bi morali da ostave svoje porodice na Kubi. A ja stvarno ne želim da polemišem o zemlji koja u 21. veku ima sledovanja hrane! Kako bilo, nas se ovde Kuba ne tiče, već nas se tiče Staljingradska bitka. Što se tiče streljanja dezertera, tačno je, to je praksa u svakom ratu. Ali ne govorim ja o tome. Ispričaću opet jednu priču, koja ne mora da bude tačna (izvor je čak smešan). Igrao sam igru Call of Duty, i ima jedna misija u Staljingradu (naravno, igra je to, ali eto, Pavlovljevu kuću su odradili verno do poslednje cigle!). Misija počinje tako što te izbace na golu obalu Volge, tutnu ti u ruke šanžer municije (da, samo šanžer, bez puške), i Napred za Rodinu! Svaki pokušaj da se popneš uz obalu je naravno nemoguć, jer je prostor brisan, a gore su mitraljeska gnezda. Ako pokušaš da nađeš zaklon uz koji bi se eventualno popeo, politički komesar zapuca na tebe (sva sreća, u igri neki tvoj kompanjon snajperista presudi bolidu, tako da možeš da nastaviš, i postaneš heroj Sovjetskog Saveza :) ).

Po treći put ponavljam da niko i ne pomišlja da izjednači agresore i branioce u ovoj bici. Rekao sam i da možeš da spustiš rečenicu malo niže. Znači, Rusima kapa dole. Ali to ne znači da detalji koji nisu prijatni za pobednike ima da se prećutkuju. Jednostavno, u svakom ratu sve strane čine ružne stvari, i to treba da se napomene u neutralnoj enciklopediji (iako većina drugih enciklopedija krije te podatke). Eto, u toj Opsadi Lenjingrada naravno da treba napomenuti da je Hitler naredio da se ne prihvata predaja grada, niti da se u isti ulazi, već da se grad drži zapečaćen dok 3.000.000 ljudi (dva Beograda) ne umre od gladi! Ali ako neko misli da može da se prećuti činjenica da je Staljin odbio svaku pomisao na povlačenje iz grada, i da je naredio miniranje celog grada, i dizanje u vazduh istog (i smrt istih onih 3.000.000 ljudi) ako nemačka vojska primiriše gradu, taj neko se grdno vara. I jedno i drugo je zločin, i jedno i drugo je činjenica, i jedno i drugo treba navesti. E, sad, što naš ton nije isti kao u Vojnoj enciklopediji (koja će bez blama da prećuti neke stvari), pa to nekome može da zvuči kao navijanje za naciste, jebi ga! Ja o tim temema i pišem iz zahvalnosti prema onome šta je taj narod učinio za mene, i celu ljudsku civilizaciju, ali kad prevodeći članak o bici za Budimpeštu naiđem na referenciran podatak da je malo Mađarica između 10 (!!!) i 70 godina uspelo da izbegne masovna silovanja nakon bitke, ja jednostavno odbijam da zatvorim oči na taj podatak. -- Obradović Goran (razgovor) 19:14, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Gorane, nemoj da se nerviraš baš toliko. Ja sam ti samo naveo ono što sam čuo na televiziji od čoveka koji se družio sa kubanskim bokserima i naravno ne smatram to nikakvim dokazom niti referencom za bilo šta, niti smatram da u ovim razgovorima treba navoditi reference, nego samo u člancima. Jedino što si mlađi od mene, pa nisi možda baš upamtio kako to izgleda živeti u socijalizmu. Drugačija je to svest i drugačije ponašanje ljudi. Sigurno da je bilo i represije, ali nisu svi jurišali samo zbog moranja. Evo ti recimo i još jedan primer iz našeg grada Beograda, istinit je ali me opet mrzi da ti dajem referencu, pa se ti raspitaj kod starijih, oni će ti to potvrditi. Dakle, desilo se jednom (kad kažem jednom da ne shvatiš da je to početak bajke, nego samo da ne znam tačan datum događaja) da je grupa Jermena izvršila atentat na turskog ambasadora, negde tamo na raskrsnici kod glavne beogradske pošte. Tada je jedan momak, i ne znajući tačno na koga je atentat izvršen pojurio za atentatorom goloruk, i opet nisam siguran, ali mislim da ga je taj atentator usmrtio, a ako ne da ga je sigurno upucao. Pa ti sad zamisli, da li je moguć danas takav slučaj da neki mladić u Beogradu jurne za nekim jermenskim atentatorom goloruk da bi osvetio smrt turskog ambasadora. Ne bi niko mrdnuo ni prstom ni kada bi se radilo od domaćim političarima, a kamoli stranim ambasadorima ili ili uglednim državnim ličnostima.
