Razgovor:Genocid nad Jermenima/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Reference

Ovaj članak obavezno mora da ima reference.--Maduixa kaži 03:18, 5. avgust 2007. (CEST)

Pomen i saučešće

Priča započeta od pre Kulina bana, ali ni pomena o Jermenima izbeglim u neke druge delove Evrope, posebno ne u Austrougarsku, u pozadini genocida G. Ni pomen o preseljavanju veće grupe Jermena u Beč, a sa tim i osnivanju Jermenske štamparije. Stradanje jermenskog naroda u Otomanskom carstvu, veoma je povezano sa istorijom srpske kulture i jezika, ali o tome u članku, sumnje nikakve nemam, neće biti mnogo pomena, pa eto ga onda ovde u razgovorima.--Tajga (razgovor) 15:42, 28. maj 2016. (CEST)

Kakve veze ima genocid nad Jermenima iz 1915. sa istorijom srpske kulture i jezika? Ne znam da li si skontala onaj šablon {{rut}}? Al ajde, bitno da se pojaviš i pukneš jednu packu. Niko ti ne brani da sve što smatraš da treba da bude u članku i dodaš u isti. Ja ga za sada uglavnom prevodim sa ruskog jezika jer mislim da je tamo najneutralniji --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:29, 28. maj 2016. (CEST)

Pa i ima neke, napisah gore da ima i dosta veze. Ali čak i ignorišući taj detalj, realno govoreći trabalo bi imati bar malo više veze nego VI vek pre nove ere, odakle kreće članak. No da ne kvarim, a imam pametnija posla, ovo je i onako tvoja privatna svojina, kako ti sam ranije reče, pa piši onda šta ti je duši volja. --Tajga (razgovor) 21:20, 28. maj 2016. (CEST)

Tajga imaš dovoljno godina i stvarno ti ne priliči da se ponašaš kao razmaženo derište. Zar ne misliš da je logično, a u istoriografiji i sasvim opravdano da se pre početka glavne teme objasni pozadina iste. Na području savremene Turske jermenska zajednica je danas na nivou statističke greške. A kako je Jermenija danas nezavisna država logično je da će čitalac da pomisli otkud Jermeni u istočnoj Turskoj? E zato je bilo važno da se krene od tog 4. veka pre nove ere. Pokvarila si već, po svom starom običaju, kraljica spama i neostvareni i neshvaćeni urednik Vikipedije --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:31, 28. maj 2016. (CEST)

Uobražen i samovoljan, zašto li je to tako, samo Bog će znati, kao po starom običaju, nemoćan da se argumentima dokaže, jedino što može je da pravi zvrčke oko ličnih osobina drugih ljudi, za koje misli da ih poznaje, zaboravlja naravno na svoje, koje bi voleo da su perfektne, no de fakto, nije ni blizu realnosti, bez obzira na sve. Pitanje nije samo otkud Jermeni u istočnoj Turskoj, već otkud Jermeni po celoj Evropi, koliko dugo traje, kako je teklo njihove proterivanje i bežanje iz otadžbine, te kakve oni veze imaju sa Srbima i njihovom istorijom i kulturom. To na ruskom verovatno neće pisati, ne može da se prepiše, a pitanje je hoće li pisati na srpskom. Neću da se kladim, ali znam ishod. Uzgred, članak počinje ipak od 6. veka ipak, ali ako treba može i od 4.--Tajga (razgovor) 23:36, 28. maj 2016. (CEST)

Alo ženo!!! Članak govori o pripadnicima tog naroda koji su pobijeni na području današnje Turske. Da si čitala išta više osim imena onoga ko radi na ovom članku skontala bi da piše da veliku većinu savremene jermenske dijaspore čine potomci Jermena izbeglih upravo iz Turske. A o tome kako su proteravani odatle tek će da se piše. I zaista mi nije jasno kako sam zaboravio da u članku o Genocidu nad Jermenima u Turskoj pomenem Svetog Savu i manastir Jermenčić, Ašhemn Ataljanc, Simona Babkonjana i druge.... I rano si počela, čuvaj snagu, trebaće ti pošto članak planiram da sredim do nivoa sjajnog, jer realno moraš ostati dosledna sebi. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:32, 29. maj 2016. (CEST)

