Razgovor:Vlaški Do (Smederevska Palanka)

Историјске напомене су нужне за порекло неких породица у Влашком Долу:

1. Neke porodice imaju ista prezimena ali ne i isto poreklo. Takav slučaj je sa porodicama Pantić koja je prikaѕana sa poreklom od Milojevića iz Sepaca a naprotiv u celoj toj porodici samo je jedno domaćinstvo toga porekla od usvojenog deteta, sada domaćinstvo Vladana M.Pantića a sve ostale kuće Pantića su poreklom od Majstorovića kao Pantini potomci a čiji najbliži po srodstvu su Arsenijevići i samo jedne kuće izvornih Jeremića sa jednim članom,(slava Đurđevdan)kuća do Pantića,dok je drugi brojniji deo porodice Jeremić potomstvo dovedenog pastorka koji je primio od od očuha imovinu i prezime a zadržao slavu po poreklu Svetog Nikolu (19.Decembar)i čije kuće i imovine su na bile kraju sela do šume Alija a sada nešto bliže na Smederevskom drumu.

2. Isto je i sa porodicom Mijatović gde izvorni Mijatovići pripadaju Majstorovićkom rodu i slave Đurđevdan a potomci pastorka iz Aleksandrića iz iz Rabrovca-Jagnjila slave Svetog Stevana, treći dan Božića 9.Januara. Takav slučaj se desio i Familiji Batinića delom u Azanji a delom u Vlaškom Dolu gde izvorni Batinić slave Svetog Jovana a potomci pastorka Ivana dovedenog iz Pantelejića iz istog mesta slave 16. Novembra Sv.Đurđic.

3.Isto je i sa familijom Nikodijevića od kojih je cela familija Majstorovićkog- Majstorčićkog porekla iѕuѕev domaćinstva Živote Nikodijevića čiji je predak istog imena poreklom iz Šopskih krajeva koje ovde nazivaju Bugarima, služio kod čoveka u toj familiji bez muškog potomstva krajem 19. veka pa ga je ovaj kao vrednog i čestitog usvojio i ostavio mu u nasleđe celokupnu imvinu i slavu Đurđevdan.

Svi ovi slučajevi su posledica smrtnosti bračnih drugova usled ratnih aktivnosti na ovim prostorima u prošlosti i potrebe udovaca sa malom decom da ženidbom obezbedi hranioca svojoj deci, obzirom na značaj uloge žene toga doba u pripremi hrane, proizvodnji odeće i održavanje kuće i negu i mužu stoke za potrebe porodice, kao prvog faktora a takođe i potrebe žene da skloni u domaćinstvo novog supruga svoju sitnu dečicu a naročito mušku da ih pohlepni stričevi i strine zarad nasledstva udela imovine ne bi usmrtili,kao drugog realnog faktora,što je takođe bio čest slučaj ili usled neplodnosti u braku bračnih drugova koji su usvajali decu srodnika ili sluge radi obezbeđivanja staranja o sebi u starosti kao trećeg faktora i sl. ž

Letopis period 1812 – 2009 g. Sastavio od Pisanih tragova, Letopisa, po predanju mesta u Južnoj Srbiji, mesta i običaji nastanak sela ko su bili Doseljenici čime se bavili meštani

• Napomena
  

U uvodnom delu autor je dao kratak istorijski pregled ovog područja od praistorijskih vremena do stvaranje države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Najveći prilog u ovom delu čine ,»Letopisi« i trudio se da ne propusti nijednu važnu činjenicu u prošlosti opisivanih mesta.