Razgovor:Gabo Đara/Arhiva 1

Arhiva 1

Primedbe na kvalitet napisanog

Iznesite svoje primedbe na kvalitet članka ovde.--Vujkovica brdo (razgovor) 09:07, 26. februar 2016. (CET)

Evo sad ću, nemam pametnija posla, nego da analiziram stranicu koja je napisana s brda i dola, prepuna fraza i nepotrebnih citata, bez unutrašnjih veza, sa izvorima... Kako je napisan, zreo za brisanje, da i nije srpski roman (napisan u Srbiji i srpskim pismom).--Vanilica (razgovor) 10:48, 26. februar 2016. (CET)

Pljuvanjem po članku si rekao mnogo o sebi. Niko te ovde nije ni pozvao da kažeš išta o nečemu o čemu ništa ne znaš.--Vujkovica brdo (razgovor) 11:53, 27. februar 2016. (CET)

Ja ne „pljujem“, izneo sam svoje primedbe, kao što je traženo. Vidiš, za razliku od tebe znam kako treba da izgleda stranica na Vikipediji, bez obzira o temi. Pre se ti pozabavi problemom u vezi omalovažavanja drugih kolega i prepotetnim stavom, koji ti u svakom slučaju ne obezbeđuje dugo trajanje na Vikipediji. Samo iznosim svoje mišljenje, --Vanilica (razgovor) 16:03, 27. februar 2016. (CET)

Postavlja se pitanje koliko roman koji je originlno napisan na engleskom može da se svrsta u kategoriju srpski roman. Takođe na stranici Sretena Božića piše da je roman objavljen 1988. a na stranici romana 1987. Tako da podatke o godini izdanja valja usaglasiti. Bilo bi isto fino da napraviš par unutrašnjih veza,prema drugim člancima.--Mr. Vols (razgovor) 13:59, 20. april 2016. (CEST)

• Pitanje koliko roman koji je originlno napisan na engleskom može da se svrsta u kategoriju srpski roman nema smisla. Roman je prvi put štampan 1987 - ispravljeno.--Vujkovica brdo (razgovor) 15:05, 26. april 2016. (CEST)

Dokle?

1. Pravilno je

Ovaj prolog koji se provlači kroz celu knjigu je domorodački vjeruju i nada da se da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju

a ne

Ovaj prolog koji se provlači kroz celu knjigu je domorodački. Veruje se i nada da se da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju

vjeruju je staroslavenska reč i korektno upotrebljena ovde

2. Pravilno je

Wongar, B. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia, George Braziller.

a ne

Braziller, G. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia by B. Wongar. George Braziller.

Pisac je B. Wongar a izdavač George Braziller

Besmislice

Ako pisac koristi i piše diđeridu, zašto onda popraviti to u didžeridu?

Ako pisac i kritičar pišu Arnhem zašto popraviti to (čak u citatu!) u Arnem?

Ako je radnja smeštena u 20 vek zašto pisati da je u 17 i 18 veku?

Prevodilac je Venita Đurić a ne zeleni mrav a povez srskog prevoda je tvrd a ne mek, ptipovedačka forma je "er" a ne "ih"

Čemu interni linkovi na događaje i pojmove ako su nevažni za sam članak? Babajin film nema nikakve veze sa Andersenovom bajkom.

Ef-Bi-Aja? Cije?

pravopis (PMS) veli da su "u običaju tri načina" (dakle, kao kriterijum se uzima ono što je u praksi uobičajeno), naime, mogu da se pišu
(a) "izvornom latinicom" CGS (sistem mera¹²), FBI, WMO (svetska meteorološka organizacija) ili
(b) "preslovljenje u odgovarajuća ili najbliža naša slova": FBI (FBI-ja), VMO (VMO-a), NATO (dakle, zastupljen je princip transliteracije, tj. pisanja izvorne latinice ćirilicom)

Vidi Naš jezik, tom 30 Lingvističko društvo 1991 str 56

Donji tekst brisan jer ne spada u kritičke osvrte na knjigu; ove zbirne ocene su ocene slučajnih čitalaca i menjaju se vremenom

Gabo Đara je ocenjen sa 4,6/5 od strane Goodreads i AbeBooks onlajn distributera.