To nije odgovarajući način obraćanja, osim ako cilj nije rasterati žene, u kojem slučaju, virtouzu za postignute uspehe, još jednom zaslužne čestitke, teško mu se može naći ravna. Konkretno, nisam mislila na Jermenčić, ni na taj period, ali kako već objasnih, svejedno, srećno s glancanjem sjaja, pošto je to jedino bitno, lično ne mislim traćiti vreme.--Tajga (razgovor) 00:20, 2. jun 2016. (CEST)

Nisi ti mislila ni na šta osim na provokacije i spamovanje (po običaju). U protivnom bi napisala. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:30, 2. jun 2016. (CEST)

Ono što sam mislila napisala sam u prvoj rečenici, tome prethodi činjenica da se

... zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti za razvoj jermenske kulture u matici, ona razvijala uglavnom van granica Jermenije, te da pošto su Jermenijom harale razne horde i osvajači, koji su rušili crkve, uništavali kulturno blago jermenskog naroda, spaljivali starostavne rukopisne knjige i minijature, koje su pisali mudraci, učeni ljudi, prepisivači, srednjovekovni pisci, naučnici i filozofi. Prve knjiga štampana je u Veneciji, gde je već bila formirana jermenska dijaspora.... Tako piše u nekim naučnim radovima, a neki pominju i prve geografske karte, prve časopise i škole u tuđini...

Upravo zbog tih teških uslova i dijaspore, pre nego što će se desiti glavna tema ovog članka, koja je zapravo nastavak prethodno izloženog, boreći se u tuđini da očuvaju svoju, uspeli su da utiču i na druge kulture, pa su se tako usput desile i kodifikacije južnoslovenskih jezika u Beču, na istom mestu štampani su Prvi srpski rječnik, Gorski vijenac, a i mnoge druge knjige, da ne detaljišem, te pomenem u glavnim crtama...

Ono što nisam mislila je da će najveći doprinos po toj temi u ovom članku biti: blok drugog urednika. Za takav tretman i ostale njemu nalik, nikako se neću javiti da budem dobrovoljac.--Tajga (razgovor) 01:11, 6. jul 2016. (CEST)

Karta SVG

Karta svg sa lokacijama treba da se sredi, Deir ez Zur se ne gleda, Raka negde u sredini, i bilo bi dobro da imena ne prelaze preko tačke-lokaliteta. --Mile (razgovor) 22:00, 13. jul 2017. (CEST)

Tu žalbu uputi na račun onoga ko je tu kartu i napravio. Ja sam je samo preveo na srpski --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:17, 14. jul 2017. (CEST)

Kandidat za sjajan, rasprava

Nakon dugo vremena napokon sam uspeo da napišem ovaj članak u celosti. Tema je jako osetljiva, a meni lično je bila i jako mučna za uređivanje. Nadam se da će rasprava biti ozbiljna i konstruktivna. Ukoliko neko smatra da neki podaci nedostaju neka ih slobodno unese u članak, a jednako tako budite slobodni i ispravite i sitnije tipo greške na koje naiđete čitajući članak. U planu mi je još i da malo proširim deo o centralnom spomen području koji se nalazi na kraju članka. Članak je pisan duži vremenski period pa stoga ako postoje primedbe u vezi sa referencama pokušaćemo da ih rešimo putem bota. najveći deo članka posvećen je samom događaju, a mislim da sam uspeo da napišem i odgovarajući uvod u same događaje, baš kao i posledice proistakle iz njih. Nadam se će članak proći raspravu i dobiti status kakav, po mom skromnom mišljenju, i zaslužuje. Rasparavtraje narednih 7 dana od datuma u mom potpisu. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:30, 15. oktobar 2017. (CEST)