I drugo, šta ima u tome loše što je neki narod, iako prima hranu na sledovanje, i dalje privržen svojoj državi. Na kraju i mi ovde vikipedijanci, ne primamo baš nikakvo sledovanje, pa koliko truda i vremena žrtvujemo za vikipediju i veoma smo joj privrženi (ti pogotovo koliko vidim). A i sam Bora Čorba čini mi se (opet bez reference) da je povukao svoju raniju izjavu iz poznate pesme "Za ideale ginu budale", ili je bar delimično ublažio. Salud kompanjero!--Zoran.D. 20:33, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ma ne nerviram se :) Ovo za jurišanje, ponovo si me pogrešno razumeo, ja time nisam hteo da kažem kako su oni to radili jer su ih terali. Ni na trenutak nisam pričao o tim stvarima, samo sam hteo da ilustrujem rusku vojnu doktrinu (vojnik je najjeftiniji resurs, nije ga neophodno štedeti). Kao suprotnost imamo zapadnu doktrinu nultih gubitaka, gde se akcija planira tako da ako sve protekne po planu ne bude žrtava tvojoj strani. Jednostavno, sovjetsko rukovodstvo se uopšte nije cimalo zbog par hiljada života (civilnih, vojnih nebitno), i to je sve šta hoću da kažem (i to je sve šta ona rečenica hoće da kaže). Sećam se ja socijalizma, i znam o čemu pričaš, mada se ne slažem da `takvih stvari nema više`, pa eto upravo si sam sebe opovrgnuo pominjanjem Vikipedije. Za tu priču o turskom ambasadoru takođe znam (mada je meni nešta ostalo da ga je rulja pojurila i ćapila). A da li bi neko danas pojurio ili ne.. to je pitanje psihe a ne sistema.. hrabrih ljudi je bilo, ima ih i biće ih. (nije baš uvek tačna teza o starim dobrim vremenima.. nasuprot, obično je obratno (vidi onu ediciju `užasi istorije` :D)) -- Obradović Goran (razgovor) 21:13, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Zaključak: naslov Brutalnost i nebriga za civile stoji, jer jedni su bili brutalni a druge nije bila briga. Samo treba jasno razdvojiti. -- JustUser  JustTalk 21:55, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Da ne dolivam ulje na vatru, ali činjenica je da su upravo zbog brutalnosti Staljinovog režima stanovnici Ukrajine i Belorusije dočekali Nemce kao oslobodioce, a u pojedinim slučajevima su i aktivno sarađivali sa Nemcima i pomagali im u borbi protiv Rusa (npr. Benderovci i ROA - Ruska oslobodilačka armija kao i različite Kozačke vojne formacije od kojih su se neke čak borile protiv jugoslovenskih partizana). Zapravo, da nacistička politika nije propagirala istrebljivanje i porobljavanje slovenskih naroda, ova podrška bi verovatno potrajala i bila bi znatno intenzivnija. Takođe, ono što malo ljudi zna, a što se može saznati iz retke literature i pojedinih stručnih foruma na netu je priča o partizanskom pokretu u Ukrajini (možda je bolji izraz pokret otpora), koji je i posle završetka Drugog svetskog rata nastavio da se bori protiv Rusa (tj. protiv sovjetskog represivnog režima oličenog u Staljinu). Pozdrav, --Kraljević Marko 22:09, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Bilo kako bilo, slažem se sa Džastovim komentarom. Može da stoji razdvojeno. -- Obradović Goran (razgovor) 22:21, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