Reference

Zato što je pravilno didžeridu, zato što je pravilno Arnem, zato što ne unosiš referencu pri promeni teksta koji je neko [ja] uneo (20. vek), zato što članak treba da ima vikiveze, Ef-Bi-Aja i Cije je pravilno po P2010, a to su recenzije i one ostaju u članku (kako o knjigama tako i o igricama i sl.). Kakav Babajin film, ne znam o čemu pričaš? — Obsuser✉ 18:09, 11. avgust 2016. (CEST)

• Kad pročitaš u pravopisu tačno ono isto što sam ti naveo ranije o tome kako se pišu skraćenice, onda ćeš odmah razumeti da su obe skraćenice pravilno napisane i da ih ne treba popravljati. Zatim, citirani tekst se ne popravlja bez obzira je li pravopisno ispravan ili nije. Pisac je taj koji ti je rekao šta je pravilno a šta nije jer je on autorizovao prevod knjige a ti nisi pametniji od pisca niti više znaš od njega. Ako pisac u knjizi piše i kaže "Arnhem" a ne "Arnem", "diđeridu" a ne "didžeridu" onda ne popravljaj. Prevodilac Venita Đurić je ekspert što se tiče srpskog jezika a njen prevod romana je visoko profesionalan.--109.245.101.74 (razgovor) 20:04, 11. avgust 2016. (CEST)

Komentar se ne piše pod buletom već izvlači dvotačkama.

Pravilno je Ef-Bi-Aja i Cije, takođe (ja sam preradio i sredio članak i nema razloga da ti sa IP adrese vraćaš FBI-ja i CIA-e).

Arnem je u imenu članka na srpskoj Viki, a značenje nije promenjeno već pravopis poboljšan; diđeridu je nepravilno. — Obsuser✉ 20:20, 11. avgust 2016. (CEST)

• • Ne interesuje me sta je na srpskoj Vikipediji, pisac i prevodilac su ti koji znaju sta je jezik. Ponovo, potrosi vise vremena na ucenje a ne na popovanje, tj. procitaj u pravopisu sve o skracenicama i ne popravljaj sto se ne popravlja.--109.245.101.74 (razgovor) 20:26, 11. avgust 2016. (CEST)

Ajde ti objasni svoju ’pravilnu’ rečenicu ili pak rečenice (Special:Diff/11815932/11843431): „Ovaj prolog. koji se provlači kroz celu knjigu, je domorodački vjeruju i nada da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju.”

Ja sam je dešifrovao kao „Ovaj prolog koji se provlači kroz celu knjigu je domorodački. Veruje se i nada se da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju.”, nisam mogao bolje. — Obsuser✉ 20:31, 11. avgust 2016. (CEST)

• • • {vjeruju, nada} = "stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju". Ono što ne razmeš ostavi takvo kakvo je. Nisi razumeo tekst Teorije skupova kontinuuma pa si ga unakazio.--109.245.101.74 (razgovor) 20:39, 11. avgust 2016. (CEST)
    • Ako citirani tekst kaže Zemlja Zapadnog Arnhema onda to ostaje tako. Koliko puta tebi treba ponoviti pravopisno pravilo koje nisi naučio?--109.245.101.74 (razgovor) 20:42, 11. avgust 2016. (CEST)

Zašto pišeš pod buletima? Ne izgleda nimalo stilski lepo i nepravilno je. Koristi dvotačku.

Imenica vjeruju mislim da ne postoji. Koji je njen ekavski oblik? Koji je njen naglasak? Gde je referenca?

Značenje nije promenjeno i nigde se ne implicira da je tekst citiran od reči do reči, a ne znam o kojem pravopisnom pravilu za koje ne znam ti pričaš.