Komentari

 Komentar: Šablon u uvodu teksta uvodi pometnju u članak. U odeoku vrsta napada piše: deportacija, masovna ubistva, etničko čišćenje. Dok je sam članak naslovljen kao *genocid*. Dakle ako je odeok *vrsta napada* kategorija, a genocid podkategorija, onda to naučno nije istinito. Genocid je zločin sam za sebe. To nije etničko čišćenje. Masovno ubistvo da, ali sa odlučujućom diskriminacijom po rasi, veri itd, dok masovno ubistvo može da bude i npr. nekakav obračun stanovnika dva sela oko nečega. Dakle, ovaj odeok u šablonu je malo nejasan i dvosmislen na šta se odnosi, stoga mislim da to treba ukloniti. U samom naslovu članka i njegovom nazivu je jasno precizirano o čemu se radi. --ANTI_PRO (razgovor) 22:44, 15. oktobar 2017. (CEST)

Kad sam već spomenuo ovo za šablon, mislim da to treba da važi i za uvod. Odnosno za njegovu prvu rečenicu. Jer se sugeriše u uvodu da je genocid skup ova triju zločina (deportacija, mas. ubistva, entičko čišćenje), dok on to nije. On je sui generis zločin za sebe. Pogledom na nemačku i englesku wiki se isto to ponavlja u uvodu:

Der Völkermord an den Armeniern war einer der ersten systematischen Genozide des 20. Jahrhunderts. Genocid nad Jermenima je bio jedan od prvih sistematskh/sistematski sprovedenih genocida u 20. veku.

The Armenian Genocide (Armenian: Հայոց ցեղասպանություն,[note 3] Hayots tseghaspanutyun), also known as the Armenian Holocaust,[6] was the Ottoman government's systematic extermination of 1.5 million Armenians,[note 2] mostly Ottoman citizens within the Ottoman Empire and its successor state, the Republic of Turkey.[ Ovde se govori o sistematskom istrebljenju. Mislim da tako treba preformulisati ovu prvu rečenicu uvoda. Kao na en. ili de. wiki. Jer se sugeriše da je genocid zbir ova 3 druga zločina, a ne zločin sam za sebe. --ANTI_PRO (razgovor) 22:52, 15. oktobar 2017. (CEST)

Ostali deo uvoda je odličan, svaka čast. Ako bude još nekih primedbi ostaviću komentar. --ANTI_PRO (razgovor) 22:58, 15. oktobar 2017. (CEST)

U kutijici je naveden metod na koji je izvršen genocid nad tim ljudima, dakle koja su sredstva korištena. Jer, složićemo se da se za uzrok smrti ne može napisati genocid kao takav. U nekim slučajevima genocida primarni metod su bila masovna ubistva (Holokaust i Ruanda), u nekim slučajevima cilj je bio da se određene grupe jednostavno proteraju sa određenog područja (to je bio dominantan metod i u ovom slučaju, jeste da su ih proterivali u pustinju i tamo ostavljali da pomru od gladi i žeđi). Lepo piše vrste napada, a ne kategorija zločina. Dakle, Genocid nad Jermenima je zajednički naziv za sistematsko i kontinuirano etničko čišćenje, proterivanje i masovna ubistva izvršena nad pripadnicima jermenskog naroda. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:04, 15. oktobar 2017. (CEST)