O.K. Gorane, znači ti ovde u stvari tvrdiš da bi i danas, kada bi neki tip ispucao pun šaržer pištolja kroz prozor neke crne limuzine, pa makar ona imala i diplomatske zastavice, bilo moguće da grupa prolaznika pojuri za tim tipom i savlada ga, pošto on neke ili nekog od njih prethodno upuca. Izvini, ali ja veoma sumnjam u jednu takvu jednu mogućnost. Dakle, iako psiha i hrabrost pre svega zavise pre od ličnosti pojedinca takođe i sam sistem u mnogome utiče na psihu pojedinaca iz kojih se taj sistem sastoji. A kada je reč o zapadnoj doktrini "nultih gubitaka" radi se ipak o doktrini koja je nastala nešto kasnije od drugog svetskog rata, i koja je recimo motivisana, između ostalog, i američkim negativnim iskustvom iz Vjetnamskog rata. Dakle sigurno je da su sovjeti u 2. sv. ratu više "arčili" ljudske resurse nego zapadni saveznici ili recimo nacisti, ali su i zapadni saveznici takođe imali znatne gubitke (nenulte), koji bi verovatno bili i veći (mnogo nenultiji) da se rat vodio na teritoriji Britanije ili Amerike, ili da su Nemci imali sličnu vojnu doktrinu prema Francuzima i ostalim zapadnim komšijama kao i prema istočnim. Sve u svemu i ovo tvoje pominjanje doktrine "nultih gubitaka" u vezi bitaka iz 2. sv. rata pokazuje da ne shvataš moju poentu. A to je da ne možemo ondašnje događaje tumačiti na osnovu sadašnjih prilika, nego da se moramo malo udubiti i u svest ondašnjih ljudi i sa jedne i sa druge strane i tek tada moći ćemo da kažemo da smo objektivni i neutralni. Mada, koliko su stara vremena "stara dobra", a koliko "stara loša" to je opet lakše nama suditi. Jer pomisli samo, i ovaj današnji dan i ovo vreme biće kroz dvadeset, trideset ili šezdeset godina jedan stari dan i staro vreme. I neki budući ljudi mnogo će lakše ili olako suditi o ovim našim danima i vremenima. A ja i ti o tom istom našem sadašnjem vremenu mislim da bi se prilično namučili da ga procenimo i okarakterišemo bilo kao loše ili kao dobro. Nadam se da bar u ovome možemo da se složimo. Pozdrav. P.S. Izvinjavam se Kraljeviću Marku i mome starom poznaniku sa vikipedije Džastu, prekinuo mi se dajal ap dok sam kucao ovaj odgovor Goranu, pa nisam ni primetio njihove poruke (a ni Goranovu poslednju sa kojom sam se sukobio u izmenama). Tako da ću njima moći možda da odgovorim kada pažljivije razmotrim njihove argumente. A možda i neću, da ne opterećujem nepotrebno ovu stranicu razgovora, jer od mene je mislim bilo dovoljno rečeno, i previše.--Pozdrav svima.--Zoran.D. 22:29, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Nema potrebe da se izvinjavaš. Ni jedna moja poruka nije obavezujuća tj. niko nije obavezan da na nju odgovori, a i ja se ne vređam tako lako. Sastanak u Domu Omladine je idalna prilika za razmenu argumenata i rasprave na slične teme. Samo ne bih želeo da pogrešno shvatiš moj komentar. Ja jako volim Ruse i njihovu suludu slovensku spremnost da ginu za više ciljeve, ali kapitalizam sa sobom nosi pragmatičan pristup životu, tj. da u kapitalizmu čovek pre nego što potrči za atentatorom mora prvo da razmisli kakvu će korist ili štetu od toga imati. Iako bih više voleo da živim u vremenu kada su ideali nešto značili i kada je čovek zaista verovao da svojim delanjem može nešto da promeni, ne preostaje mi ništa drugo nego da se prilagođavam vremenu u kome živim. Pozdrav, --Kraljević Marko 22:43, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

OK, da Zorane, mislim da smo se generalno razumeli. Inače, nisam ja ni implicirao da su Amerikanci imali doktrinu nultih gubitaka na Ivo Džimi, i kojekude :), znam da je to došlo kasnije. Ali i sam razumeš šta sam hteo time da ilustrujem kad pričaš o arčenju ljudskih resursa. Mislim da bi to bilo to. -- Obradović Goran (razgovor) 22:53, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Nepreciznosti i nejasnoće