@Vladimir Nimčević: Neće mi nikada biti jasno zašto si zaključao na verziji IP-a koji dodaje bespotrebni viki kod u uvodu koji je sada u šablonu, koji misli da je vrsta dela alegorija, koji dodaje nepravilno imenovani parametar, koji misli da postoji a ne zna da objasni značenje imenice vjeruju, koji briše recenzije + koji uređuje i vređa sa IP adrese a zna se ko je po stilu pisanja (prvenstveno buleti). — Obsuser✉ 21:04, 11. avgust 2016. (CEST)

Imenica vjeruju postoji. To je prevedenica od credo. Slovenskim narodima je ona poznata.

Nisam namerno zaključao na njegovu verziju, nego se tako desilo. Milićević je zaključao članak na nedelju dana čini mi se, ali ja ga ne nameravam otključati sve dok ovde ne vidim kompromis. Ali naučni kompromis, ne politički. Možda očekujem previše od nekoga kome je samo cilj da sačuva svoju verziju, ali videćemo. Svašta je moguće. Nešto će se definitivno morati menjati u ovoj verziji. Ovo je samo privremeno rešenje.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:32, 11. avgust 2016. (CEST)

@Obsuser: Postaje već dosadno potirati njegove besmislice kojim nas obasipa.

• "Kakav Babajin film, ne znam o čemu pričaš?" Kad se klikne na link koji je Obsuser postavio ispod Carevog novog ruha i izmenu od 10. maja 2016 vidi se jasno da je Obsuser postavio link na Babajin film sa istim imenom - aktivnost kojoj se on sada isčuđava.
• "koji misli da je vrsta dela alegorija" Može se lako videti da je Obsuser uneo u info kutiju pod Teme prevod engleskog teksta odavde. Dakle pripisuje meni sopstveni tekst kome se isčuđuje. Kada se unese prevod nečijeg teksta u članak a ne da se referenca na izvor, onda se takav prevod zove plagijat.
• "koji misli da postoji a ne zna da objasni značenje imenice vjeruju" Hm! Ja sam mislio da je svako sposoban, pa i Obsuser, samostalno naći značenje reči (njemu nepoznate) u srpskom jeziku. Onome ko ekavizuje staroslovensku reč nemam šta da objasnim.
• "koji briše recenzije" Obrisana rečenica "Gabo Đara je ocenjen sa 4,6/5 od strane Goodreads i AbeBooks onlajn distributera." ne sadrži reference nikakvih recenzija.--109.245.99.217 (razgovor) 09:02, 12. avgust 2016. (CEST)

Reference

Ja mogu da zaključam i stranicu za razgovor i držim je tako zaključanu sve dok se zainteresovanima ne smuči da na njoj vode konverzaciju.--Vladimir Nimčević (razgovor) 11:11, 12. avgust 2016. (CEST)

Za Obsusera. [1].--Vladimir Nimčević (razgovor) 11:32, 12. avgust 2016. (CEST)

Carevo novo ruho više ne vodi na film (a i ako je tada vodilo to nije za pisanje eseja već se samo ispravi u članku, nije niko bezgrešan).

Nije tačno to za plagijat (nisam ni odakle preuzeo doslovno tekst već ga lično stvorio, prevođenjem, i postavio na Viki kao svoj rad a pod licencom CC BY-SA 3.0 i GFDL).

Tvoja nepravilna rečenica sa rečju vjeruju („Ovaj prolog. koji se provlači kroz celu knjigu, je domorodački vjeruju i nada da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju.”) zajedno sa načinom na koji pišeš i članke i na SZR dokaz je nedovoljnog poznavanja jezika i pravopisa.

Recenzije će da budu vraćene u članak, zašto ih uklanjaš? Koji je konkretan razlog?