Nikola, genocid nikako ne može da bude zbirni termin, npr. za bilokakvo etničko čišćenje i još nešto. Inače na vikipediji ne bi postojali posebni članci -genocid- i -etničko čišćenje-. Etničko čišćenje podrazumeva (a to je termin iz ratova 90-ih smišljen) proterivanje stanovništva sa određene teritorije zbog njene nacionalnosti/rase/vere. Genocid je kolektivno istrebljenje/fizičko uklanjanje sa lica zemlje jedne grupe (možda na jednom teritoriju ili celokupno gde god) zbog određenog markera. Genocid nije zbirna imenica. Ovo što si napisao u uvodu je u direktnoj kontradiktornosti ovoga što piše u 4. pasusu uvoda gde Lemkin definiše genocid šta jeste. Mislim da prva rečenica uvoda treba da se koriguje u smislu engleske vikipedije. Mislim da je tamo precizno definisano o čemu se radi. Inače u ovoj engleskoj kutijici se navodi sledeće: Deportation, genocide, mass murder, starvation. --ANTI_PRO (razgovor) 23:15, 15. oktobar 2017. (CEST)

Ajd pusti ti englesku vikipediju na miru. Ja te pitam da li si ti pročitao definiciju genocida i metode za sprovođenje istog? Ja i dalje ne kontam šta je tebi uopšte sporno u toj rečenici --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:48, 15. oktobar 2017. (CEST)

 Komentar: Ovde možda treba nešto popraviti (nema 31 država na svetu nego oko 200 [ako se ove ostale nisu izjašnjavale, možda staviti formalno priznalo ili jasno naznačiti za ostale da se nisu izjašnjavale], i ne bi bilo loše ažurirati da bude stanje sad — oktobar 2017): Zaključno sa krajem 2015. godine ukupno 29 država sveta je priznalo masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući između ostalih Rusiju, Francusku, Nemačku, Kanadu, Italiju i Vatikan, odnosno Savet Evrope (zločin zvanično označen kao genocid 14. maja 2001. godine). Turska Republika kao pravni naslednik Osmanske imperije negira zločin genocida i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao Jermenski masakr (tur. Ermeni Kırımı) nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji. Pored Turske, jedina država koja negira genocid nad Jermenima je Azerbejdžan.  — Obsuser✉ 06:04, 16. oktobar 2017. (CEST)

Pretpostavljam da je tipo u vezi a godinom jer je poslednja koja je zvanično priznala Češka to uradila ove godine. Piše to u pasusu o međunarodnom priznanju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 07:40, 16. oktobar 2017. (CEST)

Ja mislim na to što piše da je ukupno 29 država priznalo, Turska nije, a jedina osim Turske koja nije je Azerbejdžan — ovo bi značilo da je 31 država na svetu ukupno... Zato treba odrediti da je formalno, ili naznačiti šta je sa ostalima.  — Obsuser✉ 07:56, 16. oktobar 2017. (CEST)

Ostalo je OK, ako je u referencama ono što piše i ovde (i ako su ti autori u svojim radovima govorili istinu).  — Obsuser✉ 07:38, 16. oktobar 2017. (CEST)

Opet mi nije jasno kakva je konkretna primedba. Zvanično je priznalo genocid 29 zemalja, zvanično ga negiraju dve zemlje. Mnogo zemalja je na lokalnom nivou priznalo ali bilo bi preopširno da se time bavim u ovom članku. O tome nekada kada se napiše zaseban članak --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:33, 16. oktobar 2017. (CEST)

Piše da je ukupno 29 država priznalo, Turska nije, a jedina osim Turske koja nije je Azerbejdžan. Pročitaj ovo, ili ono sve u članku, više puta...  — Obsuser✉ 00:26, 17. oktobar 2017. (CEST)

 Komentar: Trebalo bi prevesti mapu u uvodnom odeljku, pretpostavljam da to nije problem. Ima li informacija da li je termin genocid opšteprihvaćen u UN ili od Saveta bezbednosti? Trebalo bi u uvodu navesti i termin Masakr nad Jermenima, radi neutralnosti, ako već nije navedeno. Utisak: Teška tema i nije lako ovde biti potpuno neutralan.--Soundwaweserb (razgovor) 08:19, 16. oktobar 2017. (CEST)