Naslov "Bitka za Staljingrad" nije baš sasvim adekvatan, jer sugeriše da se članak odnosi na neposrednu odbranu grada, odn. da se radilo o tome ko će zaposesti grad. Bolji bi bio Staljingradska bitka, Staljingradska operacija... Staljingradska bitka je mnogo više od toga - nemačka ofanziva i plan prodora, sovjetsko opkoljavanje i uništenje Nemaca... Odbrana grada je integralni deo - čak ne ni centralni. Potkrale su se greške - npr. piše "jačina 1.700.000 / 500.000 (??) (možda treba 1.500.000), a zatim gubici 750.000 / 850.000 (??). Nijedan od ovih podataka nije u okvirima uobičajeno prihvaćenih procena, a osim toga, međusobno su protivrečni...--Gorran 22:38, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

OK: Ajd jednu po jednu stvar. -- JustUser  JustTalk 22:42, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Uh, uh. Pa stvarno ispade da je poginulo više Rusa nego što je učestovalo u bici. Verovatno treba 1.500.000. Naći ću neki podatak pa ću ispraviti, a možeš i ti ukoliko imaš konkretnu cifru. --Kraljević Marko 22:45, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ima raznih procena, prema kojima treba biti oprezan i kritičan. U svakom slučaju, procene gubitaka su nerealno visoke. Osim toga, imam utisak da nije od početka do kraja jasno ili dosledno o kojoj osovinskoj grupaciji se radi. Paulusova 6. armija uobičajeno se procenjuje na 300.000, ona sa Hotovom 4. oklopnom (ja bih stavio srpski: oklopna) čini Ag "B" pod komandom fon Vajhsa. Zatim, imamo Ag "A" fon Lista, pa podređene satelitske armije: 3. i 4. rumunska, 1. mađ, 8. ital..., Znači, pod komandom fon Paulusa je oko 300.000, pod komandom fon Vajhsa oko 500.000, sve u svemu, nešto preko 1.000.000--Gorran 23:14, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]
...
Ne mogu reći da u potpunosti razumem razliku u denotaciji između Staljingradska bitka, i Bitka za Staljingrad, ali se slažem sa promenom (ovo drugo mi se više sviđa) :) -- Obradović Goran (razgovor) 22:50, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ako niko nema ništa protiv, ja bih prebacio ovaj članak pod naslov Staljingradska bitka (ako neko `oće nekako drugačije, neka viče). -- Obradović Goran (razgovor) 22:54, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

U početku teksta piše da je poginulo između 1 i 2 miliona ljudi. To je previše neprecizno. Na stranu priča oko pogađanja o broju žrtava, ovo postaje kontradiktorno u odnosu na tekst koji sledi. Odmah zatim se kaže da su samo Sovjeti imali gubitak od milion ljudi a sile osovine izguble četvrtinu od ukupnih vojnih snaga, a onda se još navode i tačne brojke. Kad se saberu ti brojevi dolazimo do oko 1.700.000 ljudi. Znači, treba staviti da je poginulo između 1,7 i 2 miliona ljudi, ili ispraviti delove iz kojih sledi da je poginulo najmanje 1.700.000 civila i vojnika.--Pavlec (razgovor) 02:09, 26. januar 2008. (CET)[odgovori]

Pa ti ispravi. Niko ti ne brani. --Jagoda ispeci pa reci 11:14, 26. januar 2008. (CET)[odgovori]

Nastaviti

Iza prelaznog glagola nastaviti uvek dolazi akuzativ (dakle pravi objekat), a ne instrumental, tako da je ispravno nastaviti borbu (Šta?), umesto nastaviti sa borbom(sa čime?). Ova gruba pravopisna greška se ponavlja u gomili članaka gde se pojavljuje prelazni glagol nastaviti.--Grofazzo (razgovor) 23:42, 16. januar 2008. (CET)[odgovori]

Nastaviti (put) prema (kome, čemu) ... ? Mihajlo [ talk ] 23:44, 16. januar 2008. (CET)[odgovori]


Pa šta nije jasno sam si napisao nastaviti (koga, šta?) put (akuzativ) pa sad ide predlog prema pa dativ.--Grofazzo (razgovor) 23:53, 16. januar 2008. (CET)[odgovori]

