Razgovor:Voda/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Članak započet ijekavskim narječjem nadalje se uređuje tim narječjem. --Dzordzm (razgovor) 18:41, 27. mart 2008. (CET)

Hidrografija

Ako neko može da objasni šta se tačno podrazumeva pod tim terminom hidrografija, i šta bih ja, ako rešim da napišem članak, koji je povezan sa ovim, trebalo da napišem? Termin se često upotrebljava za različite stvari, a ako se misli na drenažu, taj članak već postoji... —Geologicharka (razgovor) 00:02, 20. jul 2008. (CEST)

Spajanje

Ja bih spojio ovaj članak sa člankom voda (molekul). Ima li neko nešto protiv? -- Bojan  Razgovor  20:37, 6. septembar 2008. (CEST)

Ja! Voda u prirodi je sve, samo ne lepa, čista destilovana voda, tako da mislim da to spajanje ne bi bilo dobro. --geologicharka piši mi 22:36, 16. novembar 2008. (CET)

I ja. Destilovanu vodu treba odvojiti od svih drugih jer je u prvom slučaju u pitanju čista supstanca, a u svakom drugom smeša. Takođe, voda kao smeša je prirodni pojavni oblik vode, dok se ova druga dobija destilacijom i koristi u laboratoriji i šta ti ja znam gdi. --Metodičar � 22:48, 16. novembar 2008. (CET)

p.s. Ja bih pre ovaj članak preimenovao na destilovana voda, jerbo je o njoj reč ovdi. --Metodičar � 22:50, 16. novembar 2008. (CET)

Pod destilovanom vodom se ne podrazumeva čista supstanca tako da sam ja svakako protiv takvog premeštanja. Jednostavno, jedinjenje ima taj naziv, i to je to... --Kale ^{↙info/talk↗} 23:50, 16. novembar 2008. (CET)

Kale, podrazumeva se. Kada god radiš u labu i hoćeš da koristiš čistu vodu (bez primesa) uzimaš destilovanu. Ona ti se vrednuje kao čista supstanca.--Metodičar � 23:52, 16. novembar 2008. (CET)

Boga mi, ne znam šta vi podrazumevate (:R), ali osim destilovane, možeš da uzmeš i redestilovanu, dejonizovanu, vodu bez CO₂ itd. pa da je po potrebi podrazumevaš čistom supstancom. Dakle, ne vidim zašto bi destilovana bila podrazumevana čistom kada visoko prečišćena voda odn. redestilovana ima znatno manji broj propisano dozvoljenih primesa. U članku se nadalje ne govori isključivo o vodi kao rastvaraču, niti o vodi samo u laboratorijskoj praksi, već nešto šire (destilovana voda, evidentno, ne može egzistzirati kao tvrda i meka) tako da ne vidim da bi predloženi naslov vernije opisivao temu članka... --Kale ^{↙info/talk↗} 00:00, 17. novembar 2008. (CET)

Ne kažem da bi. Samo sam razmišljao na temu da se odvoji članak voda čista supstanca od vode smeše. Da sam mislio da je to jedino moguće rešenje verovatno ne bih pitao za mišljenje na strani za razgovor već napravio preusmerenje olredi. I otkad mi persiraš Kale?--Metodičar � 00:06, 17. novembar 2008. (CET)

Mislio sam na vas čiste hem`čare :R --Kale ^{↙info/talk↗} 00:08, 17. novembar 2008. (CET)

Pa vidiš, mi čisti hemičari (što valjda podrazumeva da se svakodnevno kupamo, a istovremeno smo i jelte, hemičari), koristimo destilovanu vodu kao čistu, što jeste pogrešno (priznajem, dejonizovana je bolja u tom smislu) ali vrši posao. S druge strane, složićeš se da ne valja mešati babe i žabe, pa tako ni čistu supstancu ni smešu. Voda je realno jedinjenje, ali ako ti u to jedinjenje ubaciš i mekoću i čvrstoću i pojavne oblike u prirodi, ne mislim da će takav članak biti skroz jasan nekome ko nije hemičar (pa još ni čist).--Metodičar � 00:12, 17. novembar 2008. (CET)

Moj komentar je u liniji toga da destilovana voda nije pojam koji adekvatno opisuje ni jedinjenje (jer je njegov naziv jednostavno `voda`, ni pored naziva drugih jedinjenja nećemo stavljati p.a. recimo) niti druge pojavne oblike koje bi neko u određenom kontekstu označio vodom. Dakle, meni se čini da ako je stav da je ovaj članak pretesan za sve implikacije koje `voda` može imati, onda jedinjenje treba da ima svoj članak (recimo Voda (jedinjenje) koji se može spojiti sa člankom o molekulu, ili jednostavno taj članak preimenovati) a u članku Voda govoriti o nešto širim stvarima na koje se pojam kolokvijalno odnosi... --Kale ^{↙info/talk↗} 00:24, 17. novembar 2008. (CET)

Ti znaš da je problem sa vodom taj što svako viče „voda“ čim vidi da curi iz česme ili se talasa u svom nekom koritu. Prosto sa drugim jedinjenjima nemamo problem te vrste, pa oko njih nemeremo razbijati glavu bez obzira što i ona manje-više sadrže neke svoje primese prilikom rada u labu ili uopšte prilikom svake upotrebe (možda je izuzetak kuhinjska sol). Uglavnom, ne kažem da sam u pravu i što se mene tiče neka bude i ovako, nemam stav da je članak pretesan, samo sam pomislio da bi mogao biti zbunjujuć. Ukoliko nije, sjajna stvar.--Metodičar � 00:31, 17. novembar 2008. (CET)