Razgovor:Bitka na Lijevču polju/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Šta je ovo?!

--delija 19:23, 19. januar 2007. (CET)

Ma, deca se igrala... --BokicaK ^{Got something to say?} 19:24, 19. januar 2007. (CET)

A jel bi ovakva ubacivanja trebalo revertovati? -- JustUser  JustTalk 01:07, 23. januar 2007. (CET)

Misliš latinična u ćiriličnom članku i obratno? Pa generalno revertovati, sem ako imaš volje da vučkuješ, i ostaviš u članku (i ako se baš isplati). Ali ipak, bezobrazno je očekivati od administratora da idu okolo i transliterišu tekstove koje ljudi ostavljaju posvuda. -- Obradović Goran (razgovor) 01:10, 23. januar 2007. (CET)

Smrklo mi se u sekundi. Idem da spavam. -- JustUser  JustTalk 01:15, 23. januar 2007. (CET)

Tek sam sad primetio... Trebalo je da odmah revertujete izmenu anonimusa koji je kopirao članak sa hrvatske vikipedije. Ne sviđa mi se ton kojim je pisan njihov članak, a ja sam prvobitni članak nekog učesnika događa dopunjavao činjenicama sa hrvatske vikipedije i prilično su se dobro slagali. Al' šta je tu je... Pokušaću da dovršim i sredim članak. --BokicaK ^{Got something to say?} 06:02, 20. februar 2007. (CET)

sad dodajem reference.--91.150.83.33 22:27, 20. septembar 2007. (CEST)

Objašnjenje reverta

Vratio sam članak na verziju iz septembra 2007, jer osim što je tekst koji je tada unesen potpuno nesređen i neenciklopedijski, predstavlja i kršenje autorskih prava (uzet sa sajta Pogledi). Ne znam kakvo je stanje sa verzijom koju sam vratio, to ću sad da vidim, ali onaj tekst definitivno mora da ide. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:38, 17. jul 2008. (CEST)

Naslov

Vidio sam da postoji preusmjerenje sa članka Bitka na Lijevča polju. To je sigurno netačno i trebalo bi da se obriše, a u člancima prepravi. Međutim mene zanima da li je ovaj sadašnji naslov ispravan. Bitka na Lijevče polju ili Bitka na Lijevču polju? Nominativ je Lijvče polje, to je jasno. Ja nisam siguran, ali mislim da bi dativ trebalo da glasi Lijevču polju.--Slobodni umjetnik (razgovor) 10:33, 9. januar 2011. (CET)

Nisam 100% siguran, ali mislim da se u govoru koristi naziv Bitka na Lijevče polju. Zbog toga što nisam siguran, nisam se ranije javio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:18, 10. januar 2011. (CET)

Osim na ovom sajtu, ja za to nigdje nisam čuo, a u životu sam se itekako nagledao Lijevča polja i naslušao priča o njemu...--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:31, 10. januar 2011. (CET)

Ja zaista nisam siguran, ali ako upišeš na gugul Lijevče polju, dobićeš oko 20 000 pogodaka, a ako upišeš Lijevču polju, onda dobijaš samo 2 000. Nema veze, pošto ja zaista nisam siguran, tako da ne mogu ništa sigurno da tvrdim. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:04, 10. januar 2011. (CET)

Tih oko 20 000 pogodaka se odnose na nominativ, akuzativ i ovaj sajt koji sam pomenuo. Ništa to ne dokazuje.--Slobodni umjetnik (razgovor) 17:02, 10. januar 2011. (CET)

Pod hitno srediti clanak

Najveci deo clanka je copy/paste sa hrvatske Vikipedije, a njihov clanak je koliko vidim prepisan iz Ustaske literature. Ne znam za vas, ali ja smatram da nije uredu da na srpskoj Vikipediji drzimo ustaske tekstove, zamislite sta bi bilo kad bi Jevreji koristi nacisticke tekstove. --Nenadkgkg (razgovor) 03:47, 9. novembar 2011. (CET)

Sadržaj članka

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora--Autobot (razgovor) 07:17, 17. oktobar 2013. (CEST)