@Vladimir Nimčević: 1. Ako je značenje te stsl. reči vjeruju u ovom slučaju molitva koja sadrži ukratko načela hrišćanske vere ili načela kojima se neko rukovodi u svome radu, uverenje — rečenica kako god nema smisla. 2. Za tu reč mislim da zna veoma malo ljudi i trebalo bi je nakon gramatički pravilne upotrebe u rečenici u ovom članku pojasniti ili barem staviti na nju unutrašnju vezu kao vjeruju ili ka Vikirečniku kao wikt:vjeruju jer zaslužuje negde članak/definiciju pošto je zanimljiva i retka). Prvi put sam čuo za nju ovde, a naglasku se i dalje čudim (jedva verujem da postoji reč u srpskom sa takvim naglaskom). — Obsuser✉ 18:10, 12. avgust 2016. (CEST)

Opet sveznajući Obsuser: Carevo novo ruho. Srpski se kaže: Carevo novo odjelo/odelo. --Dr Nešo (razgovor) 22:52, 12. avgust 2016. (CEST)

Pogledaj Carevo novo ruho.

Takođe pogledaj P2010, str. 441.

Ako želiš promeni u odelo; članak svejedno nije napisan, pa bi se i to moglo uraditi. — Obsuser✉ 00:06, 13. avgust 2016. (CEST)

Otkud znaš da mali broj ljudi zna za tu reč? Šta je sa pravoslavcima? Danas je pravoslavlje opet u modi. Ljudi opet znaju očenaš, slušaju veronauku, posećuju crkve itd. Smešno je uopšte pričati o tome kao o nemeču stranom, nesvojstvenom srpskom jeziku i biću. Svaki jezik ima svoje arhaizme. Neke reči iz staroslovenskog i slavenosrspkog i dan danas se upotrebljuju u standardnom srpskom jeziku i pored odgovarajućih internacionalnih oblika. --Vladimir Nimčević (razgovor) 23:21, 12. avgust 2016. (CEST)

Zato što nije uobičajena i vezana je za religiju. Ko je bilo koje druge vere osim pravoslavlja ne bi razumeo članak, što je nedopustivo. — Obsuser✉ 00:06, 13. avgust 2016. (CEST)

Ja sam naveo pravoslavce, zato što su Srbi većinom pravoslavne vere. A ko živi sa Srbima zna njihov jezik i njihove običaje. Ali i kod Hrvata se credo prevodi vjeruju, a u nekim sredinama i kao viruju. Da li misliš da bi neka druga reč pomogla čitaocu da shvati šta je pisac hteo reči?--Vladimir Nimčević (razgovor) 10:45, 13. avgust 2016. (CEST)

@Obsuser: Čitati šta piše ovaj "urednik" svega i svačega što ne razume je pravi teror nad zdravim razumom. Starim besmislicama dodaje nove.

• "Carevo novo ruho više ne vodi na film (a i ako je tada vodilo to nije za pisanje eseja već se samo ispravi u članku, nije niko bezgrešan)". Vb je, u članku, napisao Carevo novo odelo a ne Carevo novo ruho što se lako da proveriti da su reči prof. A. Petrovića ("Gabo Đara je iznutra slična Andersenovom Carevom novom odelu..." str. 265). Dakle ovaj "urednik" menja svesno reči književne kritike i svesno stavlja poveznicu na Babajin film, jer on nije obavezan da pročita išta o tekstu koji menja.
• "Nije tačno to za plagijat (nisam ni odakle preuzeo doslovno tekst već ga lično stvorio, prevođenjem, i postavio na Viki kao svoj rad a pod licencom CC BY-SA 3.0 i GFDL)." Obsuser je prvo svoj plagijat u info kutiji pripisao meni pa ga sad uzima natrag sebi i tvrdi kako to nije plagijat pa to proglašava sopstvenim radom koji još i licencira!
• "Tvoja nepravilna rečenica sa rečju vjeruju („Ovaj prolog. koji se provlači kroz celu knjigu, je domorodački vjeruju i nada da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju.”) zajedno sa načinom na koji pišeš i članke i na SZR dokaz je nedovoljnog poznavanja jezika i pravopisa." Sad mi opet pripisuje nešto što nisam napisao. Niti sam napisao citiranu rečenicu niti ijedan članak u srpskoj Vikipediji. Sad bi još samo bilo zabavno da se Obsuser pozove na neko gramatičko pravilo kojim bi dokazao gramatičku nepravilnost rečenice, tj demonstrirao svoje "znanje" gramatike srpskog jezika po ko zna koji put.
• "Recenzije će da budu vraćene u članak, zašto ih uklanjaš? Koji je konkretan razlog?" Obrisana rečenica niti je recenzija niti ima poveznice na ikakve recenzije. Predlažem Obsuseru da prvo nauči šta je recenzija.

