Razgovor:Bitka kod rta Matapan/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Sređivanje

Par slika je izbrisano. Treba naći slične u datom kontekstu, ili izbrisati postojeće. --Kaster 15:08, 18. септембар 2007. (CEST)

Jeste da je izbrisano par slika ali baš bezveze izgleda izabrani članak sa oznakom da je za sređivanje. -- JustUser  JustTalk 22:53, 20. oktobar 2007. (CEST)

---

Ne bih da budem zakeralo, ali članak je napisan latinicom, pa bi i reference trebalod a budu ćirilicom napisane. Osim toga, ovo (Boris Prikril Borba za Sredozemlje) nije potpun bibliografski podatak. Fali izdavač, grad i godina izdanja. Mislim... Kad se za svaku pravopsnu ispravku traži navođenje tačne literature do najmanjeg detalja, mislim da ništa manje nije važna literatura na osnovu koje se pisao neki članak. --Maduixa kaži 00:26, 18. novembar 2007. (CET)

Mislim da nema potrebe da u svaki komentar ubacuješ Pravopis, pogotovo što ovdje nije sporna nikakva pravopisna tačka, tačnije interpretacija neke tačke. S druge strane, pošto je članak obiman, slažem sa da bi trebao da ima više referenci. Ali takođe znam da nije lako naći za pet minuta sve moguće reference za bilo šta, pa ni za ovaj članak. Još ako težimo da reference budu na srpskom, barem su neki korisnici išli u tom pravcu sa svojim prijedlozima, onda se stvari dodatno komplikuju. Što se tiče, mješanja latinice i ćirilice u članku, čim si ugledala mogla si da ispraviš. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:37, 18. novembar 2007. (CET)

Reference ne moraju da budu na srpskom.--Vojvoda (razgovor) 00:46, 18. novembar 2007. (CET)

Bilo je nekih prijedloga u pravcu da što veći broj referenci bude na srpskom po mogućnosti, radi korisnika koji ne znaju strane jezike, dakle nije riječ o isključivosti i moranju, nego o težnji... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:54, 18. novembar 2007. (CET)

To je u redu ali je bolje ubaciti dobru literaturu ne engleskom nego nekakve kvazi istorije na srpskom. Naravno kada postoji i srpska i na primer engleska sličnog kvaliteta zašto ne ubaciti i jednu i drugu. Problem nedostupnosti referenci ne bi trebalo da previše zabrinjava nas uredjivače članaka. Na primer nekome ko stanuje u inostranstvu teško je dostupna literatura na srpskom. Na nama je da navedemo što više validnih referenci a ko je raspoložen da dodatno proučava temu neka mu to posluži kao vodič ali mora malo i sam da se potrudi. --Vojvoda (razgovor) 00:57, 18. novembar 2007. (CET)

Svakako da nije problem navoditi reference na drugim jezicima, ali ne treba puno brinuti za one koji stanuju u inostranstvu, uslovno rečeno. Ja mogu da koristim i špansku i katalonsku Vikipediju, neko drugi italijansku, neko treći francusku. Mogu da pogledam reference i na tim jezicima (preko njihovih lokalnih Vikipedija) osim engleskog, pa da upoređujem, vagam i sl. Nisu uvijek dobre engleske reference na Internetu, pa ni štampane, naročito ne o nekim lokalnim temama određene regije. I oni iz svog nepoznavanja nekih stvari nerijetko ubacuju gluposti, a ima i svjesne propagande. Tako da, slažem se da treba da prevagne kvalitet reference, bez obzira na jezik, ali takođe jasno je da treba pokušati održati neku ravnotežu i težiti stavljati u reference izvore na srpskom, gdje god je moguće, pa i prevode na srpski tih izvora. Ipak, većina srednjoškolaca, koji bi imali neke koristi od Vikipedije, nisu eksperti za više stranih jezika, a mnogi nisu vični ni u engleskom, a da ne govorim o mnogo starijim generacijama naših roditelja, na primjer. Jasno je da ima izuzetaka, ali izuzeci ne bi trebali da budu ciljna grupa sama za sebe. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:28, 18. novembar 2007. (CET)

Ja uopste nisam govorila o referencama na srpskom. Referenca koja je stavljena je na srpskom, ali je napisana latinicom u cirilicnom tekstu. I to je bila jedina primedba. A ako odlucite da reference budu samo na srpskom, spremite se da postavljanje referenci bude mission impossible. Na srpskom ima malo literature koju god oblast dohvatite.--Maduixa kaži 10:09, 18. novembar 2007. (CET)