Bitka na Lijevče Polju

Potpuno je uvredljivo i ponižavajuće postaviti ovakav ustaški nazovi članak pun neistina. Onaj ko uređuje ove stranice treba da se stidi. Verovatno je laž da je Metikoš komandovao ustaškim trupama, jer dokument NDH kaže da nije u pitanju njegova jedinica - 6. h. divizija, već 7. h. divizija. U članku se minimalizuje uloga Sekule Drljevića, mada je on u stvari nagovorio Đurišića da dođe na Lijevče Polje, sa namerom da ga likvidira i preuzme formacije crnogorskih četnika. Potpuno je suludo tvrditi da je Đurišić planirao da napadne Zagreb, imajući pored sebe zbeg od više hiljada ljudi i užasnu zdravstvenu situaciju među svojim borcima. Uz to, imao je samo pešadijsko naoružanje, sa vrlo malo municije. Deo izbeglog naroda nije prešao Vrbas, i oni su na Motajici bili zarobljeni od 53. divizije JA. Među njima su bili žena i sin Pavla Đurišića. Pominje se kapetan Perišić. Nije u pitanju Perišić, već Milorad Popović, komandant Nevesinjskog korpusa. Njegove snage je kod Vilusa s leđa napala 15. krajiška brigada ( prema izveštaju štaba te brigade štabu 39. divizije JA. Govori se o 1000 boraca, a četnički izvori kažu 400. Inače, pop R. Perišić je među prvoma ubijen od strane ustaša kada su krenuli u napad na četnike 4. aprila. Ne znam odakle cifra o 27.000 četnika, pa toliko ih nije bilo tokom celog rata na teritorijama Crne Gore, Hercegovine i Istočne Bosne. Uostalom postoji zvanični dokument GS ( glavnog štaba ) ministarstva OS NDH koji govori o 331 ubijenom četniku i o preko 6.000 zarobljenih. U članku se ne pominje da je Metikoš, kao poznanik i klasić iz Vojne škole na "veru" nagovorio Đurišića da slobodno dođe u Gradišku i da mu on garantuje bezbednost. Katastrofalna je činjenica da je uređivaču ovih članaka bliža i verodostojnija ustaška propaganda od "Pogleda". Ovaj članak predstavlja bestijalno ustaško orgijanje i moralno ubijanje Pavla Đurišića, koga su fizički ubili na bestijalan i svirep način posle najpodlijih prevara Drljevića i Metikoša, a nažalost u stradanju Đuriševih četnika umešane su i partizanske jedinice sa prostora Bosne. Ovaj članak bi bio sličan članku koji bi o Aušvicu pisali neonacisti na osnovu priča čuvara tog koncentracionog logora.

OVAJ CLANAK JE TOLIKA MITOMANIJA DA JE TO SMIJESNO

"Sporadične borbe smo nastavili i naredne 1945. U toj godini, početkom aprila, Lijevče polje postalo je najtragičnije srpsko stratište, čemu sam i ja donekle doprineo, zadržavajući pored sebe majora Pavla i njegovu vojsku, slepo verujući u skoro iskrcavanje Saveznika na obale Jadrana. Moj nesuđeni naslednik major Đurišić, uzdajući se u podmetnutog i pokatoličenog Crnogorca Sekulu Drljevića, prešao je noću, između 2. i 3. aprila 1945. godine, reku Vrbas, a potom neoprezno zaposeo prazno Lijevče polje, svoju nesuđenu prelaznicu za spasonosnu Sloveniju. I dok je u kratkom predahu prebrojavao ljudstvo i vršio pripreme za dalji pokret, Ustaški generali Metikoš i Maks Luburić, napali su ga s leđa, svom žestinom... Tako se žedno Lijevče polje napojilo krvlju iz tela naše pospane i glađu iznurene dece. Od četrdesetak hiljada nevinih duša, uspelo je da se spase i pobegne prema Kordunu najviše 1.000 najzdravijih. Zarobljeni Pavle odveden je u kazamate Stare Gradiške, 20. aprila. Ugledavši u zatvorskim odajama svog krvopiju Luburića, moj crnogorski komandant istrčao je na balkon i iz sve snage pozvao svoje porobljene ljude da se dokopaju oružja i bore do poslednje kapi krvi. Među dvadesetak ustaša koji su se tada bacili na čeličnog majora bila su oba komandanta sa Lijevča polja. Dva dana pre konačne kapitulacije Nemačke (7. maja 1945.) završen je poslednji čin tragedije ovog polja, zalivenog srpskom krvlju. Tog dana pogromski ustaški logor i usijane jasenovačke peći progutale su krupnu figuru rodoljubivog otadžbinskog četničkog pokreta, majora Pavla Đurišića..."”

1.Draza nije bio na Lijevce polju da bi mogao znati sta se tacno dogodilo

2.svi se slazu da je Draza mitomanisao kad je spominjao 40 000 dusa

3.Draza kaze da se spasilo najvise 1000 najzdravijih i da je pobjeglo prema Kordunu(to bi znacilo da je 39 000 poginulo)- na osnovu tih rijeci potpuno je jasno da Draza nije imao pojma o tome sta se stvarno dogodilo,jer da je znao sta se dogodilo na Lijevce polju,bilo bi mu poznato da je skoro 10 000 Crnogoraca preslo kod Drljevica i preko Zagreba otislo ka Sloveniji gdje su ih vecinu zajedno sa ustasama poubijali partizani

4.a sad ustasko-domobranski dokumenti koji razotkrivaju svu tu mitomaniju: http://www.znaci.net/zb/4_4_34_2.pdf ( pogledati april 1945. pod B.Gradiska )--Krak101 (razgovor) 03:02, 13. april 2016. (CEST)