Nije uvek akuzativ. I ako si mislio striktno iza reči a ne samo iza reči (primer: reč „reči“ se nalazi iza „I“ u ovoj rečenici) onda se nismo razumeli. 81.161.246.209 (razgovor) 16:25, 13. februar 2008. (CET)[odgovori]

Slika

Ja dodadoh sliku sovjetskih tenkova, kako ulaze u Staljingrad sa zapadne strane. nadam se da se niko ne ljuti. Sliku je slikao koliko se sećam Georgi Zeljma. Grozni 09:19, 13. jul 2008. (CEST)

Žrtve

Uvodni deo : Ukupni gubici u ljudstvu se procenjuju na između 1,5 i 2 miliona. Kutijica: 750.000 mrtvih, ranjenih i zarobljenih Crvenoarmejaca, 40.000 mrtvih Staljingrađana, 740.000 mrtvih i ranjenih vojnika Vermahta i saveznika - u najgorem slučaju 1.530.000 mrtvih, što je mnogo daleko od 2 miliona. Bilans žrtava: ovi podaci se ne podudaraju sa gore anvedenim podacima.

-- Bojan  Razgovor  07:07, 22. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Kako reče jedan komentator: „Ima raznih procena, prema kojima treba biti oprezan i kritičan“. Crvena armija navodi 1.129.619 svojih žrtava, a tu spadaju ubijeni, ranjeni i smrznuti. Broj civilnih žrtava se procenjuje na osnovu predratnog stanja i podataka o evakuacijama. Ako nađeš reference za neke podatke, dodaj ih učlanak. Evo na engleskoj vikipediji ima brojki koje u zbiru dolaze do 2 miliona. Nema procena koje kažu više od 2 miliona, ni onih koje procenjuju žrtve na manje od 1,5 miliona. Stoga je uvod adekvatan.--Jakša (razgovor) 08:22, 22. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Trebaš preformulisati uvod, jer nije jasno na koje se gubitke misli. Kako sam članak kaže, postoje nepovratni gubici (ubijeni u borbi, umrli od rana i bolesti, nestali i zarobljeni) i ranjeni i oboleli. Dalje, kutijica kaže 740.000 mrtvih i ranjenih, 100.000 zarobljenih, što je ~840.000, a u članku se kaže da su gubici ~850-1.000.000. Ajde neka je donja granica spomenuta u kutijica, gornja nije. -- Bojan  Razgovor  08:40, 22. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Pokretanje procedure za ukidanje statusa sjajnog članka

Sledeća poglavlja nemaju nikakvih izvora:

Navodim sledeće, više nego pristrasne, izjave iz teksta (inače, nepotkrepljene izvorima, što bi dakle trebalo da predstavlja lično, i krajnje nebitno, mišljenje samog autora):

Sama nadmoćnost u tehnologiji ulivala im je snagu, ali ishod rata pokazao je sasvim drugu stvar. Poraženi su.

Ta armija je nepotrebno žrtvovana zarad ciljeva Aldofa Hitlera i njegovog životnog prostora koji je želeo da stvori za nemački narod. To su skupo platili ti vojnici. Strahote „staljingradskog kazana“ duboko je urezana u svest preživelih boraca te armije koju nikada neće zaboraviti.

Očigledno je Hitler radio po svome i niko ga u tome nije mogao sprečiti. Zbog toga što nije verovao svojim komadantima izgubio je ovu bitku, kao i sam rat.

Obično se za proboj fronta i opkoljavanje 6. armije u Staljingradu optužuju veoma loše opremljene i slabo motivisane rumunske, mađarske i italijanske trupe, ali se zaboravlja da se ne bi oduprle ni odmorne, spremne i dobro opremljene nemačke elitne jedinice protiv svega onog što se obrušilo na te položaje tih novembarskih dana 1942. godine.

Zbog Hitlerovih ludih ideja nemačka Šesta armija biće žrtvovana.

A o ovom književnom delu ne treba ni diskutovati:

Staljingrad je obavijala neobična tišina. Tačno u 7 časova i 30 minuta Zajcev je za sve vreme Staljingradske bitke prvi put ispalio metak u nebo. Istog trenutka prolomila se uraganska vatra artiljerije.