• "Zato što nije uobičajena i vezana je za religiju. Ko je bilo koje druge vere osim pravoslavlja ne bi razumeo članak, što je nedopustivo." Vjeruju je prosto reč srpskog jezika i iz samog rečnika se vidi njeno značenje koje se ne veže za religiju. Nije mi jasno kako neko ko je druge vere nije u stanju da pročita u rečniku i razume značenje reči? Bi li nas Obsuser mogao zabaviti objašnjenjem nesposobnosti onih koji nisu pravoslavne vere da razumeju reč vjeruju? --109.245.102.138 (razgovor) 11:20, 15. avgust 2016. (CEST)

@109.245.102.138: Po ko zna koji put — nije lepo pisati pod buletima; na Vikipediji se komentari izvlače dvotačkom.

Nema Babajinog filma; ako je tada Carevo novo ruho vodilo na Carevo novo ruho, više ne vodi; niko nije branio promenu ruho na odelo već vraćao nekonstruktivne izmene. Usput, videli smo da je ruho srpska reč, a književna kritika ne mora da se citira jer takvo prepisivanje nečijih reči može da postane plagijat.

Šta je „moj plagijat u infokutiji”, haha? To što sam preveo neke informacije o romanu sa Gugl knjiga?
Takođe pročitaj Čuvanjem izmena prihvatate uslove korišćenja i neopozivo se slažete da objavite svoje doprinose pod uslovima licence CC BY-SA 3.0 i GFDL. Slažete se da navođenje hiperveza ili adresa predstavlja dovoljno odavanje zasluga pod licencom Krijejtiv komons. pri dnu okvira za uređivanje da bi shvatio o kakvom licenciranju govorim.

Ne kaže se u srpskoj Vikipediji. Po stilu pisanja, rečima koje koristiš i člancima koje uređuješ je 99 % jasno da si Vujkovića brdo i jesi napisao „Ovaj prolog. koji se provlači kroz celu knjigu, je domorodački vjeruju i nada da će stvaralac prirode i života pobediti one koji ih uništavaju.” (proveri u istoriji članka). Takođe, skraćenica je „tj.” a ne „tj”.

Zašto si uklonio recenzije onlajn distributera? I dalje nema odgovora. — Obsuser✉ 17:46, 15. avgust 2016. (CEST)

• Može li se kako ova stranica za razgovor zaštititi od spama kojim nas obasipa ovaj "mudrac"?--109.92.161.132 (razgovor) 08:27, 29. avgust 2016. (CEST)

Kako je ovo moguće?

Dodani tekst

Gabo Đara je ocenjen sa 4,6/5 od strane Goodreads i AbeBooks onlajn distributera.

je totalna besmislica.

od strane Goodreads je prosečan broj zvezdica koje posetioci sajta http://www.goodreads.com/book/show/3110963-gabo-djara daju knjizi bez obzira jesu li je čitali ili ne.

i AbeBooks onlajn distributera- ovde nije reč o knjizi nego o ponudi, tj. onima koji nude knjigu.

Može li se ikako sprečiti unošenje totalnih besmislica u ovaj članak? --178.222.140.167 (razgovor) 23:14, 16. decembar 2016. (CET)