Ja stvarno ne mogu da verujem, po ko zna koji put jedna te ista priča, čisto da se nešto napiše. I po ko zna koji put ponavljam, originalne istorijske mape se ne prevode. I ne mogu da se prevode. A ova mapa je kopija originala koja je objavljena u Britanici u 12. tomu oko 1920. godine. Ako ti pak misliš da je to jednostavno za uraditi izvoli pa uradi (i onda u opisu mape stavi Britanika 1920, a natpisi na ćirilici). Dalje, Masovne pogrome nad Jermenima genocidom su definisale i Ujedinjene nacije Poveljom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine, dakle piše u članku. Zbog obima zločina i površine na kojoj je činjen ne može se koristiti naziv masakr. Neutralnost je ispoštovana, kada je o nazivu reč naravno, samom činjenicom da je navedena i turska verzija. Istorija ne poznaje neutralnost u pogledu na istorijske događaje jer je nemoguće biti potpuno objektivan i nepristrasan. Ja sam nastojao da onoliko koliko je u mojoj moći pokušam da prikažem što je moguće objektivnije te neke podatke koje sam našao --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:33, 16. oktobar 2017. (CEST)

Sam tvoj ton razgovora ovde govori koliko si pristrasan, polako, nema potrebe za nervozu. Šta ćemo sa 80 miliona Turaka koji ne dele tvoje mišljenje? Slabo si naveo stavove druge strane, mnoge zemlje ne nazivaju to terminom genocid itd, itd. Ako ne možeš staloženo da vodiš raspravu, popij bensedin i smiri se. Završio sam ovde, neću da se svađam, a ti si Nikola po ko zna koji put izgubio strpljenje, nemaš samokontrolu, mislio sam da sam ja po tome prvi, ali si me ipak prevazišao.--Soundwaweserb (razgovor) 19:46, 16. oktobar 2017. (CEST)

Šta treba, da te ljubim u dupe da bi te odobrovoljio. Hiljadu puta sam ti već objasnio stvar u vezi sa istorijskim mapama. A što se Turaka tiče, jedina stvar oko koje se oni ne slažu sa Jerevanom i ostatkom sveta je terminologija u vezi sa imenom. Oni uopšte ne negiraju da su zločini ti počinjeni. A precizan broj žrtava ionako nikad niko neće ustanoviti. A ovo za bensedine pravit ću se da nisam video, a to molim i ostale kolege administratore. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:58, 16. oktobar 2017. (CEST)

Moja primedba za mapu nije bez osnova. Mogao si da zatražiš od Radovana da prevede tu mapu u nekom razumnom roku. Sve moje primedbe bile su dobronamerne, žao mi je što ti to nisi shvatio na pravi način. Pretnje i zastrašivanje korisnika nikako nisu produktivne u bilo čemu. Nema potrebe da mi pretiš drugim administratorima, povlačim se iz ove rasprave za sjajan članak, jer ne želim da budem blokiran zbog svog mišljenja i stavova.--Soundwaweserb (razgovor) 20:09, 16. oktobar 2017. (CEST)

Ti si apsolutno neverovatna osoba --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:17, 16. oktobar 2017. (CEST)

Slažem se sa korisnikom NikolaB da izvorne mape ne treba da se prevode; ja sam to uradio u članku o Manili na insistiranje drugog admina, ali tamo je bio samo donji natpis... Ovde ni govora ne treba.

Slažem se i sa korisnikom Soundwaweserb da je teška tema. Ja ovakve članke i ne bih predlagao, bolje „promovisati” odnosno izabirati dobre serije, filmove, umetnost i sl. — gde ima dobra poruka. Ovde poruka/reakcija može biti i kakva ne treba da bude, jer stravične stvari ako su se stvarno dešavale (ako autori knjiga nisu lagali) mogu izazvati srdžbu...