Već zamišljam Nikoletinu Bursaća ili tako nekog...

Zato, pozivam (u skladu sa Vikipedija:Sjajni_članci/Pravila#Ukidanje statusa Sjajnog članka) da mi se još 2 korisnika pridruže u otvaranju rasprave za ukidanje statusa sjajnog članka ovom divnom, nereferenciranom i pristrasnom eseju.

Podsećam i na to kako bi trebalo da izgleda jedan sjajan članak: Vikipedija:Sjajni članci/Pravila#Kriterijumi. --V. Burgić (reci...) 19:34, 24. januar 2013. (CET)[odgovori]

Potrebna su tri korisnika?! Mada, na neki način i ima logike. Što se tiče samo članka, glavni problem je nereferenciranost, što implicira (zašto mi padaju na pamet tautologije?) originalno istraživanje. Dakle, podržavam predlog. Što se samog članka tiče, dosta takvih podataka je uneto nakon izbora za sjajni članak. --Lakisan97 (razgovor) 19:47, 24. januar 2013. (CET)[odgovori]

Podržavam skidanje statusa ukoliko se tih šest ili sedam odjeljaka ne sredi.--V i k i v i n d 20:09, 24. januar 2013. (CET)[odgovori]

OK, otvaram onda raspravu i pozivam vas da se dopišete kao predlagači ovde, pa da vidimo može li štogod srediti u narednih 7 ili 14 dana. --V. Burgić (reci...) 20:28, 24. januar 2013. (CET)[odgovori]

Slažem se da ovo ovako treba da se skine sa spiska sjajnih i nije ovo jedini takav primer, ali ipak treba ovde da probamo da popravimo stvari pre nego što se krene sa glasanjem. --Aleks (razgovor) 23:55, 24. januar 2013. (CET)[odgovori]

Aleks, ima nedelju dana pre glasanja. Ako imaš izvore, slobodno ih ubaci. Ali, molim te, obrati pažnju i na strukturu članka - meni su lično tu neke stvari ostale nejasne, naročito razlika među poglavljima Propast i Predaja 6. armije. Pa i Mamajev kurgan - pominje se prvo na jednom mestu u tekstu, a onda ide ovaj lirski uzlet u posebnom poglavlju. Na momente nisam siguran da je sve napisano hronološki. --V. Burgić (reci...) 00:28, 25. januar 2013. (CET)[odgovori]

Žukov ili Vasiljevski

Mislim da se u tekstu potkrala jedna greška. Kao zapovednici na Sovjetskoj strani se navode Žukov i Čujkov. Žukov uopše nije učestvovao u Staljingradskoj bici, iako je bio jedan od glavnih učesnika u izradi planova za sovjetsku kontraofanzivu kod Staljingrada. Međutim, u toku same bitke Žukov se nalazio na sasvim drugom delu ratišta. Bilo bi bolje da umesto Žukova stoji Aleksandar Vasiljevski koji je bio glavni kordinator svih sovjetskih frontova na staljingradskom pravcu. Možda bi na nemačkoj strani trebalo upisati fon Manštajna.

Vasiljevski - Manštajn, Čujkov - fon Paulus

Promena

Formatirao sam tekst ultimatuma i postavio sliku iznad (Crvena zastava nad Staljingradom) na mesto gde neće biti preklapanja, te sam dodao par reči, čisto da produžim tekst onoliko koliko je potrebno da bi se slika lepo uklopila. - 89.216.198.195

Moguće kršenje AP

Pogledati ovaj tekst na sajtu znanje.org. Početak članka je proepisan od reči do reči. Nisam čitala dalje, ali tipujem da je i ostatak teksta prepisan. --Jagoda ispeci pa reci 10:55, 25. februar 2013. (CET)[odgovori]

Ništa čudno. Malo detaljnije pregledajući, vidim da je ono što tamo ima kopirano (sa minimalnim izmenama; uglavnom po jedna-dve reči), dok su informacije kojih nema dodate. Istini za volju, neki delovi su izmenjeni dovoljno, ali je dosta prosto kopi-preslovljavanje-pejs. --Lakisan97 (razgovor) 11:27, 25. februar 2013. (CET)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Битка_за_Стаљинград/Архива_1&oldid=26201960”