Nisam ni ja pripisao tebi sve što sam pisao gore. Da ne ponavljam opet, ako pažljivije pročitaš, vidjećeš da sam govorio više uopšteno. Dvije stvari koje su bile odogovor na tvoj komentar ticale su se spominjanja Pravopisa i mješanja pisama. Ostalo je sve uopšteno pričano. Niko nije rekao da reference moraju da budu iz izvora na srpskom, dakle ne pod moranje, ali ne bi bilo loše da se teži. Jasno je da ti i ja imamo teži pristup literaturi na srpskom (kao i mnogi drugi iz dijaspore), pošto je većinom u štampanom obliku, ali ne slažem se da smo mi toliko slabi sa literaturom koja bi se koristila za jednu opštu enciklopediju. Barem kada sam živio u bivšoj SFRJ, bila je gomila literature u bibliotekama na srpskom jeziku (tada srpskohrvatskom) iz svih struka i oblasti. Kakva je trenutna sitacija ne znam. Ali činjenica je da ima dosta stvari iz različitih oblasti i struka, koje su kod nas objašnjene na drugačiji način, sa istim rezultatom kao i u stranoj literaturi, ali drugačije postavljene i prilagođene našoj kulturi, uostalom kao što je slučaj u svim drugim kulturama. Samo kao primjer, iz nauka, različitih oblasti inženjerstva i matematike, imali smo velike količine literature prevedene sa ruskog, a danas na Netu, naročito u bazama podataka zatvorenog tipa, tj. bez slobodog pristupa vidim da se prevodi sa ruskog na engleski i koristi dosta toga za potrebe stranih univerziteta, naročito iz matematike, fizike, hemije, biologije i sl... a mnogo tih stvari smo mi imali prevedene sa ruskog na srpski prilično davno. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:33, 18. novembar 2007. (CET)

---

Zavisi iz koje oblasti. Ima oblasti gde literatura na srpskom jednostavno ne postoji ili je veoma štura. Na primer, ako baš hoćeš, o istoriji Španije, osim Samardžića, ne znam da postoji nešto na srpskom, a i Samardžić je prilično uopšten (s obѕirom da se istorija jednog naroda ne moѕe strpati u samo jednu knjigu, i razumljivo je). Videla sam takođe prevode nekih španskih istoričara, ali opet se radi samo o opštem pregledu i detalji se nigde ne spominju. Na primer, sve ono što sam napisala o Almogavarima, sto posto ne postoji nigde na srpskom. A o istoriji drugih naroda u okviru same Španije da i ne govorim. O istoriji Katalonije sam sto posto sigurna da nema NIŠTA na srpskom.

S druge strane, meni lično (što ne mora da bude tačno, al je moje mišljenje), uopšte ne treba da se obaziremo na to da li je neka knjiga lakše ili teže dostupna. Bitno je da smo naveli GDE smo pročitali određeni podatak, a na čitaocu je da pretpostavi onu vašu čuvenu najbolju nameru. Uostalom, ne verujem da iko ko piše naučne radove vodi sad računa o tome da li je neki izvor dostupan ili nije. Bitno je da je izvor naveden. Moje skromno mišljenje je da ste to o "proverljivosti izvora" shvatili previše bukvalno, ali nema veze. --Maduixa kaži 12:46, 18. novembar 2007. (CET)

Pa logične su te stvari. Iz istorije Srbije pa i drugih južnoslovenskih naroda, takođe nema bogznašta na španskom jeziku. U njihovim školskim udžbenicima sam nalazio fatalnih grešaka iz skorije istorije Balkana, a da ne govorim o srednjem vijeku, balkanskim ratovima i sl. Juče u vijestima na katalonskoj TV, rekoše povodom izbora na Kosovu, da Albanci traže autonomiju a Srbi se protive (kao i uvijek) i slične gluposti. Uopšte se ne spominje da postoje pregovori oko statusa, itd. A radi se o dešavanjima koje je vrlo lako provjeriti, naročito za jednu TV kuću, koja pretenduje povjerenje i da informiše svoju populaciju o dešavanjima u svijetu. Tako da ja garant ne bi koristio katalonsku literaturu za istorijski članak o Kijevskoj Rusiji na primjer... :) Ali ima literature iz drugih stvari. Ja sam koristio u svoje vrijeme, jedan odličan udžbenik gramatike španskog jezika na srpskom, štampan u Crnoj Gori, početkom osamdesetih, kada sam tek ovdje došao. I danas ga imam i koristim za neke stvari, čak prije nego neke španske udžbenike. tako da niko ne kaže da treba uvesti pravila i izbirokratisati vfu temu, ali gdje god je moguće treba navoditi i literaturu na srpskom, jer kakve koristi nekome od španske dodatne literature tamo u Srbiji. Dobro kad nešto nema, onda nema, ali ako ima onda gledati da se navede, jer enciklopedijski članci sadrže osnovne informacije, a za neku dublju studiju, bilo za školu ili fakultet knjige su nezamjenjive i dobra je praksa navesti svu moguću literaturu na srpskom, kao što se to radi i u ostalim enciklopedijama, osim Vikipedije (mnoge stručne i opšte enciklopedije kao što su Britanika, Enkarta itd...). ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:08, 18. novembar 2007. (CET)

---

Pa da. To i ja sve vreme govorim. Zavisi i od onog koji piše članak. Ako je neko iz Srbije, sigurno će pre imati ibliografiju na srpskom, ako neko živi u inostranstvu imaće više literature na dotičnom jeziku. Takoo da to o izboru i davanju prednosti literature na jednom ili durgom jeziku je po meni, bespotrebna rasprava. Svako koristi onu literaturu do koje mu je lakše da dođe. I uvek može priskočiti neko drugi u pomoć nekom knjigom koji pisac članka nema. To se oduvek radilo. Barem sam ja tako radila sa ljudima sa kojima sam sarađivala. I uvek je sve bilo ok, a članci su uvek dobijali na kvalitetu.--Maduixa kaži 13:14, 18. novembar 2007. (CET)