PS Relevantno za ovu diskusiju i ton na koji Saundvejv ukaza (iako nije jedino na svetu): paušalna (pod)pitanja i saslušavanje, ne raspravljaj se s mene. Zaključak: Da bi se zaveo red i omogućila sloboda govora i druga sloboda, neko će morati da se kandiduje... :)  — Obsuser✉ 00:26, 17. oktobar 2017. (CEST)

 Komentar: Krajnje je vrijeme i bilo da završiš pisanje, nemam nikakvu zamjerku, imaš moju podršku na glasanju. — Ranko   Niko lić  ✉ 20:21, 18. oktobar 2017. (CEST)

Fala Vi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:54, 18. oktobar 2017. (CEST)

 Komentar:

Šta treba, da te ljubim u dupe...

bez ljutnje, ali ovakvo izražavanje od strane administratora nije prihvatljivo.

što se tiče članka, isto kao i ranko, nemam zamerki. nadam da će se isto ovako poraditi i na članku Genocid nad Srbima u Drugom svjetskom ratu koji je većeg značaja za govornike jezika na kojem ovde pišemo. Lackope (razgovor) 20:27, 20. oktobar 2017. (CEST)

Ja jesam administrator ali nisam pop ni dalaj lama, bez da se ljutiš . Slažem se da bi bilo veoma značajno da se taj članak uredi i izglasa za sjajan --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:17, 20. oktobar 2017. (CEST)

Još nije ispravljeno ono na šta sam ukazao, za odeljak u uvodu...  — Obsuser✉ 00:53, 23. oktobar 2017. (CEST)

Ja se prosto ne slažem sa tim --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:48, 23. oktobar 2017. (CEST)

S čim? Da ponovim: Piše da je ukupno 29 država priznalo, Turska nije, a jedina osim Turske koja nije je Azerbejdžan. Pročitaj ovo, ili celi odeljak u članku, više puta...  — Obsuser✉ 04:27, 24. oktobar 2017. (CEST)

Šta je nejasno u rečenici da je ukupno 31 svetska zemlja iznela zvaničan politički stav u vezi sa tim događajem? Od toga njih 29 je te događaje zvanično označilo kao genocid, a dve države to negiraju. Šta je tu sporno? Nije to glasanje u skupštini pa ad svi moraju da se izjasne --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:32, 24. oktobar 2017. (CEST)

Ton članka

Mislim da iako je ovaj članak izabran za sjajan nije potpuno u skladu sa smernicom Vikipedija:Identifikovanje pouzdanih izvora zato što je delimično (po meni ipak prekomerno) napisan tonom odnosno na način da se navode tvrdnje kao da su sve i jedna istina (plus su, igrom slučaja ili ne, sve te tvrdnje u korist ili barem u smeru* što većeg isticanja da genocid jeste bio tj. isticanja patnje žrtve — bez ikakvog ili dovoljnog osvrta na uzrok svega toga; to dokazuju, kao deo lošeg tona, i npr. prekomerno korišćeni i jednosmerni* epiteti itd.). Trebalo bi ovo popraviti tako što će se navesti ime onog ko je nešto rekao da je istina, a ne navoditi kao da jeste bezuslovno istina.

Evo tri primera:

• Tokom suđenja za ratne zločine 1919. načelnih trabzonske policije je izjavio da je lično birao najlepše jermenske devojke koje je potom slao u Istanbul kao poklone liderima Itihada. (ovo je rekao Vahakn N. Dadrian; ova rečenica nije enciklopedijska)
• Istovremeno je pobijeno i sve jermensko stanovništvo koje je živelo po selima u okolini Bitlisa. (ovde nema reference posle; da li se za ovako ozbiljnu tvrdnju treba implicirati neka prethodna ili šta?)
• Odmah po ulasku u grad svi jermenski muškarci su pobijeni bajunetama, dok su žene i deca skupljeni u štale koje su potom zabravljene i zapaljene. (ovo je rekao Richard G. Hovannisian) itd. itd.

Ali još gore:

• Prema izjavama očevidaca Rešid je u nekoliko navrata lično učestvovao u mučenjima zarobljenika; naređivao je da se pojedini zatvorenici potkivaju jer „nema razlike između Jermena i konja” te da se raspinju na krstu. (rekao navodno Hans-Lukas Kieser i Taner Akçam)
• Silovanja bi obično usledila nakon odvajanja muškaraca iz grupa, a potom bi sledila i masovna streljanja žrtava silovanja. (rekao neki Joyce Frey, nema ga dole u literaturi)

Moja poenta odnosno pitanje, pogotovo što se tiče ova druga dva primera, glasi zašto se navode ove rečenice uopšte? Zašto je relevantno čitaocu da je neko navodno rekao takve grozote, besmislice, strahote (da ih ne ponavljam)? Ali moram: koja je razlika između navodne istine Silovanja bi obično usledila nakon odvajanja muškaraca iz grupa, a potom bi sledila i masovna streljanja žrtava silovanja. i hipoteze recimo „Silovanja bi obično usledila tokom odvajanja muškaraca iz grupa, a potom bi sledila i masovna gušenja u gasnim komorama.”.

Ne znam kako je moguće uopšte da je neko bio (npr. en:Richard G. Hovannisian) istoričar koji se u svom životu bavio isključivo jednom serijom zločina i trošio resurse na to... Zar nije dovoljno konačno shvatiti da je to besmisleno i pogrešno raditi ma s bilo koje strane dolazilo, bilo ko da radi to (jer ubijanjem ljudi stvaraju se rupe u kolektivnoj svesti i disbalans + to nije uopšte „kul” niti opravdano kako neki odrasli u dubini sebe zaista smatraju, nego je prosto dokaz njihove nemoći da reše svoje odnosno probleme čovečanstva jer smo svi Jedno [jer kako bi onda rešili neke veće druge, npr. spoljašnje, da nije ovako? nikako, tad se obraćaju naučnicima...]).

Zato je logično staviti osnovne činjenice na papir (uopšteno) pa tako i ovde u članak, i prevazići to sve već jednom (osim ako neko nekoga zaista zavlači dugoročno kroz istoriju da bi njegova grupa bila na boljitku [materijalnom i hedonističkom, pa možda i kapitalističkom u kojem je sama ’vrednovana’ svest doslovno kapital, što je najbolesnije od svega] upropašćavanjem drugih). Odbijanje (ili neshvatanje) činjenice da sebi nisu priznali da je to samo njihova nemoć upravo je razlog zašto se prave ludi (zašto su ignorantni) i razlog zašto odbijaju da komuniciraju direktno, te razlog zašto uskraćuju pravo govora (u demokratiji) koristeći razne izgovore (ovde bi na primer mogao da bude zašto ja odlazim predaleko i onda blok, ali meni ne smeta jer ću u nekom narednom životu ja ili neko drugi to popraviti, ili nas neće biti pa ćemo sve ispočetka). Fascinantno i najporaznije je što su to odrasli ljudi i time nezaustavljivi (ne daju se sputati jer raspolažu sredstvima, organizovani su u grupe i misle da imaju to za pravo). Zato nije isključivo dužnost normalnih da to rešavaju i svoje živote daju za to, jer i ovi imaju razum a jednostavno odbijaju da ga koriste (zato ih treba nekako detektovati, onemogućiti i izolovati, pa im pokušati pomoći, ili sesti s njima i objasniti im rečima jer valjda je jezik još uvek osnovno sredstvo komunikacije — ovo što sam rekao). I koliko god izgledalo da pišem besmislice i da radim nešto pogrešno, ja znam da nije jer sam posvetio sebe razumevanju toga; delovanje fizičko je pogrešno ako je neorganizovano, a reči nisu niti ikad smeju postati jer je to temelj...  — Obsuser✉ 04:23, 29. oktobar 2017. (CET)

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

• Armenian places renamed.svg

Učestvujte u raspravi o brisanju na stranici predloga. —Community Tech bot (razgovor) 22:16, 22. januar 2021. (CET)